Sedma u nizu fokus grupa koje Organizacija …IZ KRUGA – VOJVODINA sprovodi u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija UNFPA, na prikupljanju podataka o iskustvima žena s invaliditetom na planu ostvarivanja seksualnih i reproduktivnih prava, u okviru projekta Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom u Srbiji podržanog kroz Partnerstvo Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom (UNPRPD), održana 11. septembra u Školi za osnovno i srednje obrazovanje Milan Petrović u Novom Sadu.
Na fokus frupi učestvovalo je 9 žena sa urođenim intelektualnim invaliditetom. Sve su neudate, bez dece.
Pitanje o spoznaji sopstvene ženstvenosti ispitanice procenjuju kao čudno (na granici sa suvišnim):
– Znamo da smo žene. Imamo grudi. Pametnije smo nego muškarci.
Među znacima koji naznačavaju prelaz iz detinjstva u devojaštvo, ispitanice navode vidljive promene na telu, promene u glasu, početak menstrualnog ciklusa, na šta su mahom bile nepripremljene i traumatizovane prirodom sopstvenih tela.
– Vrisnula sam kad sam videla krv. Nisam znala šta je, uplašila sam se. Mislila sam da nešto nije dobro.
Ženama s intelektualnim invaliditetom najčešće se uskraćuju pravo na seksualnost, intimnost, partnerstvo i privatnost, pre svega zbog uvreženog mita da su zaglavljene u večitom detinjstvu. Internalizovana ili ne, takva poruka je u konfliktu sa sazrevanjem tela i njegovim prirodnim potrebama, za šta primarne porodice žena s intelektualnim invaliditetom retko imaju razumevanja. Rukovodeći se pravilom najboljeg interesa, njihove primarne porodice postaju mesta izolacije, zabrana i nasilja. U iskustvima ispitanica, zabrane najčešće dolaze od strane očeva:
– Tata mi kaže da ne smem na ulicu.
– Ako budeš išla da se ljubiš, zadaviću te!
– Tata bi bio ljut da imam momka.
– Ne treba ti momak, još si mala. [Poruka oca upućena ćerki koja ima 22 godine.]
– Ne želim seks, treba tu da rodim dete, pa da me tata istera iz kuće!
Bez obzira na sve mere predostrožnosti, sankcionisanja i osporavanja, seksualnost je nemoguće ukinuti. Represija seksualnosti može da rezultira jedino njenim neprimerenim ispoljavanjem i narušavanjem seksualnog zdravlja.
Žene sa intelektualnim invaliditetom krišom traže seksualne sadržaje i informacije, kriju partnerske veze i seksualna iskustva. Paradoksalno, porodica i šire okruženje nameću im krivicu zbog nečega što je sasvim prirodno. Verovatno je to jedan od razloga što je ovim ženama teško da progovore o temi seksualnosti i da podele svoja iskustva bez straha da će biti osuđivane. Kada iznose seksualna iskustva, imaju potrebu da se opravdaju.
– Ja sam probala i to nije nikakva sramota.
– I ja sam. To je normalno.
– Kako misliš normalno? Dok ste mali, ne treba!
Koliko se ženama s intelektualnim invaliditetom osporava pravo na seksualnost i zdrav seksualni život, toliko su izložene seksualnom uznemiravanju u javnom prevozu, na ulici, u boravcima. Počinioci verovatno podrazumevaju da ona ne razume šta joj se dešava, da o tome neće progovoriti, a čak i da kaže – niko joj neće verovati. Učesnice fokus grupe veoma dobro razlikuju iznuđeni seksualni kontakt od željenog, a jedino što mogu da urade u situacijama seksualnog uznemiravanja je – da pokušaju da se sklone i da reaguju verbalno.
– Mama mi je rekla da u prevozu uvek tražim nekog poznatog, da stanem s ljudima iz svog mesta.
– Kažem im da prestanu.
Ženama s intelektualnim invaliditetom na ginekološkim pregledima daje se daleko manje informacija nego ženama bez invaliditeta, a događa se da im se pregledi uskraćuju ili da dobijaju pogrešne dijagnoze.
– Malo je čudno, jer ne znam šta doktor radi. Ne mogu videti. Nekada bude ljubazan, nekad grub.
– Imala sam svrab, a doktorka nije htela da me pregleda jer nisam imala odnose. I dalje imam nelagodu.
– Rekli su mojoj mami da sam trudna, a imala sam tumor materice.
Najčešće o seksualnom zdravlju i reproduktivnim svojstvima žena s intelektualnim invaliditetom odlučuje neko drugi. Neke učesnice fokus grupe navode da žele brak i decu, ali koriste kontraceptivna sredstva bez informisanog pristanka.
– Imam nešto ugrađeno ovde; šipku. Doktorica je preporučima mami da to ugradim. Ne smeta mi uopšte, bolelo je samo prvi dan – iznosi jedna od učesnica, a potom kaže: – Nikada nisam ostala trudna, a želim bebu. I moj dečko to želi. Zajedno smo 12 godina.
Šta žene sa intelektualnim invaliditetom izdvajaju kao najvažnije na planu sopstvenog seksualnog zdravlja i reproduktivnih prava:
– Radionice o partnerskim odnosima. O tome kako osvojiti dečka. Kako doći do prvog poljupca. Kako znate da li se opredeliti za dečka ili devojku? Više ovakvih razgovora.
Medijski prilog je objavljen uz finansijsku podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji. Sadržaj medijskog priloga predstavljaju isključivo stavove redakcije Portala o invalidnosti i ne odražava nužno stavove UNFPA-a, Ujedinjenih nacija, niti bilo koje od pridruženih organizacija. UNFPA neće biti ni na koji način odgovoran za upotrebu, niti posledice koje proisteknu iz upotrebe informacija iz ovog medijskog priloga.
