Bazar mentalnog zdravlja: Jaka zajednica, zdravi ljudi

Posted on by Marijana Čanak

Dinamičnom tročasovnom manifestacijom na SPENS-u u Novom Sadu obeležen je 10. oktobar, Svetski dan mentalnog zdravlja. Bazar mentalnog zdravlja, pod sloganom Jaka zajednica, zdravi ljudi, okupio je 34 ustanove i organizacije angažovane u domenu mentalnog zdravlja ili pokretanja solidarnih inicijativa. Učesnici Bazara prezentovali su rad svojih organizacija i osmislili niz interaktivnih psiholoških i kreativnih radionica za posetioce, a program je upotpunjen filmskim projekcijama, likovnim i fotografskim izložbama. Kampanju  Jaka zajednica, zdravi ljudi organizuje Institut za javno zdravlje Vojvodine, pod pokroviteljstvom Gradske uprave za zdravstvo Grada Novog Sada. Kampanja je pokrenuta sa ciljem da ukaže na važnost brige o drugima, kao i da podstakne razvijanje empatije i solidarnih odnosa  u izgradnji stabilne društvene zajednice.

Šta je uopšte mentalno zdravlje i kako se može definisati? Da li ga premeravamo zadovoljstvima, stepenom lične slobode, visinom samopouzdanja, rasponom samoprihvatanja…? Koliko smo svesni njegovog značaja, na skali između sveopšteg izrabljivanja i potpunog zanemarivanja? Koje se sve organizacije u Novom Sadu bave pitanjima mentalnog zdravlja i kakve programe nude? Šta su najveće zablude o mentalnom zdravlju? Kako i kojim sredstvima možemo da održavamo svakodnevnu mentalnu higijenu? Za Portal o invalidnosti, pitali smo stručnjake…

Terapija knjigom: Mia Čomić, Organizacija NIVO

Mentalno zdravlje je unutrašnja ravnoteža, mir sa kojim čovek uspeva da živi svakodnevicu. Najkraće rečeno, to je harmonija sa samim sobom.

Aktivnosti Organizacije NIVO fokusirane su na vezu između mentalnih bolesti i umetnosti (književnosti i slikarstva). Hteli smo da otvoreni razgovor o drugačijim mentalnim stanjima učinimo zanimljivim, ali ne želimo da se ove priče reprezentuju na nivou angdote. Ideja je da ukažemo na veze između teških mentalnih stanja i umetnosti koja nastaje kao direktna ili indirektna posledica toga. Bavili smo se književnošću Silvije Plat, Virdžinije Vulf, Franca Kafke, Momčila Nastasijevića, zatim slikarstvom Munka, Van Goga, nemačkih ekspresionista…

Pošto se bavimo kulturom, obrazovanjem i informisanjem, u saradnji sa Udruženjem mladih za društveni aktivizam promovišemo biblioterapiju. U užem smislu, to je upotreba knjiga samopomoći; u širem smislu, to je praksa svakodnevnog čitanja, kako bismo postigli ravnotežu kroz svetove fikcije. Knjige samopomoći svakako nisu zamena za psihoterapiju. Ta vrsta literature može da nas na sistemski način upozna sa određenim problemima kao što su depresija, anksioznost, pesimizam, svakodnevica… ali istovremeno treba biti obazriv, jer to je ujedno literatura koja često sklizne u šarlatanstvo i nudi nedelotvorna instant – rešenja. U najširem smislu, literatura svake vrste može da nam pomogne da naučimo nešto novo ili da se izmestimo iz situacije koja nas muči.

Top 5 knjiga sa terapijskim dejstvom:
  1. Moja borba Karl Uvea Knausgora – iskrena i nesvakidašnja knjiga, koja bez fikcije i sasvim ogoljeno govori o životu. Autor otvoreno piše o stvarima koje teško priznajemo sami sebi.
  2. Agonija i ekstaza Irvinga Stouna – romanizovana biografija o Mikelanđelu.
  3. Naivan. Super. Erlenda Lua – roman o problemima modernog vremena: monotonija, učmalost i dosadna svakodnevica.
  4. Čarobni breg Tomasa Mana – klasik koji se bavi metaforom bolesti na specifičan način.
  5. Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici Rodriga Munjos Avie – o otklonu koji ljudi prave od psihijatara, smatrajući da se mentalne bolesti leče isključivo kljukanjem lekovima.

