Ona je glumica, pevačica, dramski pisac, dečja autorka i televizijska voditeljka. Njeno prvo pojavljivanje na dečjoj televiziji izazvalo je bujicu različitih komentara. Neki su tvrdilli da fizički invaliditet poput njenog može biti zastrašujući za mlade gledaoce. Keri je odgovorila iskreno, istakavši koliko je važno da deca budu izložena različitostima, čime je osvojila publiku.
Keri Bernel rođena je bez desne podlaktice i sa disleksijom. Od detinjstva odbija da nosi proteze i da krije svoj invaliditet.
Dok je bila devojčica, svakog jutra pre škole majka je pokušavala da je primora da stavi protezu, jer su doktori objasnili da će joj to olakšati život: imaće bolju ravnotežu, moći će da koristi viljušku i nož i bolje će se uklopiti sa decom u školi. Ali za Keri je to bila samo teška, neudobna, ružna i bespotrebna… stvar.
– Skinite mi to i sve mogu da uradim; nositi protezu je teret, kao da imam podrezana krila. To me je zustavljalo dok sam trčala i skakala. Moji prijatelji su se slagali da je to glupo. Ni mojim roditeljima nije bilo ugodno što me teraju da to nosim, ali su mislili da tako mora. Ne sećam se toga, ali mama mi kaže da sam govorila: – Lepša sam bez toga!
U devetoj godini obznanila je da više nikada neće nositi protezu. Kasnije, kada su joj u dramskoj školi rekli: – Možda bi trebalo da nosiš duge rukave na sceni, pomislila je: – Možda bi ti trebalo da ti nosiš traku preko usta!
Nikada nije pristala da ograničava sopstvene fizičke sposobnosti zato što je nekom drugom neprijatno da se suoči s njenim invaliditetom.
– Zaista me ne zanima ako ste uvređeni.
Keri je trenutno usredsređena na pisanje knjiga za decu i na glumu.
– Za mene je pisanje način da izolaciju preokrenem u nešto pozitivno. Kao rezultat, mogu da pišem bilo gde.
Njena najnovija knjiga je o devojčici sa oštećenjem sluha koja komunicira sa vilama. Kao dete poistovećivala se sa Alisom iz zemlje čuda, jer je, kako kaže, bila nadarena bezgraničnim imaginativnim sposobnostima disleksije.
– Obe smo bile plavooke, zlatnokose devojčice bledog tena u potrazi za avanturom. Disleksija me je sprečavala da čitam sve do osme godine, ali mi je dala enorman kapacitet za snove.
Keri veruje da svako dete pripada stranicama velike literature, bez obzira na nasleđe, sudbinu, sposobnosti ili finansijsku sigurnost. Redovno govori o važnosti diverziteta i inkluziji osoba s invaliditetom u medijske tokove. Proglašena je jednom od 10 najboljih voditeljki za decu, a Gardian ju je svrstao među 100 najinspirativnijih Britanki.
– Potrebno nam je više priča o invaliditetima, priča koje su zasnovane na istini. (…) Pišem, nadajući se da izvanredno čudesni svet knjiga može da dotakne svačije srce.
IZVORI:
www.theguardian.com/tv-and-radio
www.theguardian.com/childrens-books-site
