WAVE Country Report 2025 predstavlja glavnu publikaciju WAVE mreže i objavljuje se svake druge godine. Ovaj izveštaj je jedno od najvažnijih zagovaračkih sredstava za prikaz stanja specijalizovanih ženskih servisa za zaštitu od rodno zasnovanog nasilja u Evropi iz perspektive feminističkog civilnog društva.
WAVE Country Report 2025 pruža pregled statističkih podataka i informacija o specijalizovanim servisima za žene u 46 evropskih zemalja, uključujući nacionalne SOS telefone za žene, sigurne kuće za žene, ženske centre, specijalizovane servise za preživele seksualnog nasilja i programe primarne prevencije nasilja. Ovogodišnje izdanje sadrži i posebno poglavlje o tehnološki posredovanom nasilju nad ženama i devojčicama, kao i poglavlje posvećeno femicidu.
Pored toga, izveštaj donosi pojedinačne profile svih 46 država koje imaju organizacije predstavnice u WAVE mreži), pružajući detaljan pregled dostupnosti, karakteristika i pristupačnosti specijalizovanih usluga u svakom nacionalnom kontekstu.
Posebna vrednost izveštaja ogleda se u tome što naglašava da kvalitetni servisi podrške za žene izložene nasilju moraju biti zasnovani na feminističkom, rodno osetljivom, intersekcionalnom i pristupu zasnovanom na ljudskim pravima, kako bi odgovorili na različite potrebe žena koje doživljavaju nasilje.
Intersekcionalni pristup i podrška ženama sa invaliditetom i drugim marginalizovanim grupama
WAVE Country Report 2025 posebno ukazuje da žene koje pripadaju višestruko diskriminisanim grupama nailaze na dodatne prepreke u pristupu zaštiti i podršci. Zbog toga se naglašava potreba za intersekcionalnim pristupom u planiranju i pružanju usluga.
Izveštaj pokazuje da na evropskom nivou:
- samo 37% zemalja navodi da su sva ili većina ženskih skloništa pristupačna ženama sa telesnim invaliditetom;
- svega 26% zemalja obezbeđuje pristupačnost ženama sa senzornim invaliditetom;
- oko 48% ženskih centara dostupno je ženama sa telesnim invaliditetom, dok je 43% dostupno ženama sa senzornim ili kognitivnim invaliditetom;
- pristup uslugama i dalje je ograničen za migrantkinje, izbeglice, Romkinje, žene bez regulisanog boravišnog statusa, starije žene, LGBTQI+ osobe i žene koje žive u ruralnim područjima.
Izveštaj naglašava da prevencija nasilja, podrška preživelima i razvoj politika moraju biti istinski inkluzivni i intersekcionalni, sa ženama iz marginalizovanih grupa u centru planiranja i odlučivanja, a ne samo kao dodatnom kategorijom korisnica.
Položaj Srbije u odnosu na druge evropske zemlje
Srbija je u izveštaju predstavljena kao primer sistema u kojem feminističke organizacije civilnog društva nose najveći deo specijalizovane podrške ženama, uz ograničenu sistemsku podršku države.
U Srbiji postoji 42 ženska centra, od kojih 32 vode ženske nevladine organizacije, dok 10 vode druge organizacije. Većina centara pruža psihološku podršku, pravno savetovanje, zastupanje i koordinaciju sa drugim službama, ali njihova održivost u velikoj meri zavisi od međunarodnih donatora i projektnih sredstava, zbog nedostatka stabilnog državnog finansiranja.
Kada je reč o intersekcionalnosti, Srbija predstavlja pozitivan primer jer pojedini ženski centri pružaju specijalizovanu podršku:
- ženama sa nesigurnim ili neregulisanim boravišnim statusom,
- ženama sa telesnim i senzornim invaliditetom,
- pripadnicama etničkih manjina,
- izbeglicama,
- transrodnim ženama,
- nebinarnih osobama,
- devojčicama mlađim od 18 godina i
- ženama koje su u riziku od prisilnog braka ili trgovine ljudima.
Istovremeno, izveštaj ukazuje da je obim ovih usluga ograničen. Od 42 centra:
- samo 6 centara dostupno je ženama sa telesnim i senzornim invaliditetom,
- 2 centra pružaju podršku ženama sa kognitivnim invaliditetom,
- 7 centara rade sa ženama bez regulisanog boravišnog statusa,
- 3 centra dostupna su izbeglicama, transrodnim ženama i maloletnim devojčicama bez pratnje.
U poređenju sa mnogim evropskim državama, Srbija se izdvaja po snažnoj ulozi feminističkih organizacija i razvijenom zagovaračkom radu, ali zaostaje u pogledu teritorijalne dostupnosti usluga, održivog javnog finansiranja i sistemske pristupačnosti za žene sa invaliditetom i druge marginalizovane grupe. Većina ženskih centara nalazi se u većim gradovima, dok su ruralna područja nedovoljno pokrivena.
Zaključno, WAVE Country Report 2025 ocenjuje da Srbija poseduje snažan feministički potencijal i značajnu ekspertizu u pružanju specijalizovanih usluga, ali da je za usklađivanje sa najboljim evropskim praksama neophodno obezbediti dugoročno javno finansiranje, ravnomerniju geografsku dostupnost usluga i dalje razvijati intersekcionalni pristup koji će omogućiti jednak pristup zaštiti svim ženama i devojčicama, posebno onima koje se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom.
Izvor: WAVE Country Report 2025, 16. decembar 2025.
