Imala je 4 godine i oštećenje sluha. Tad je seksualno zlostavljanje počelo.
Dvanaest žena koje su pohađale čuvenu školu za gluve tvrdi da ih je učitelj zlostavljao godinama, a škola nije uradila ništa da to spreči.
U poslednjih nekoliko godina, svet je dobio temeljno obrazovanje o psihologiji žrtava seksualnog nasilja: izazovi suočavanja s traumom, brisanje srama i sumnje, skupljanje hrabrosti da se nastavi dalje.
Ali, šta ako je izgovaranje sopstvene istine naizgled nemoguće, u doslovnom smislu? Šta ako je nasilje zapečaćeno tišinom, jer zbog genetskog zaokreta sudbine, ne možeta da govorite i ne čuju vas, a ta tišina vas dugo ograničava?
Dvanaest žena podnelo je tužbu Vrhovnom sudu u Njujorku, protiv Njujorške škole za Gluve koju su pohađale tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Tvrde da ih je seksualno zlostavljao učitelj koji je odavno mrtav. Svakodnevno je zlostavljao više devojčica, koje su se decenijama borile sa posledicama te agonije.
Njujorška škola za Gluve postoji duže od 200 godina. Decenijama funkcioniše kao internat. Roditelji bi tamo ostavljali decu, među kojima su bili i trogodišnjaci, zbog ubeđenja da sa gluvom decom treba mnogo više raditi, kao bi išli u korak sa svojim čujućim vršnjacima.
Jedna od tužiteljki imala je četiri godine kada je stigla u internat, 1964. godine. Njen otac je pohađao tu istu školu, kao i njen brat. U vreme njenog dolaska, čovek po imenu Joseph Casucci imenovan je za školskog nadzornika zaduženog za internat, što mu je davalo ovlašćenja nad spavaonicama veoma mladih devojaka i devojčica.
– Bila je to njegova noćna rutina, a mi smo bile samo devojčice. Tu rutinu smo vremenom počele da očekujemo: uradimo domaće, istuširamo se, zlostavljanje počne. Bilo je normalizovano.
Kao mala, razmišljala je da se poveri ocu, ali joj se činilo da je u dobrim odnosima sa Casuccijem, kao i da je veoma temperamentan. Seća se da ju je jednom Casucci ošišao. Njenom ocu se to nije svidelo i razbesneo se. Brinula je da će njen otac, ako mu kaže šta im Casucci radi noću, da ga ubije. Decenijama nije nikome ništa govorila.
Tužba protiv Njujorške škole predstavlja jedan od prvih velikih pravnih izazova instituciji koja je umeštana u zlostavljanje Gluvih.
Posledice su značajne, ne samo zato što će ovaj slučaj verovatno podstaći još više gluvih osoba koje su pretrpele nasilje da istupe, nego i zbog toga što ima potencijal da stvori infrastrukturu za prijavljivanje nasilja.
Nasilje prema Gluvima je široko podcenjena tema. Osoba koja ne govori ne može lako pozvati policiju; socijalni radnici ne koriste znakovni jezik, a troškove usluga tumača snosi žrtva. Gluvi nisu samo ućutkani nasiljem, nego i činjenicom da ne mogu da ga prijave zbog komunikacionih barijera.
Parnica je počela na društvenim mrežama, pre šest godina, kada je jedna od dvanaest žena, nakon gledanja filma o seksualnom naislju, napisala post o tome šta joj se dogodilo u školi. O tome nikada ranije nije razgovarala ni sa kim izvan kruga svojih školskih drugarica, koje su takođe bile izložene nasilju.
U internatu nije bilo zasebnih soba i zlostavljanje je bilo vidljivo drugim devojakama u spavaonici.
– Svet Gluvih je mali, informacije o tužbi će se brzo proširiti. Izgrađujući zajednicu Gluvih, otkrila sam da mnogi imaju priču poput moje. Mi smo „savršene žrtve“.
