Na svetu je više od 17 miliona ljudi koji imaju ograničenu kontrolu nad pokretima tela zbog cerebralne paralize. Dijagnoza cerebralne paralize obično je zastrašujuća za roditelje, koji se pitaju da li će njihovo dete ikada moći da stoji, hoda, vodi normalan život.

Suočeni sa izazovima pokretljivosti, doktori najčešće propisuju ortoze za podršku i(li) ispravljanje  udova i kičme. Iako je polje medicine dramatično napredovalo zahvaljujući modernoj tehnologiji, ortoze su se proizvodile na isti način od pedesetih godina prošlog veka do danas.

Pred izborom između standardnih ortoza, koje bi bile neadekvatne i neudobne za dete, ili onih skupih, koje se izrađuju po porudžbini i na koje treba čekati nedeljama ili mesecima, a dete će ih brzo prerasti, roditelj jednog deteta s cerebralnom paralizom preuzeo je stvar u svoje ruke.

Put jednog deteta inspiriše rešenje za mnoge

Nik je prevremeno rođeno dete, a usled teškog porođaja, pretrpeo je oštećenja mozga koja su rezultirala cerebralnom paralizom. Nije mogao samostalno da hoda niti da stoji.

Njegov otac Matej, posle višemesečnog istraživanja, došao je do individualizovanih 3D  print ortoza koje omogućuju korekciju i podršku tačno na onim mestima gde je Niku potrebno, a zahvaljujući tome, dečak je prohodao samostalno.

Podstaknuti takvim poboljšanjem, Nikovi roditelji su se udružili sa stručnjacima u misliji da unaprede kvalitet života druge dece i da promene njihov status quo u zdravstvenoj industriji, nudeći ortoze koje su upotpunosti prilagođene svakom korisniku individulano.

Potreba za boljim rešenjem

– Kada posmatrate svoje dete, instinktivno znate šta mu je potrebno – kaže Matej. – Kada Nik nije mogao da se okrene na stranu, napravio sam rampu koja mu omogućava da se lako prevrne na stomak. Otkrio je da je to zabavno, pa je sve češće pokušavao da to uradi samostalno. Kasnije, kada je pokušavao da ustane, roditelji su mu obuvali skijaške čizme da mu stabilizuju zglobove. – Odmah je osetio samopouzdanje i videlo mu se u očima koliko uživa i  želi da napreduje. To nas je podsticalo da idemo dalje.

Slab mišićni tonus i skraćena Ahilova tetiva primoravali su Nika da hoda na prstima. Plašio se da hoda, jer su mu noge bile u lošoj poziciji. Kada bi hodao duže, povredio bi kosti i zglobove. Ortoze su bile rešenje za stabilizaciju Nikovih stopala. Ali, ortoze su dostupne u standardnim oblicima i veličinama, donekle se mogu prilagoditi, a višestruki simptomi teško da se mogu ublažiti samo jednim pomagalom. Na individualne ortoze, izrađene po otisku stopala, čeka se dugo i zahtevaju dodatna prilagođavanja. Postojeća rešenja su neudobna za nošenje, prouzrokuju bol i iritaciju kože, do te mere da deca ne žele da ih koriste. Uz sve to, ortoze su skupe, a dete ih brzo preraste.

– Po svemu što sam znao, parče plastike ne bi trebalo toliko da košta – kaže Matej, koji je inženjer po struci i ima decenijsko iskustvo u istraživačkom sektoru telekomunikacione industrije. – Neudobnost i visoka cena u kombinaciji sa svim ostalim, bili su dovoljni da uradim nešto povodom toga. Nisam u to vreme imao rešenje, ali sam odlučio da pronađem način za bolji dizajn.

3D print ortoze po meri

Preplavljeni smo standardizovanim proizvodima univerzalne veličine. Proizvodi po meri pojedinca ne mogu se izrađivati tradicionalnim alatima, zahtevaju kompleksne procese koji povećavaju troškove. U nekoj meri to utiče na većinu nas, navikli smo da nas u prvih nekoliko dana bole stopala kada kupimo novi par cipela, a takvo stanje ozbiljno ograničava efikasnost zdravstvenih pomagala.

– Pošto nisam znao kako se ortoze proizvode, mogao sam da pogledam izvan kutije.

Nakon istraživanja, Matej je bio ubeđen da je potencijalno rešenje u tehnlogiji 3D printa. Isprobao je više metoda digitalizacije stopala i naučio je 3D modelovanje kako bi dizajnirao ortoze.

Prvi napravljeni prototip dosezao je skoro do kolena, kao tradicionalni modeli, a to je samo ograničavalo slobodu Nikovog hoda. Drugi prototip bio je nešto viši od đona i u potpunosti se uklapao u cipelu. Prototip broj 13 bio je potpuni uspeh.

– Za dva ili tri dana Nik je hodao i više nismo morali da brinemo da li će pasti. Promena je bila trenutna i neverovatna.

Ortoze drže Nikova stopala u ispravnom položaju – kao što gips drži slomljene kosti – a fizioterapija jača njegove mišiće i ligamente. Ortoze su najefikasnije u najmlađem uzrastu, jer je telo u razvoju. Uz seriju prilagođenih i pristupačnih pomagala koji tretiraju simptome, napredak je brz.

– Prva verzija dala mu je samopouzdanje i stabilizovala ga je. Druga verzija je omogućila da hoda glatko. Treća mu je pomogla da ima bolje držanje i tada je stvarno počeo da hoda i da se igra.

3D print omogućuje izradu ortoza sa različitim zadebljanjima na različitim mestima, u skladu sa tim gde je korisniku potrebna korekcija, što sa ranijim ortozama to nije bilo moguće. Izrada traje manje od jednog dana. Ortoze su kompaktne i mogu da stanu u obične cipele, tako da su spolja nevidljive. Zahvaljujući preciznoj izradi po meri korisnika, udobne su i lake za nošenje.

– Ortoze treba da oklanjaju simptome, a ne da nude standardizovana rešenja koja stavljaju ljude u kalup.

IZVOR: https://formlabs.com

Redakcija

Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.