Najčešća zabluda o mentalnom zdravlju je u stavu da se poremećaji ne događaju tako često, naročito kada su u pitanju depresija ili anksioznost. Iz mog ličnog iskustva, ljudi izbegavaju da govore o tim stanjima ili ih stigmatizuju, a te su pojave daleko češće nego što mislimo.

Mentalno zdravlje žene po modelu Silvije Plat: Sanja Pavlović, NIVO

A ja nasmejana žena.
Meni je tek trideseta
I kao mačka mogu devet puta da mrem.

Imala je bipolarni poremećaj, a njena zvanična dijagnoza bila je manična depresija. Od detinjstva je prate promene raspoloženja. Pre nego što je okončala svoj život na vrlo bizaran način, imala je nekoliko pokušaja samoubistva iza sebe. Sva ta stanja Silvija Plat je prenela u svoja dela. Objavila je izvestan  broj pesama i roman Stakleno zvono, gde opisuje početak sopstvenog mentalnog kraha. U vreme u kome je živela, svi lekari su bili muškarci i nijedan nije mogao da je razume – kao ni Virdžiniju Vulf pre nje. Silvija Plat ubila se početkom šezdesetih – i to je još uvek vreme kada se žene smatraju histeričnim. Histerija je univerzalna dijagnoza koju su muški lekari masovno pripisivali ženama. Silvija Plat živela je na počecima emancipacije i biti pesnikinja još uvek je bilo neuobičajeno. Ujedno su je opterećivale bračne uloge i briga o deci. Ako razmišljamo o mentalnom zdravlju današnje žene, višestruke uloge su nezaobilazno opšte mesto – tačka (pre)opterećenja.

Mentalno zdravlje je stvar srca: Milena Ćuk, psihološkinja i autorka bloga Lični razvoj

Biti mentalno zdrav znači živeti u skladu sa sobom, živeti autentičan život i pratiti svoj unutrašnji osećaj, a ujedno imati hrabrosti za testiranje nepoznatog, za izlazak iz zone komfora vodeći računa o sebi. To znači voditi kvalitetan život, biti zadovoljan sobom i sopstvenim izborima.

Radeći sa klijentima, sve više uočavam koliko je savremeno društvo opterećeno temom posla i mentalnog zdravlja i kako nas ta presečna tačka zaista muči. Teško je naći dobar posao, a kada ga nađemo, posao nam vrlo često osujećuje društveni život i kontakt sa samima sobom. U takvim uslovima zaista je izazov uspostaviti balans i očuvati mentalno zdravlje. Pored individualnih konsultacija, na koje se mnogi klijenti, nažalost, odluče tek nakon decenije odlaganja i zanemarivanja nekog problema, preporučila bih psihološko-kreativne radionice. To su radionice na kojima koristimo različite vidove artističkog izražavanja kao alat za dolazak u kontakt sa sobom, svojim nesvesnim sadržajima ili drugim ljudima. U radnom delu radionice svi stvaramo, do trenutka deljenja, kada svako predstavlja svoj rad i ulazi u analizu sopstvenog kreativnog procesa i unutrašnjih doživljaja. To je zabavan način da se integrišu nesvesni i svesni procesi.

Doba široke dostupnosti informacija ujedno je i doba velikih zabluda,  jer često ne koristimo moć tih resursa na pravi način, nego smo podložni raznoraznim uticajima. Ovo je popularna tema, bilo da je zovemo mentalno zdravlje, lični razvoj, rad na sebi ili kako-da-se bolje-osećam. Preplavljeni smo dobrim i ne baš toliko dobrim alatima i savetima kada je reč o mentalnom zdravlju. Koliko god da su informacije dostupne, mnogi ljudi i dalje zanemaruju sebe. Ako osećate da niste dobro, nemojte to zapostavljati – važno je!

Važno je čuti sebe, pre nego što se tu umešaju glasovi koji su nas vaspitavali ili usmeravali ka nekim opštim očekivanjima društva. Važno je pratiti unutrašnju iskru, svoj autentični unutrašnji glas. Tako se čuva mentalno zdravlje – slušanjem sebe, svog srca.

