Prilično je teško spelovati prstima naučne reči kao što su dezoksiribonukleotid, što je podstaklo mladog studenta da osmisli potpuno nov način za komunikaciju među naučnicima oštećenog sluha.
Lajam MekMalkin rođen je gluv i prvi je u svojoj porodici postigao visoko obrazovanje i posvetio se nauci. Kao i većinu studenata prve godine, mnoštvo studentskih obaveza činilo ga je anksioznim. Pošto je bio jedini gluvi student, brinulo ga je da li će uspeti da isprati sva predavanja.
Iako postoje tumači britanskog znakovnog jezika koji poznaju naučnu terminologiju, fond reči prilično je ograničen za nivo univerzitetske komunikacije. Lajama je ubrzo počelo da frustrira što tumači nisu imali drugu opciju, osim da prstima speluju dugačke naučne reči.
Zamorno je pratiti tumačenje jednosatnog predavanja. Mnogo je novih reči i naučne reči često su predugačke, kao dezoksiribonukleotid. Ponekad mi se činilo da tumač vekovima speluje jednu reč, pa smo počeli da izmišljamo nove znakove, zbog čega su naknadna prevođenja išla brže, ali sam morao da naučim mnogo novih znakova, što je takođe zamorno.
Zbog svega toga, Lajam je odlučio da razvije novi set reči britanskog znakovnog jezika, kako za sebe, tako i za buduće studente nauke. Do sada je osmislio 100 novih znakova za naučne reči, što će gluvim studentima nauku učiniti pristupačnijom.
