ANIMIRANI FILM O ŽIVOTU TINEJDŽERKE SA CEREBRALNOM PARALIZOM

Četrnaestogodišnja Tegan Vinsent Kuk iz Bristola (Engleska) jedina je učenica sa cerebralnom paralizom u svojoj školi. Situacija u kojoj se osećala prilično usamljenom, jer su njeni školski drugovi bili mahom suzdržani da direktno ispolje sopstvenu radoznalost, postave poneko pitanje ili porazgovaraju sa Tegan. Takvo stanje stvari počelo je da se menja kada je Tegan napravila kratku prezentaciju o sebi…

Moj život sa cerebralnom paralizom – naslov je njene priče koja je u konačnoj verziji uobličena u animirani film. – Svi radije gledamo crtane filmove nego vesti – kaže Tegan – zato sam mislila da je to pravi način da zadobijem više pažnje. Tako je i bilo – ljudi iz njenog okruženja sada bolje razumeju njeno stanje, a samim tim se prema njoj drugačije i ophode. Deca iz razreda i cele škole postala su druželjubiva, otvorena i opuštena u njenom prisustvu. Kratak trominutni film pokazao se kao sjajan komunikacioni kanal; medijum za razumevanje različitosti.

– Ne volim reč invalid – kaže Tegan – kada, na primer, telefon nije validan, to znači da je neupotrebljiv. Ja nisam invalidna, nego drugačije-validna – objasnila je poigravajući se rečima disabled / diffabled. – Nadam se da ću pomoći ljudima da shvate da živeti sa invaliditetom nije lako.

– Tokom prve godine školovanja, svi su samo zurili u mene, a niko nije imao petlju da me bilo šta pita. Onda je moja mama došla u školu i predložila nastavnicima da svima daju zadatak da naprave kratku prezentaciju o sebi. Za moju prezentaciju rekli su da je veoma dobra, edukativna i inspirativna. Rešili smo da je pokažemo celoj školi. Pretvorena je u animirani film koji pruža realan pogled na život sa drugačijim sposobnostima. Htela sam da me razumeju u školi i da uvide da, najzad, i nisam baš toliko drugačija od njih. Ako mi priđete, ne ujedam!

Priča je ispričana uz širok osmeh, baš kako je Tegan htela.

Video počinje dramatičnim opisom njenog rođenja; lekari nisu verovali da će preživeti.

– Kada je moja mama došla da me obiđe, videla je novorođenče u inkubatoru, prekriveno iglama po celom telu i sa kapom punom leda na glavi.

Tegan nadalje priča kako je dobila dijagnozu, objašnjava šta je cerebralna paraliza (kvadriplegija) i kako to stanje utiče na njeno telo i svakodnevni život.

– Sada sam tinejdžerka i živim u kući koja je prilagođena mojim potrebama. Ali spoljašnji svet nije.

Kad hoda školskim hodnicima, Tegan je meta neželjene pozornosti: – Zarobljena sam vašim pogledima! – precizno je opisala kako se oseća. Najteže joj je padalo to vreme između školskih časova (vreme koje je svima ostalima predah).

Film prikazuje niz aktivnosti kojima se Tegan bavi izvan škole: šetnje, plivanje, vežbe na vibro-ploči i nadasve omiljeno – jahanje, u koje ulaže mnogo strasti i pobeđuje na takmičenjima.

– Ljudi obično vežbaju da bi očvrsnuli mišiće; ja vežbam da bi ih opustila. Vežbam da ne bih postala kruta poput drveta – objašnjava Tegan. – Svi smo jedinstveni, samim tim i drugačiji.

Video je u potpunosti izmenio njeno iskustvo boravka u školi. Postala je svesna tuđih anksioznosti. Postala je samouverenija. Stekla je prijatelje. Njeni planovi za budućnost? Da postane zoolog i da napravi još poneki animirani film. U međuvremenu, njen video stiče sve širu popularnost i pronalazi sve one ljude koji hoće da saznaju o invalidnosti, ali ne znaju kako da pitaju.

Cerebralna paraliza je opšti naziv za mnogobrojna neurološka stnaja koja utiču na pokrete i koordinaciju. Prouzrokuju je problemi u delovima mozga koji su odgovorni za mišićnu kontrolu. Može nastati usled oštećenja mozga pre, tokom ili neposredno nakon porođaja. Simptomi postaju vidljivi u prve tri godine života: ukočenost mišića, mišićna slabost, slučajni i nekontrolisani telesni pokreti, poteškoće u održavanju ravnoteže i koordinaciji pokreta.

Tekst pripremila Marijana Čanak

IZVORI:

Redakcija

Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.