Evropska mreža za samostalni život izdala je Saopštenje o Evropskom planu za priuštivo stanovanje u kojem pozdravlja napore Evropske komisije da se pozabavi stambenom krizom i njenim društvenim posledicama, ali i ističe jednu ključnu prazninu – pristupačnost se i dalje tretira kao opcionalna, a ne kao neophodna. Pristup adekvatnom, pristupačnom i priuštivom stanovanju je preduslov za samostalan život i puno učešće u zajednici, kako je priznato u članu 19 Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom su nesrazmerno pogođene stambenom krizom. Bez pristupačnog i smeštaja zasnovanog na zajednici, mnogi ostaju isključeni iz društva ili u riziku od institucionalizacije. Iako Evropski plan za priuštivo stanovanje priznaje ove izazove, isti još uvek ne pruža jasne ciljeve, zaštitne ili obavezujuće mere koje će da osiguraju da stambene politike obezbeđuju pristupačno stanovanje i podržavaju samostalan život u praksi. Proširenje ponude stanova bez zaštitnih mera za pristupačnost rizikuje održavanje segregacije umesto omogućavanja samostalnog života. Tek će se integrisanjem principa pristupačnosti, bezbednosti i samostalnog života u stambene politike Evropske unije osigurati da osobe sa invaliditetom ne budu zapostavljene.
Pristupačnost mora biti osnovni zahtev
Plan stavlja snažan naglasak na priuštivost i pominje pristupačnost, međutim, pristupačnost se tretira kao neobavezujući princip, a ne kao osnovni zahtev. Za osobe sa invaliditetom, priuštivost bez pristupačnosti ne obezbeđuje pristup stanovanju. Invaliditet se obrađuje samo marginalno, umesto da bude uključen u sve stambene politike.
Osobe sa invaliditetom suočavaju se sa strukturnim preprekama i diskriminacijom u pristupu stanovanju i često imaju veće troškove života. Priuštivo stanovanje koje nije pristupačno može dovesti do isključenosti, segregacije i povećanog rizika od institucionalizacije.
Stanovanje i deinstitucionalizacija su nerazdvojivi
Pristupačno stanovanje zasnovano na zajednici je kamen temeljac deinstitucionalizacije i samostalnog života. Kada stambene politike ne uspeju da obezbede pristupačnost i rešenja zasnovana na zajednici, osobe sa invaliditetom ostaju u riziku od segregacije i institucionalne nege.
Iako Plan prepoznaje vezu između nepristupačnog stanovanja i institucionalizacije, on ne uključuje konkretne mere zaštite kako bi se osiguralo da finansiranje Evropske unije podržava stanovanje i usluge zasnovane na zajednici, a ne institucionalne modele. Bez obavezujućih zahteva za pristupačnost i ciljanog finansiranja, napori za proširenje ponude stanova rizikuju da produže institucionalizaciju umesto da omoguće samostalan život.
Pristup stanovanje na prvom mestu
Evropska mreža za samostalni život podržava stanovanjem vođen pristup beskućništvu koji daje prioritet obezbeđivanju stabilnog, stalnog smeštaja kao primarnog rešenja za beskućništvo. Međutim, beskućnici sa invaliditetom su prekomerno zastupljeni među beskućnicima i često su im potrebne i druge usluge podrške pored stanovanja.
Stoga, Evropska mreža za samostalni život poziva na pristup stanovanje i podrška na prvom mestu koji kombinuje stanovanjem vođen pristup sa uslugama podrške u zajednici kako bi se osigurala održiva inkluzija i sprečila institucionalizacija.
Bezbednost i pripravnost za vanredne situacije moraju biti inkluzivne
Kako se stambeni fond širi i grade nove zgrade, bezbednosni zahtevi moraju uključivati osobe sa invaliditetom. Pozivamo na integraciju bezbednih i pristupačnih planova evakuacije u stambene politike i građevinske standarde.
Pripravnost za vanredne situacije u stanovanju i dalje nije dovoljno razmotrena. Trenutni zamah politike predstavlja priliku da se osigura da osobe sa invaliditetom ne budu izložene nesrazmernom riziku tokom vanrednih situacija zbog nepristupačnih procedura evakuacije.
Mogućnosti u predstojećim inicijativama Evropske unije
Evropski plan za priuštivo stanovanje uvodi inicijative usmerene na povećanje ponude stanova, mobilizaciju investicija i podršku ranjivim grupama. Predložene revizije Odluke o uslugama od opšteg ekonomskog interesa, novi investicioni mehanizmi i platforme za saradnju kao što su Samit Evropske unije o stanovanju i Evropski stambeni savez mogu stvoriti mogućnosti za promociju pristupačnog i stanovanja zasnovanog na zajednici, pod uslovom da su zahtevi za pristupačnost integrisani u kriterijume finansiranja i sprovođenje.
Istovremeno, zabrinuti smo da mere pojednostavljenja mogu oslabiti zahteve za pristupačnost. Povećanje ponude stanova bez obezbeđivanja pristupačnosti rizikuje produbljivanje isključenosti za osobe sa invaliditetom.
Poziv da se osigura da politike stanovanja:
- uključuju obavezujuće standarde univerzalnog dizajna i pristupačnosti,
- povezuju finansiranje Evropske unije sa pristupačnim stanovanjem zasnovanim na zajednici,
- integrišu stanovanje sa uslugama podrške zasnovanim na zajednici,
- rešavaju problem beskućništva među osobama sa invaliditetom,
- uključuju bezbedne i pristupačne planove evakuacije, zaštite pristupačnost u politikama pojednostavljenja i izgradnje.
Samo integrisanjem principa pristupačnosti, bezbednosti i samostalnog života u politike stanovanja, može se osigurati da osobe sa invaliditetom ne budu zapostavljene u naporima za rešavanje stambene krize.
Izvor: Statement on the EU Affordable Housing Plan, ENIL
