Nakon letnjeg odmora, deca i roditelji se spremaju za školu. Ponovo se razgovara o tome šta (ne)priliči u školi i inače, o odgovornostima i obavezama, temama za koje bi deca rekla da ih već znaju napamet. Džesika Grono /Jessica Grono/, autorka na onlajn platformi The Mighty, defektološkinja sa cerebralnom paralizom, podstiče roditelje da sa decom porazgovaraju i o invalidnosti, kako bi se lakše sprijateljila sa decom s invaliditetom.
Roditelji često decu uče tome kako da se ponašaju prema nepoznatim osobama, da budu uljudna, šta da rade ako ih neko maltretira i kako da budu dobri đaci. Međutim, decu retko učimo da prihvataju invalidnost kao pojavu i da je u redu da se druže sa nekim bez obzira na to da li ta osoba ima neku vrstu invaliditeta ili ga nema.
„Lako je pomisliti da vaše dete neće izbegavati drugu decu ili im se rugati,” kaže Grono. „Vaše dete to ne čini iz zle namere ili obesti, nego zato što nije pripremljeno da se nosi sa pritiskom vršnjaka kada svi krenu da se rugaju nekome ko se od njih razlikuje. Štaviše, vaše dete može pomisliti da ćete i vi loše misliti o njemu ukoliko izabere da se druži sa nekim ko je različit. Zato je komunikacija toliko važna.”
Deca uče tako što slede primere i uvek posmatraju šta roditelji rade. Osobama koje koriste invalidska kolica dobro je poznata scena kada roditelji viču na decu koja im se približe, strahujući da će ta osoba da ih pregazi. Kao da korisnice i korisnici kolica u njih sedaju samo zato da bi njima gazili decu. Takvim ponašanjem deci se poručuje da osobe koje koriste invalidska kolica treba izbegavati jer su „opasne”. Umesto što ih plaše, roditelji bi decu trebalo da podstiču da priđu osobama u kolicima i da ih pitaju sve što ih u vezi sa njima zanima. Tako će ih naučiti da je sasvim normalno komunicirati sa osobama s invaliditetom.
Važno je da sa decom razgovarate o invalidnosti i zbog inkluzije u školama. Danas je već sasvim izvesno da će se deca u školi sresti sa nekim ko ima invaliditet. Možda će to biti čak i njihova nastavnica ili nastavnik. Deca bi trebalo da znaju da osobe s invaliditetom nisu nikakav izuzetak, nego ljudi kao i svi drugi koji zbog svog invaliditeta nešto rade na drugačiji način. Zato je važno da im se kaže da je u redu da se druže sa osobama sa invaliditetom i zašto nije lepo da im se rugaju ili ih izbegavaju.
Rođendani su jako važni u školskom uzrastu. Značajno je da deca nauče da je poželjno da pozovu sve drugare, uključujući i decu s invaliditetom. Iz toga će naučiti i to da je činjenje drugih ljudi srećnim vrlina. Potrebno im je objasniti i to da se niko ne oseća dobro kada zna da ga drugi ljudi izbegavaju. Takođe je važno dočarati deci kakav je osećaj kada im se neko ruga zbog stvari na koje ne mogu da utiču: načina na koji govore ili hodaju, fizičkog izgleda ili sposobnosti za učenje. Dobro je posavetovati ih da ne budu deo grupe koja se nekome ruga, da ne pristanu na to da zbog sopstvene nesigurnosti budu grubi prema drugima.
„Podstaknite svoju decu da stanu na stranu onih kojima se drugi rugaju,” savetuje Grono roditelje, želeći i njima i njhovoj deci uspešan početak nove školske godine. „Tako ćete ih naučiti da se prema drugima odnose sa poštovanjem, isto onako kako bi svako od nas voleo da se prema njemu ophode.”
Tekst na srpskom priredila: Ankica Dragin
Izvor: https://themighty.com/2018/08/please-talk-to-your-kids-about-disabilities/?#_=_
