Veliki infrastrukturni i rudarski projekti, zaštita životne sredine, radnička prava i odgovornost kompanija možda na prvi pogled ne deluju kao teme koje se neposredno tiču osoba sa invaliditetom. Međutim, novi izveštaj Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija pokazuje upravo suprotno – ljudska prava osoba sa invaliditetom moraju biti sastavni deo svih razvojnih politika i poslovnih aktivnosti.
Radna grupa Ujedinjenih nacija za pitanje ljudskih prava i transnacionalnih korporacija posetila je Srbiju u oktobru 2025. godine, a njen izveštaj predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih međunarodnih analiza o tome kako poslovanje velikih kompanija utiče na ljudska prava u Srbiji. Izveštaj se bavi stanjem u oblasti rudarstva, industrije, velikih infrastrukturnih projekata, zaštite životne sredine, radnih prava, pristupa pravdi i odgovornosti države i privrednih subjekata za poštovanje ljudskih prava. Dakle, ovo nije samo izveštaj o poslovanju kompanija, već pre svega o ljudskim pravima, vladavini prava i odgovornosti države i kompanija
Iako osobe sa invaliditetom nisu u središtu ovog dokumenta, one nisu ni zanemarene. Naprotiv, izveštaj potvrđuje nekoliko važnih principa koji proizlaze iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom i koji bi trebalo da budu mnogo doslednije primenjeni u Srbiji.
Razvoj ne sme biti na štetu ljudskih prava
Jedna od najvažnijih poruka izveštaja jeste da ekonomski razvoj i privlačenje investicija ne mogu biti opravdanje za slabljenje zaštite ljudskih prava. Radna grupa upozorava da su u Srbiji veliki razvojni projekti često praćeni nedovoljnom transparentnošću, slabim nadzorom institucija, ograničenim učešćem građana i otežanim pristupom pravdi.
To nije važno samo za lokalne zajednice pogođene rudnicima ili velikim infrastrukturnim projektima. Ovakvi procesi mogu posebno pogoditi osobe sa invaliditetom, koje se i inače suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju svojih prava.
Osobe sa invaliditetom moraju biti uključene u donošenje odluka
Posebno je značajno što Radna grupa izričito navodi da osobe sa invaliditetom spadaju među grupe koje su u najvećem riziku od marginalizacije i koje moraju biti ravnopravno uključene u procese odlučivanja o projektima koji utiču na njihove živote. Pored žena i nacionalnih manjina, osobe sa invaliditetom prepoznate su kao grupa čiji se glas mora čuti prilikom planiranja i sprovođenja velikih razvojnih projekata.
To podrazumeva mnogo više od formalnog pozivanja na javnu raspravu. Učešće mora biti stvarno, blagovremeno i omogućeno kroz pristupačne informacije, pristupačne sastanke i postupke u kojima osobe sa invaliditetom mogu ravnopravno da izraze svoje stavove.
Ovaj pristup u potpunosti odgovara obavezama Srbije prema Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom, koja garantuje pravo osoba sa invaliditetom da učestvuju u donošenju odluka koje ih se tiču.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom – zakoni postoje, rezultati izostaju
Izveštaj posebno razmatra položaj osoba sa invaliditetom na tržištu rada.
Radna grupa konstatuje da Srbija ima razvijen zakonodavni okvir koji zabranjuje diskriminaciju po osnovu invaliditeta i predviđa sistem kvota za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Pozitivno se ocenjuju i rad Saveta za osobe sa invaliditetom i aktivnosti institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, zaključak stručnjaka UN je da se to još uvek nije pretvorilo u značajno poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, odnosno zakonska zaštita od diskriminacije nije dovoljna ukoliko se ne sprovodi u praksi.
U izveštaju se navodi da osobe sa invaliditetom i dalje imaju nisku stopu zaposlenosti, češće žive u siromaštvu i izložene su većem riziku od socijalne isključenosti. Takođe se ocenjuje da prethodni Akcioni plan za uključivanje osoba sa invaliditetom nije dao očekivane rezultate, između ostalog zbog nedovoljne međuresorne saradnje i nedovoljnog prepoznavanja višestruke diskriminacije.
Gde su žene sa invaliditetom?
Jedan od zanimljivijih aspekata izveštaja jeste ono što u njemu nedostaje.
Radna grupa detaljno analizira položaj žena, Romkinja, Roma, LGBTIQ+ osoba i radnika migranata. Posebno ukazuje na višestruku diskriminaciju Romkinja i prepreke sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada.
