Gluve osobe često se ne identifikuju kao osobe sa invaliditetom, nego kao jezička manjina. Kada se termin Gluvi piše velikim početnim slovom, to odražava kulturološku pripadnost, upućuje na to da osoba koristi znakovni jezik i da deli vrednosti, pravila ponašanja i tradiciju koja je zajednička za kulturu Gluvih. Kada se termin gluvi piše malim početnim slovom, to ukazuje na poimanje gluvoće u isključivo medicinskom smislu, pri čemu se osoba više dovodi u vezu sa čujućima, nego sa zajednicom Gluvih. Trenutno postoji ograničen broj istraživanja koja se bave seksualnim nasiljem u iskustvima gluvih žena i unutar zajednice Gluvih.
Američka istraživanja s kraja osamdesetih godina prošlog veka pokazuju da je oko 50% gluvih osoba doživelo seksualno zlostavljanje u detinjstvu.
Istraživanja s početka novog milenijuma pokazuju da je svega 5% gluvih žena koje su preživele silovanje prijavilo nasilje policiji i da je 5% potražilo podršku u nekom od kriznih centara. Pretpostavka je da su uzrok tome jezičke i kulturološke barijere, jer su postojeći centri usmereni na pružanje podrške čujućim ženama.
Oslanjanje na tumače znakovnog jezika otvara spektar pitanja i problema, jer mnoge žene koje su preživele seksualno nasilje doživljavaju da njihova iskustva nisu verodostojno prenesena i neprijatno im je da prijavljuju nasilje nekome ko nije pripadnik njihove zajednice.
Novija istraživanja pokazuju da je učestalost zlostavljanja, uključujući zanemarivanje, fizičko i seksualno zlostavljanje, za 25% veća u iskustvima gluve i nagluve dece u odnosu na njihove čujuće vršnjake.
Gluve žene koje su preživele seksualno zlostavljanje suočavaju se sa višestrukim barijerama i stereotipima kada se odluče da prijave nasilje: jezičke barijere; ograničen pristup informacijama, medijima i drugim izvorima; nedostatak znanja i veština kod pružalaca usluga; nedostatak tumača znakovnog jezika; predrasude i isključivanje iz opšte populacije.
Gluve žene veoma retko prijavljuju nasilje, kako bi izbegle dodatna frustrirajuća iskustva. Na primer, policajci ih često smatraju pijanim, mentalno obolelim ili agresivnim (ako priđu kako bi lakše čitale s usana).
Iskustvo silovanja u braku
Moj bivši muž me je silovao. I zamalo ubio. Nije bilo nikakvih servisa podrške za gluve žene.
Bila sam nedovoljno osvešćena, bez podrške i bez tumača. Bila sam prepuštena sama sebi i pokušavala sam da shvatim šta mogu da uradim.
On se izvukao
Kada me je silovao, pozvala sam policiju. Došli su odmah, ali nisu obezbedili tumača. Umesto toga, dopisivali smo se na papirima. Nisu čak ni pitali da li mi je potrebna medicinska pomoć, ostavili su me kod kuće. Njega su uhapsili i zatvorili su ga na svega 12 sati.
Tražila sam zabranu prilaska
Dobila sam zabranu prilaska, ali mi sud nije objasnio svrhu toga. Zabrana prilaska izdata mi je na samo 6 meseci. Kasnije sam saznala da je zabranu prilaska moguće produžiti na jednu, tri ili čak pet godina.
Osećala sam se kao da sam sama na svetu
Sve sam to radila bez podrške porodice i prijatelja. Potpuno sama. Kada se osvrnem na taj period, uopšte ne znam kako sam uspela da prođem kroz to. Činjenica da treba da budem tu za svoju decu dala mi je snagu i samopouzdanje. Volela bih da je u to vreme bilo organizacija za podršku gluvim ženama.
Moja poruka drugim ženama
Ako ste u lošoj vezi, recite nekome. Nađite nekoga kome ćete se poveriti.
[Veronika, Oakland]
Izvori: https://mcasa.org
