Osobe sa kognitivnim invaliditetima koje su bile izložene hroničnom nasilju, od strane članova porodice tokom detinjstva, pod dvostruko su većim rizikom da počine samoubistvo.
Studija Univerziteta u Torontu otkriva da je prevalencija pokušaja samoubistva mnogo veća kod žena kojima je dijagnostifikovan kognitivni invaliditet (16.6%) u poređenju sa opštom populacijom žena (3.3%). Muškarci sa kognitivnim invaliditetom takođe češće pokušavaju samoubistvo (7.7%) u odnosu na druge muškarce (2.1%).
– Invaliditeti kao što je disleksija bacaju veoma dugačku senku. Kod odraslih osoba sa poteškoćama u učenju postoji veća verovatnoća (46%) da pokušaju samoubistvo u odnosu na svoje vršnjake bez invaliditeta, čak i kada se uzme u obzir širok spektar drugih faktora rizika kao što su istorija depresije, zloupotreba supstanci, hiperaktivni poremećaj pažnje, starost, rasa, pol, ekonomski status i obrazovanje – kaže vodeća autorka istraživanja, profesorka Esme Fuller-Thomson.
– U istraživanju koje je usredsređeno na osobe sa kognitivnim invaliditetima otkrili smo da je kod onih koji su bili izloženi hroničnom nasilju od strane roditelja dvostruko veći rizik od pokušaja samoubistva – kaže koautorka istraživanja Samara Z. Carroll.
U istraživanju je nasilje definisano kao hronično u slučajevima kada bi se pojavilo više od 10 puta pre nego što ispitanik/ -ca navrši 16 godina života.
– Veza između hroničnog porodičnog nasilja i pokušaja samoubistva mogla bi da teče u bilo kom smeru. Pretpostavljamo da bi nasilni konflikt sa roditeljem mogao biti pokazatelj generalno loše situacije tokom odrastanja (neorganizovano domaćinstvo, nedostatak socijalne podrške, nizak socio-ekonomski status, bez podsticanja obrazovanja kod kuće) što može da poveća verovatnoću da će se poteškoće u učenju ispoljiti. Povećan nivo stresa u takvim domovima može podrivati sposobnost deteta da se fokusira ili da zatraži podršku, čime je učenje ometeno. Isto tako, nedovoljno ispoljavanje detetovih sposobnosti u školi može prouzrokovati sukob sa roditeljem, koji bi mogao da preraste u porodično nasilje – kaže Carroll.
Kod odraslih osoba sa kognitivnim invaliditetom koje su doživele seksualno zlostavljanje tokom detinjstva takođe je dvostruko veći rizik od pokušaja samoubistva, a kod onih koji imaju istoriju depresije rizik je sedam puta veći. Seksualno zlostavljanje tokom detinjstva i depresija su faktori rizika koji doprinose suicidnom ponašanju i kod opšte populacije.
Studija je sprovedena na uzorku od 21 744 stanovnika Kanade, od kojih je 745 izjavilo da im je dijagnostikovan kognitivni invaliditet.
– Uznemirujuće visoka prevalevcija pokušaja samoubistva među osobama sa kognitivnim invaliditetima podvlači važnost zdravstvenih profesionalaca koji sa ovim osobama rade na aspektima mentalnog zdravlja.
– Naša otkrića o čvrstoj vezi između poteškoća u učenju i pokušaja samoubistva pružaju dodatnu razlog za davanje prioriteta ranom otkrivanju i blagovremenom pružanju efikasnih obrazovnih intervencija za decu sa disleksijom i drugim teškoćama u učenju. Pored toga što bi takvi tretmani poboljšali veštine učenja i akademski uspeh, moguće je da bi ujedno smanjili dugoročne rizike od samoubistva. Nedopustivo je da mnoga deca sa kogitivnim invaliditetima godinama čekaju na neophodne obrazovne intervencije – zaključila je autorka Fuller-Thomson.
