Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije obeležio je 30 godina postojanja na svečanosti upriličenoj u hotelu Mona plaza u Beogradu 6.2.2026. godine.
Događaj je, pored članova i korisnika, okupio preko stotinu predstavnika drugih centara za samostalni život iz Srbije i regiona, personalne asistente i korisnike, prijatelje i saveznike iz civilnog sektora, nezavisnih institucija, gradskih i nacionalnih državnih službi.
Goste su pozdravile Milena Stojanović i Mimica Živadinović, dok su se na prezentaciji smenjivale fotografije iz tridesetogodišnje istorije Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije.
– Centar već tri decenije gradi modele koji postaju standard i menjaju živote osoba sa invaliditetom nabolje, ali promena je proces koji traje. Društvo jednakih mogućnosti može da se razvije samo uz jaku zajednicu osoba sa invaliditetom koja živi filozofiju samostalnog života – istakla je u svom uvodnom obraćanju Milena Stojanović, predsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije.
– Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije je prva kros-disabiliti organizacij na ovim prostorima čiji rad je svedočanstvo otpornosti i zajedničkog truda.
Ovom svečanošću, odajemo počast našoj prošlosti – svima onima koji danas nisu sa nama, a koji su dosanjali slobodu i otvorili svetliju perspektivu za mlade sa invaliditetom danas – rekla je zastupnica i koordinarka Mimica Živadinović i pozvala prisutne da pogledaju dokumentarni film IDEJA KOJA TRAJE: 30 godina Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije.
Film dokumentovano govori o inicijatorki Gordani Rajkov, osnivačima, saradnicima, izazovima, naporima, stremljenjima i uspesima Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije od početaka do danas i predstavlja značajno svedočanstvo o radu velikana pokreta za prava osoba sa invaliditetom na ovim prostorima od Gordane Rajkov i Damjana Tatića, preko Svetislava Ceci Marjanovića, Julijane Čatalinac, Lepojke Čarević Mitanovski, Dimitrija Gligorijevića, Vojislava Mladenovića do svih nas ovde danas.
Nakon projekcije, brojni prisutni gosti iskazali su svoj ponos, čast i zahvalnost što su bili prijateljica/prijatelj Gordani Rajkov, poznavali je, učili od nje i sarađivali sa njom, ili su pak podelili sa prisutnima svoja iskustva i sećanja na zajednički rad, dobrobit koju su iz tog rada lično ostvarili i/ili su samo poželeli Centru za smostalni život osoba sa invaliditeotm Srbij još mnogo godina rada i puno uspeha.
Brankica Janković, ekspertkinja za ljudska prava i bivša poverenica za ravnopravnost – Bila mi je privilegija poznavati Gordanu Rajkov i biti joj prijateljica. Smatram da je jako važno što nas u ovo vreme obeščovečenje uvek vraćate na fabrička podešavanja i podsećate na ljudskost. Sramota je za sve nas što i dalje postoje duboko uvrežene predrasude,a da bismo to promenili ne bi treblo dozvoliti da bude u vlasti iko ko zanemaruje 10% ljudi koji žive u našem društva.
Marija Obrovački, korisnica personalne asistencije iz Novog Sada – Trideset i osam godina sam živela na salašu i bila sam niko. Zahvaljujući personalnoj asistenciji, danas sam žena sa posledicama cerebranle paralize koja se ostvarila kao ličnost koja je završila školu u četrdeset i nekoj i postala umetnica koja slika koristeći usta.
Ljubinka Borisovski, učesnica u projektu SPAS koji je podržavala Ambasada Irske – Tada je troje nas delilo jednog asistenta. Nismo ni mi ni aistenti znali šta je to. Tada su se osobe sa invaliditetom teško odlučivale za asistenciju, a danas je jako mnogo onih koji bi želeli asistenicju a ne mogu da je ostvare. Za mnoge je personalna asistencija jednako Gordana Rajkov.
Suvad Zahirović, Informativni centar za osobe sa invaliditeotm Lotos, Tuzla – Gordana Rajkov je krajem 1996. godine došla je u Tuzlu da širi ideju samostalnog života. Pozivam sve da zaboravimo na granice i tražimo prilike da budemo podrška jedni drugima i da živimo dostojanstveno i donosimo samostalne odluke bez obzira kakve one bile.
Ivanka Jovanović, aktivistkinja pokreta za prava osoba sa invaliditetetom, članica Udruženja distrofičara Beograda i izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditeotom Srbije – Nijednu od svojih uloga ne bih mogla da obavljam bez personalne asistencije. Želim Centru za samostalni život osoba sa invaliditeotm Srbije da dođe do personalna asistencija 24/7, do svakog mesta u Srbiji i do svake osobe kojoj je personalna asistencija potrebna i da trajete još mnogo godina.
Svetlana Janković Beljanski, aktivistkinja za prava osoba sa invaliditeotm iz Valjeva, članica Upravnog odbora IZ KRUGA VOJVODINA – posnosna sam što sam upoznala najveće intelektualce i najveće ljude pokreta osoba sa invlaiditeom. Put ka samostalnom životu je uvek popločan trnjem ali mi nikada nećemo da ostustanemo!
Na kraju programa, saradnice Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije su pozvali prisutne na ručak i svakom uručili poklon paketić sa ’slikom malih brodića naše plovidbe, mirisom mora i slobode, da zajednički nastavimo plovidbo ka horizontu’.