Deci je potreban kreativni haos: Aleksanda Mirimanov, Eksperimentalna likovna laboratorija

Biti u skladu sa potrebama duše i reagovati u skladu sa njima – to je moja definicija mentalnog zdravlja. Duša ima potrebu da se izrazi na drugačiji način: kroz kreativni pokret, zvuk, druge likovne medije. Kreativnost je drugi kanal komunikacije.

Pokrenula sam Eksperimentalnu likovnu laboratoriju jer sam primetila da nam nedostaje drugačiji pristup stvaralaštvu. Tokom oktobra organizovaćemo besplatne promotivne radionice u vrtiću Čarobna kuća u Novom Sadu i Novoj logici u Beogradu. U likovne radionice uključujemo pokret, što se inače redovno zapostavlja. Negujemo holistički pristup koji kombinuje metode razvojnog pokreta sa art-terpijom. Na radionicama izbegavamo šablone, fokusirani smo na sam proces, eksperiment i istraživanje. U saradnji sa Play centrom organizujemo radionice za decu najmlađeg uzrasta (od godinu dana do tri), a inače radimo sa decom do osnovnoškolskog uzrasta. Sve češće su za radionice zainteresovani sami roditelji ili stariji ljudi, jer žele da probude svoje unutrašnje dete.

Ako razmišljamo o mentalnom zdravlju dece, trebalo bi da im dopustimo daleko više slobodne i spontane igre, više nesputanog istraživanja. Trebalo bi da roditelji podržavaju taj spontani dečji izraz, iako on podrazumeva mnogo nereda i haosa. Značajno je dopustiti deci da istražuju, da se prljaju, cepaju i uništavaju – jer to je njihova potreba! Na kraju radionice često iscepamo gomile iskorišćenog papira i deca neizmerno uživaju u toj slobodi da nešto iscepaju. Uglavnom se od njih zahteva da budu čista i uredna, da nauče da rade precizno, da stvaraju u skladu sa ukusima likovnog pedagoga ili okruženja. Suštinski se deca malo šta pitaju i to je ono što nedostaje. Treba im dozvoliti da se izraze i da istražuju. Samo dovoljno svestan i stabilan roditelj može da podnese sve to!

Inkluzivni program Play centra: Katarina Majkić

Centar za razvoj potencijala dece i mladih Play pripremio je niz interesantnih aktivnosti u domenu podrške mentalnom zdravlju dece i mladih, kao i podrške roditeljstvu. Počevši od oktobra meseca, svakog petka organizujemo onlajn veče sa psihologom ili pedagogom, gde odgovaramo na sva pitanja, dileme i nedoumice koje nam roditelji postave. Takođe smo pripremili program za roditelje pod nazivom Zadovoljan roditelj – zadovoljno dete koji počinje prve nedelje novembra. Svi zainteresovani roditelji već sada mogu da se prijave za ovaj program, a prva radionica je promotivnog karaktera. Posebno pozivamo roditelje dece sa teškoćama u razvoju da nam se pridruže, jer naše su radionice uvek inkluzivne, otvorene za sve roditelje i svu decu.

Mentalno zdravlje nije odsustvo patnje: Milica Jakšić, Temenos centar

Temenos centar pruža podršku u prevazilaženju anksioznosti i depresivnosti, partnerskih, porodičnih ili razvojnih teškoća, pokrivajući različite pravce psihoterapije (transakciona analiza, REBT, terapija usmerena na prihvatanje i posvećenost, sistemska porodična terapija, kognitivne terapije). U praksi se pokazalo da je jedna od najvećih zabluda o mentalnom zdravlju upravo definicija koju smo svi davno učili i koja mentalno zdravlje svodi na odsustvo bilo kakve psihološke teškoće ili, uslovno rečeno, bolesti. Istraživanja pokazuju da je to stanovište neispravno. Mentalno zdravlje nije odsustvo patnje, jer svi patimo i prolazimo kroz teške razvojne situacije. Potpuno je u redu da u tim situacijama osetimo potrebu za podrškom. Ne mora to da bude podrška od strane praktičara mentalnog zdravlja, nekada je dovoljno da bliska osoba bude uz nas, ili da nas podrži neko ko ima više životnog iskustva.

Mentalno zdravlje ćemo sačuvati ako smo u životu posvećeni onome što nam je zaista važno. Uvek možemo da proverimo sebe kratkim osvrtom na protekli dan. Kada se zapitamo koliko nam je dan bio smislen i ispunjen, pa navedemo barem dve ili tri stavke koje to potvrđuju,  na dobrom smo putu. Vodimo računa o mentalnom zdravlju ako, narodski rečeno, umemo da izlistamo ono što znači našoj duši.

