Cerebralna paraliza je globalni fenomen. Svetski dan osoba sa cerebralnom paralizom, 6. oktobar, podsetnik je da na svetu više od 17 miliona ljudi živi sa ovim stanjem. Oko 350 miliona ljudi je u bliskoj vezi sa detetom ili odraslom osobom koja ima cerebralnu paralizu. Cerebralna paraliza je jedan od najučestalijih oblika fizičkog invaliditeta. Jedno od pet stotina dece rađa se sa cerebralnom paralizom. Skoro polovina osoba koje žive sa cerebralnom paralizom rođena je prevremeno. U Holandiji se na svaka 22 sata rodi dete sa cerebralnom paralizom. Cerebralna paraliza je kompleksno stanje koje varira od slabosti u jednoj ruci do potpune nemogućnosti voljnih pokreta. Jedno od četvoro dece sa cerebralnom paralizom je neverbalno; jedno od četvoro ima motoričke teškoće koje onemogućuju hod; jedno od dvoje ima intelektualni invaliditet; jedno od četvoro ima epilepsiju.
Svetski dan osoba sa cerebralnom paralizom ustanovljen je 2012. godine od strane Saveza za cerebralnu paralizu i od tada okuplja osobe koje žive sa ovim stanjem, njihove porodice, saveznike, zastupnike i organizacije u više od 100 zemalja sveta.
Jedan od ciljeva Svetskog dana osoba sa cerebralnom paralizom je promocija inkluzivnog društva, a način da se to ostvari je edukacija o tome da cerebralna paraliza nije pitanje izolovanih slučajeva nego društva u celini. U mnogim zemljama širom sveta, osobe koje imaju cerebralnu paralizu su stigmatizovane, uskraćuje im se obrazovanje i izolovane su od šire zajednice, izložene sažaljenju ili prezaštićivanju. Neke kulture veruju da je cerebralna paraliza posledica prokletstva ili pokazatelj da je majka učinila nešto loše. Svetski dan osoba sa cerebralnom paralizom je prilika za stvaranje akcije koja će dovesti do otvorenijih umova i inkluzivnijeg društva.
U 65 zemalja sveta postoji aktivna grupa porodica i organizacija koje rade na unapređenju tretmana cerebralne paralize, finansiraju dalja istraživanja ovog stanja, doprinose kvalitetu života osoba sa cerebralnom paralizom, njihovim mogućnostima za obrazovanje, rad i uključivanje u sve sfere društvenog života. Ovogodišnja kampanja povodom Svetskog dana osoba sa cerebralnom paralizom nazvana je Milion razloga. Slogan poziva ljude širom sveta da se okupe kako bi proslavili diverzitet i podržali osobe koje žive sa cerebralnom paralizom, prihvatili različitost i doprineli stvaranju pristupačnije budućnosti za sve.
Istorija cerebralne paralize
Mnogi ljudi su doprineli razumevanju cerebralne paralize. Njihov rad podrazumeva dubinske studije, podizanje javne svesti i medicinska istraživaja koja doprinose boljem razumevanju ovog stanja. Moderna istorija cerebralne paralize počinje u 19. veku.
Prema istorijskim dokumentima, dr Džon Vilijam Litl prvi je lekar koji je izučavao cerebralnu paralizu i dao prvu definiciju ovog stanja. Rad doktora Litla u ovoj oblasti počinje 1830. godine, kada je držao predavanja o tome kako povrede na porođaju mogu uticati na decu. Pokušavao je da dovede u vezu gubitak kiseonika i povrede mozga sa cerebralnom paralizom. Oko 1861. dr Litl predstavio je svoja istraživanja Akušerskom društvu Londona, dajući prvu definiciju cerebralne paralize. Tvrdio je da su deca s tim stanjem pretrpela povredu nervnog sistema, što rezultira spazmom. Iako je ovo prva definicija cerebralne paralize, proći će godine pre nego što termin cerebralna paraliza postane ustaljen. U to vreme, cerebralna paraliza nazvana je jednostavno Litlova bolest.
Vilijam Osler, koji je 1887. godine objavio knjigu Cerebralna paraliza kod dece, zaslužan je za uspostavljanje tog termina. U knjizi je sumirao svoja istraživanja ovog stanja i dao uvide o tretmanima i terapijama koje doprinose boljem funkcionisanju dece sa cerebralnom paralizom.
Pre Sigmunda Frojda, stručnjaci su milsili da se cerebralna paraliza javlja kao posledica poteškoća na porođaju. Frojd je prvi koji je tvrdio da se cerebralna paraliza može razviti usled abnormalnog razvoja pre rođenja. Frojd je tvrdio da je težak porođaj simptom nečega što se dogodilo ranije, pa je rezultiralo teškim iskustvom porođaja. Njegove pretpostavke mahom su ignorisane. Svoju teoriju utemeljio je na činjenici da neka deca koja su doživela gubitak kiseonika tokom porođaja nisu bila pogođena cerebralnom paralizom, dok druga jesu. S druge strane, dr Litl je tvrdio da je gubitak kiseonika uvek uzrok cerebralne paralize. Bez obzira na to, većina lekara tog vremena oslanjala se na Litlova otkrića. Godinama kasnije, opsežna istraživanja pokazala su da je cerebralna paraliza uzrokovana nedostatkom kiseonika u samo 10% slučajeva.
Leonard i Izabela Goldenson, bračni par čija je prva ćerka rođena sa cerebralnom paralizom, uložio je godine istraživačkog rada u razumevanje cerebralne paralize i podizanje svesti o ovom stanju.
Kad im je ćerka umrla u dvadeset devetoj godini usled komplikacija povezanih sa cerebralnom paralizom, Goldensovi su osnovali Udruženje za cerebralnu paralizu 1950. godine. Danas je to Udruženje peta najveća zdravstvena organizacija u SAD. Godine 1994. Medicinska škola Harvard nazvala je Biomedicinski istraživački centar po paru Goldenson, smatrajući ih ključnim u podsticanju istraživanja ka prevenciji cerebralne paralize.
https://www.cerebralpalsyguidance.com
