Meg Fozzard istražuje uticaj povreda mozga na promene ličnosti i pita se postoji li uopšte normalan mozak.
Stečena povreda mozga je povreda prouzrokovana u bilo kom trenutku nakon rođenja. Uzrok može biti pad, saobraćajna nezgoda, tumor ili moždani udar. Jednog dana mozak funkcioniše uobičajeno, sledećeg ne. Upravo to mi se dogodilo.
Bila sam zdrava dvadesetšestogodišnjakinja. Onda sam doživela srčani zastoj, pretrpela sam povredu mozga i život mi se u potpnosti izmenio. U poređenju sa osobom kakva sam bila pre toga, sada sam sasvim drugačija. Sada sam korisnica kolica. Ne mogu da se setim šta sam večerala prethodnog dana. Prilično sam umorna sve vreme, osim ako ne spavam devet sati. Ne mogu da pišem olovkom.
Sve do sada, nikada nisam srela nekoga sa iskustvom povrede mozga, niti sam imala s kim da razgovaram o tom iskustvu. Želela sam potvrdu da postoje drugi ljudi koji se osećaju isto kao ja.
Alister je radio u parku kada ga je udario motociklista. Pretrpeo je traumatsku povredu mozga. John je pao sa zgrade i udario je glavom o beton. Mike je preživeo pad sa motora. Kao i u mom slučaju, mozak im je sasvim dobro funkcionisao, sve do jednog dana.
Povrede mozga različito se ispoljavaju. Kod mene su se odigrale promene na nivou ličnosti. Ne mogu više da podnesem, niti da razumem fizičku privlačnost. Bilo mi je teško da to prevaziđem u partnerstvu. Ujedno sam postala anksiozna, a to nikada ranije nisam iskusila.
Mike mi je rekao da se nakon povrede promenio kao ličnost, što u njegovom slučaju znači da više nije sklon rizicima i da je postao veoma stidljiv u društvu. John je postao emotivniji. – Dok gledam neki blesavo romantičan film ili nešto slično, rasplačem se – kaže. – Ne sećam se da je tako bilo ranije. Za Alistera povreda mozga ima veliki uticaj ne samo na njega, nego i na njegovu porodicu. – Na moje raspoloženje, prvenstveno. Nemam više strpljenja.
Taj emotivni uticaj povreda često je teže podneti nego fizičke simptome kao što su ograničene sposobnosti kretanja, problemi sa govorom ili umor. Za mnoge porodice, najgora posledica povreda mozga je osećaj da je osoba koju su nekada znali i voleli nekako iskliznula iz njihovih života. Za osobu koja pretrpi povredu, gubitak osećaja identiteta je traumatičan i zastrašujući.
Zašto povrede mozga utiču na naše emocije? Vaughan Bell, neuronaučnik i klinički psiholog koji je specijalista za razumevanje i lečenje povreda mozga, mentalnih tegoba i psiholoških oštećenja, kaže: – Povrede mozga na dva načina utiču na emotivni život. Prvi je oštećenje moždanih krugova koji su uključeni u regulaciju raspoloženja i emocija. Drugi je samo iskustvo ozbiljnog životnog događaja koji sa sobom može da nosi velike promene životnih okolnosti, invaliditet ili gubitak. Za mnoge ljude, promene ličnosti nakon povrede mozga su veoma realne promene koje menjaju život.
Teško nam je da prihvatimo da su nam se životi zauvek izmenili. Neposredno pre nego što sam doživela povredu, radila sam u humanitarnoj organizaciji za koju sam kreirala video sadržaje. Diplomirala sam u Nacionalnoj školi za film i televiziju i bila sam na početku svoje karijere.
Pre povrede, Alister se obučavao za kuvara u Bakingemskoj palati. Povreda je sve izmenila. – Oštetio sam nerve koji su odgovorni za ukus i miris, još uvek se nisu u potpunosti oporavili. To je velika smetnja u mom poslu. Sada mora da se oslanja isključivo na instinkte kad je reč o upotrebi začina.
– Ne bih da zvučim kao hvalisavac, ali nekada sam vodio kompanije, velike kompanije – kaže John. – Sada mi je teško da vodim računa o sebi. Bez podrške svojih ćerki, ne bih to bio u stanju.
John ne misli da je imao normalan mozak pre povrede. – Ne smatram to izjavom na koju bilo ko može dati odgovor, bez obzira na povredu. Šta je normalan mozak i zašto je abnormalan? Alister smatra da mu je mozak skoro normalan.
– Normalno ima mnoštvo značenja, neka od njih su čisto statistička, a za neka od njih postoje vrednosni sudovi – kaže Vaughan Bell. – Umesto toga preferiram pitanje: – Šta zapravo znači imati mozak koji radi dobro za vas? Ovo nam dopušta da razišljamo o onome što želimo u životu i kako nam mozak, bez obzira na to ko smo, pomaže ili nas ometa da živimo takav život.
Znam da moj mozak za mene ne radi dobro. Ne mogu da uradim ni polovinu onoga što sam nekada mogla i još uvek se nisam pomirila s tim. Svima postavljam isto pitanje: – Da nekom magijom mozak može da vam se popravi, da li biste to prihvatili? Svi su rekli da.
Kao i John, ni ja nisam znala mnogo o povredama mozga dok to nisam doživela. – Nisam o tome mnogo razmišljao – kaže John. – Ako slomiš ruku, zaceliće se nakon nekog vremena. Ponekad te način na koji se telo zaceljuje može učiniti jačim nego što si bio. Povreda je privremena. Povreda mozga je sasvim nešto drugo. Možete srediti spoljašnji deo glave, posekotine i poderotine. Ali nikada ne možete popraviti unutrašnjost. Nema popravke, ne možete ništa da uradite povodom toga. Jedino što nam preostaje je da pokušamo da radimo sa onim što imamo.
