– Žene pitaju da li mi je treba pomoć i nude mi ruku kad mi je potreban vodič, a muškarci me hvataju za suprotnu ruku da bi me pipkali.
Angharad Paget-Jones (27) ima oštećenje vida i kaže da je muškarci zlostavljaju pod izgovorom da joj pomažu.
Istraživanja pokazuju da su žene s invaliditetom pod dvostruko većim rizikom od seksualnog nasilja nego žene bez invaliditeta.
Angharad živi u Velsu u Velikoj Britaniji. Kaže da je više puta doživela da je neko nepoznat zgrabi u javnosti dok šeta sa svojim psom vodičem. To su zastrašujuća iskustva.
Seća se da je jednom čula grupu momaka kako govore: – Samo je zgrabi, ona ionako ne može da te vidi. Ušla je u obližnju prodavnicu, samo da bi se sklonila.
– Žene s invaliditetom su obezvređene. Vide nas kao ranjive, a mi to nismo. Društvo nas čini ranjivima – kaže Angharad.
Ona se zalaže za više obrazovanja o tome koliko su žene s invaliditetom na meti seksualnog uznemiravanja, kao i za bolju podršku onima koje prijave nasilje, jer zna koliko često takve prijave ne budu shvaćene ozbiljno.
– Prijavila sam incident na železničkoj stanici u Londonu, a policajac mi je rekao da nije trebalo da baš toliko skratim haljinu.
Kako bi podilga svest o ovim pitanjima, na društvenim mrežama koristi haštag #JustAskDontGrab.
Kampanju i haštag je pokrenula dr Dr Amy Kavanagh pre četiri godine. Angharad kaže da su odgovori koje dobija na tviteru mahom pozitivni, mada se neki muškarci osećaju prozvanim. Jedan od takvih joj je napisao: – Ako ne želiš pomoć, ostavićemo te da umreš.
Amy-Claire Davies (26) ima slična iskustva. Ona živi sa epilepsijom i hroničnim bolovima, korisnica je kolica.
– Bila sam u noćnom klubu sa prijateljima. Jedan tip stalno mi je prilazio i pokušavao da komunicira sa mnom. Vrlo jasno sam govorila ne. Čekao je da se moji prijatelji udalje. Znao je da ne mogu nigde. Prišao mi je i gurnuo mi ruku ispod košulje.
Amy-Claire takođe kaže da joj dobacuju na ulici kada je u pratnji personalne aistenktinje, ali ne i kada ima personalnog asistenta.
– Kada koristite pomagala, ljudi vas doživljavaju kao ranjive i to iskorišćavaju.
Dodaje da muškarci s invaliditetom imaju drugačija iskustva u javnosti.
– Prijatelj me je nakon noćnog provoda pitao zašto jednostavno ne odem kući, umesto što uzimam taksi. Bila sam zapanjena koliko je njegovo iskustvo drugačije – nikada se ne bih usudila da idem sama noću.
Charlotte Archibald iz udruženja za podršku ženama Welsh Women’s Aid rekla je da njihova istraživanja potvrđuju da su žene s invaliditetom pod većim rizikom od seksualnih napada i da je važno da se govori o zanemarivanju i zlostavljanju kako bi se takvi incidenti sprečili.
– Žene s invaliditetom u Velsu češće doživljavaju seksualno uznemiravanje nego žene bez invaliditeta. Važno je da razumemo da nijedna žena ne doživljava seksualno uznemiravanje na isti način i da su takva iskustva često isprepletena sa drugim oblicima zlostavljanja i diskriminacije. Žene s invaliditetom često nemaju mehanizme koji bi im omogućili da se sklone iz rizičnih situacija, a to se veoma često zanemaruje. Važno je da zaista čujemo glasove žena s invaliditetom, da ih uvažimo i da utičemo na njihovu bezbednost.