Prepreke su prilike za razvoj: Dragana Ilić, Tim centar

Mentalno zdravlje je stvar funkcionalnosti i zadovoljstva sobom. To znači ne osećati sputanost, niti bilo kakvo ometanje u vezi sa samim sobom, a ujedno razmišljati o tome kako da unapredimo i popravimo nedostatke koje svi imamo.

U okviru Tim centra bavimo se različitim uslugama iz oblasti primenjene psihologije: ljudskim resursima, edukacijama, psihoterapijom i savetovanjem. Oktobar je period kada kreće sezona naših edukativnih programa, među kojima bih izdvojila  trening za trenere  na kome polaznici ovladavaju osnovnim principima kreiranja edukacija za različite grupe i asertivni trening gde učimo kako da komuniciramo samopouzdano, poštujući sebe i prava drugih.

Jedna od najvećih zabluda je poimanje mentalnog zdravlja kao odsustva svih problema: Ako sam mentalno zdrav, ništa mi nije teško, sve mogu da uradim, uvek sam srećan i zadovoljan… Zapravo je važno prepoznati kako svi imamo različite oscilacije i da se suočavamo sa različitim izazovima. Suština je u stavu koji zauzimamo prema preprekama na koje nailazimo. Ako u preprekama vidimo prilike za učenje i razvoj, dobro se orijentišemo u realnosti. Zabluda je da ništa loše ne bi smelo da se desi, a realnost je puna izazova – sa kojima možemo da se nosimo.

Za očuvanje mentalnog zdravlja najvažnije je stalno se baviti sobom. Ako vežbamo da bismo očuvali fizičku kondiciju, isto tako treba da razvijamo i psihičku kondiciju – kroz čitanje, pohađanje različitih edukacija, informisanje, rad na onome što ometa naš individulni put… To je neprekidno ulaganje u sebe.

Seksualno i mentalno zdravlje: Stefan Mitrović Jokanović, Centar za rast i razvoj ljudskog potencijala UBUNTU

           Ukoliko je osoba zadovoljna sama sa sobom, voli sebe i relativno funkcioniše u važnim životnim sferama kao što su odnosi sa ljudima, posao, zabava i odmor – osoba je prilično mentalno zdrava.

Centar UBUNTU pokriva širok dijapazon mentalnih poteškoća. Naše savetovalište je veoma mlado, tako da tokom celog oktobra organizujemo promotivne programe – besplatna savetovanja i besplatne psihoterapije. Do kraja godine planiramo nekoliko radionica na temu seksualnosti. Radionica pod nazivom  Šta je sve seks namenjena je opštoj populaciji, jer to je tema o kojoj se obično ne razgovara javno, niti o seksualnosti ima dovoljno kvalitetnih informacija. Radionica Novi pogled na homoseksualnost namenjena je osobama koje teško prihvataju sopstvenu seksualnost, kao i porodicama i prijateljima osoba drugačije seksualne orijentacije. Jasno je da su seksualno i mentalno zdravlje u sprezi i da mentalni problemi mogu da se odražavaju kroz seksualnu disfunkcionalnost. Životni i seksualni drajv su jedno te isto.

Još uvek se suočavamo sa mnogobrojnim predrasudama o mentalnom zdravlju: Čim ideš kod psihologa, mora da si lud! Mentalne bolesti su neizlečive! Bez lekova tu nema pomoći… Činjenica je da odlazak kod stručnjaka za mentalno zdravlje ne bi trebalo da se razlikuje od odlaska na redovnu kontrolu kod zubara.

Lekcije o mentalnom zdravlju naučene od osoba sa Daunovim sindromom: Dunja Jovanov, defektološkinja

Šokiralo me je što neki ljudi misle da osobe sa Daunovim sindromom ne osećaju ništa. Činjenica je da oni osećaju bolje od svih nas i nikada nam ne pružaju ništa manje od ljubavi! Od osoba sa Daunovim sindromom naučila sam šta je bezuslovna ljubav, koliko je sreće u davanju a ne samo u primanju, kako pružiti radost i za uzvrat ne tražiti ništa…

About the Author

1 Comment so far. Feel free to join this conversation.

Leave A Response