Međutim, žene sa invaliditetom gotovo da se uopšte ne pominju kao posebna grupa.
To ne znači da njihov položaj nije važan. Naprotiv, upravo odsustvo analize ukazuje na potrebu da se u budućim politikama i međunarodnim izveštajima doslednije primenjuje intersekcionalni pristup, koji prepoznaje da žene sa invaliditetom često istovremeno trpe diskriminaciju po osnovu pola i invaliditeta, a neretko i drugih ličnih svojstava.
U tom smislu, važno je podsetiti da Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom u članu 6 priznaje da su žene i devojčice sa invaliditetom izložene višestrukoj diskriminaciji i obavezuje države da preduzimaju posebne mere radi ostvarivanja njihovih prava.
Pristupačne informacije nisu luksuz – one su ljudsko pravo
Izveštaj posebno naglašava da informacije o projektima koji utiču na život građana moraju biti dostupne svim zainteresovanim stranama u pristupačnim formatima i da učešće javnosti mora biti stvarno, a ne samo formalno.
Za osobe sa invaliditetom to znači mnogo više od objavljivanja dokumenata na internet stranici. Pristupačne informacije podrazumevaju dokumente koje mogu da koriste slepe i slabovide osobe, sadržaje prilagođene osobama sa intelektualnim teškoćama, pristupačnu digitalnu komunikaciju i druge oblike razumnih prilagođavanja koji omogućavaju ravnopravno učešće.
Zašto je ovaj izveštaj važan?
Izveštaj UN podseća da ljudska prava ne prestaju na vratima fabrike, rudnika ili gradilišta. Poslovanje kompanija utiče na kvalitet vazduha, vode, zdravlje ljudi, uslove rada, pristup informacijama i mogućnost građana da učestvuju u donošenju odluka.
Upravo zato organizacije osoba sa invaliditetom imaju važnu ulogu u raspravama o održivom razvoju, zaštiti životne sredine i odgovornosti kompanija. Njihovo učešće ne bi smelo da bude izuzetak, već pravilo.
Iako bi budući međunarodni izveštaji mogli više pažnje da posvete specifičnim izazovima sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, posebno žene sa invaliditetom, ovaj dokument šalje jasnu poruku: razvoj može biti održiv samo ako uključuje sve građane i ako poštuje ljudska prava bez izuzetka.
Šta ovaj izveštaj znači za organizacije osoba sa invaliditetom?
Iako se izveštaj Ujedinjenih nacija ne bavi prvenstveno pravima osoba sa invaliditetom, njegovi nalazi predstavljaju važan alat za zagovaranje. Organizacije osoba sa invaliditetom mogu da se pozovu na ovaj dokument kako bi tražile:
- Veće učešće u donošenju odluka o velikim infrastrukturnim, energetskim i rudarskim projektima koji mogu uticati na kvalitet života lokalnih zajednica.
- Pristupačne informacije i konsultacije, uključujući dokumente u pristupačnim formatima, pristupačne javne rasprave i obezbeđivanje razumnih prilagođavanja za sve učesnike.
- Dosledniju primenu propisa o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, uz efikasniji nadzor nad sprovođenjem zakona i politika koje treba da doprinesu većoj zaposlenosti.
- Prepoznavanje višestruke diskriminacije, posebno položaja žena sa invaliditetom, koje se suočavaju sa preprekama na osnovu pola i invaliditeta, a često i drugih ličnih svojstava.
- Uključivanje perspektive invaliditeta u procene uticaja na ljudska prava i životnu sredinu, kako bi se sagledalo na koji način veliki razvojni projekti utiču na osobe sa invaliditetom i druge društvene grupe koje su u povećanom riziku od isključenosti.
- Bolji pristup pravdi i delotvornim pravnim sredstvima, kako bi osobe sa invaliditetom mogle ravnopravno da zaštite svoja prava kada su pogođene poslovnim aktivnostima ili odlukama javnih vlasti.
Izveštaj UN potvrđuje da zaštita ljudskih prava nije odgovornost samo države. I privredni subjekti imaju obavezu da poštuju ljudska prava u svom poslovanju. To otvara dodatni prostor da organizacije osoba sa invaliditetom u dijalogu sa institucijama i kompanijama zagovaraju pristupačnost, nediskriminaciju, razumna prilagođavanja i puno učešće osoba sa invaliditetom u svim procesima koji utiču na njihov život.
