Identični društveni i kulturološki stereotipi koji utiču na našu percepciju osoba s invaliditetom koje trpe nasilje zavaravaju nas i kad je reč o odgovoru na nasilje koje su počinile osobe s invaliditetom. Ideja da osobe s invaliditetom mogu počiniti nasilje suprotstavlja se društvenoj predstavi o njihovoj fizičkoj ili mentalnoj zavisnosti, neseksualnosti ili inherentnoj empatiji prema partnerki s invaliditetom. U realnosti, ove društvene projekcije nemoći mogu da rezultiraju povećanom željom za ostvarivanjem moći i kontrole unutar partnerskog odnosa. Muškarci sa invaliditetom imaju intimno, lično i stručno znanje o rizicima koji poziciju žene s invaliditetom čine specifičnom i mogu to da iskoriste kako bi povećali efikasnost nasilnih taktika. Na primer, mnoge zajednice osoba s invaliditetom su čvrsto povezane i nasilnik može koristiti pretnju gubitkom zajednice ili statusa unutar nje kako bi dodatno izolovao žrtvu.
Nasilnik sa invaliditetom takođe će manipulisati pretpostavkom da osobe s invaliditetom ne mogu biti zlostavljači.
Kao u svim drugim manjinskim zajednicama, male zajednice osoba s invaliditetom takođe mogu opravdavati, braniti i štititi nasilnika. Neophodno je bolje razumevanja iskustava žena s invaliditetom, a posebno je važno osnaživati same žene da prepoznaju nasilje i da ga ne normalizuju.
Preporuke: Uključiti osobe s invaliditetom u programe prevencije nasilja u prodici
- Pristupačno obrazovanje za svu decu i omladinu, uključujući i mlade s invaliditetom, kojim će biti obezbeđen pristup informacijama o zdravim vezama, granicama i davanju pristanka.
- Pružaoci usluga zaštite treba da imaju jasne protokole i da budu informisani o iskustvima žena s invaliditetom.
- Usluge podrške treba da promovišu zdrave veze, uz pružanje usluga u skaldu sa individualnim potrebama i iskustvima.
Nasilje u brojkama
U odnosu na druge žene, žene s invaliditetom su pod dvostruko većim rizikom od nasilja u porodici.
Žene s invaliditetom obično duži vremenski period trpe nasilje pre nego što potraže podršku (iskustvo nasilja kod žena s invaliditetom u proseku traje 3,3 godine naspram 2,3 godine kod drugih žena).
Gotovo trećina osoba s invaliditetom koje imaju iskustvo nasilja živele su sa počiniocem (31% naspram 18% ).
Osobe s invaliditetom koje prežive nasilje pod dvostruko su većim rizikom da planiraju ili pokušaju samoubistvo (22% slučajeva naspram 11% slučajeva u opštoj populaciji).
Veća je verovatnoća da će osoba s invaliditetom prijaviti nasilje od strane više počinilaca; jedna od 5 žrtava s invaliditetom (19%) prijaviće višestruke počinioce, dok će se u istoj situaciji naći jedna od 20 žrtava bez invaliditeta (6%).
Spotlight Report #HiddenVictims
Disabled Survivors Too: Disabled people and domestic abuse
