Karin Spaink je stekla obrazovanje srednjoškolske profesorice. Od 1981. do 1984. godine studirala je sociologiju na Univerzitetu u Amsterdamu. Multipla skleroza joj je dijagnostikovana 1986. godine. U to vreme počela se baviti i pisanjem. Tokom 1986. i 1987. dobila je obuku kompjuterskog programera i postala jedna od prvih Internet blogerki u Evropi. Živi u Amsterdamu i objavljuje istraživanja, eseje, novinske rubrike i pripovetke.
Čim se uđe u njen stan, odmah postaje jasno da pisaći sto zauzima centralno mesto u tom amsterdamskom apartmanu. Tu je kompjuter s dva monitora, po svuda okružen knjigama, časopisima, novinama i traktatima. U istoj sobi je na jednoj strani kauč s mekim jastučićima. A eto i nje, kako se lagano kreće u svojim kolicima, duge crne kose, u crnoj haljini i sa sjajnim crvenim karminom.
„Da li ste morali pešačiti iz daleka?“, upitala je s posebnim naglaskom na pešačenju. Spaink je ranije radila kao profesorica engleskog jezika, ali je zanimanje morala promeniti kada je dobila multiple sklerozu. Specijalizovala se u kompjuterskoj oblasti i postala jedna od prvih popularnih Internet ličnosti u Holandiji. Od 2001. do 2004. je bila spoljna konsultantkinja Kancelarije za slobodu medija pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pružajući savete o slobodi govora i Internetu.
Da li bi njena karijera bila drugačija da nije bilo invaliditeta?
„Zašto se baviti nagađanjem oko toga“, odgovara ona. „Zašto vreme deliti na pre i posle? Na validno i invalidno? Živela sam kao Karin Spaink; stekla invaliditet, uz veliku frku i čitavu istoriju bolesti. A zatim sam sa svojim invaliditetom nastavila živeti kao Karin Spaink. Naravno da ne trivijalizujem svoja ograničenja, ali moje telo je – ma koliko slabo – integralni deo mene same, kao što je i moj invaliditet. On je, ako ste spremni to čuti, nešto „normalno“.
Strastvena nesavršenstva
Spaink se mnogo bavila informacionom tehnologijom otvorenog izvora, javno dostupnim softverom i bila je jedan od prvih pristalica Internet provajdera „xs 4all“ (Pristup za sve1). „Besplatan i ravnopavan pristup Internetu je bio i ostao veoma važan za formiranje novih zajednica. Internet je moćan izvor informacija, izuzimajući ono što se može naći u novinama i u zvaničnim diskusijama.“
Spaink je 1991. godine s fotografom Gonom Burmanom objavila knjigu prevedenu na engleski kao „Strastvena nesavršenstva. Invaliditet, erotika i percepcija tela“. U knjizi su prikazani parovi kod kojih su oba ili jedan od partnera s invaliditetom.
„Ljudi s invaliditetom često misle da ne bi trebalo da se žale: dobijaju medicinski tretman za svoju bolest i treba da su sretni što su uopšte i živi. Osobe koje su od detinjstva s nekim invaliditetom ili hroničnom bolešću često imaju osećaj da njihovo telo više ne pripada njima, svaka intimnost je iščezla. Zato što svaki put kad ih neko dodirne, to je profesionalno, terapeutski ili funkcionalno, a nikada senzualno ili iz ljubavi. Roditelji, doktori i društvo po pravilu odbijaju da razmišljaju o našim intimnim odnosima, smatrajući – često iz najbolje namere – da će nas poštedeti razočarenja: „Nije to za tebe, dragi moj invalidu.“
Lutka sa duplerice
Pre dve godine je kod Karin dijagnostikovan rak dojke. Ponovo se borila tokom te dve godine. Međutim, nastavila je da ruši ustaljene stavove javnosti o telu, invaliditetu i ženstvenosti: nedavno je intervjuisana za ženski magazin i insistirala je da je slikaju polu-nagu, u glamuroznom i blještavom stilu lutke sa duplerice. Gledajući pravo u kameru, pokazala je svoju jednu dojku.
Moris Lirert
„Druga scena. Izlazim ispod tuša, sušim i češljam kosu. Moj pogled se zaustavlja na ogledalu. I tamo stojim ja, golišava, s jednom dojkom. Baš mi smešno izgleda to parče mesa koje visi zalepljeno za moje telo. I iznenada shvatam da nije moja prazna polovina ono što mi je čudnovato, nego ova preostala dojka. Nije da bih želela da je se rešim, ali sad mi je ona tako strana. Moj invaliditet je postao standard – baš kao što sam pre s mojim nesigurnim hodom bivala iznenađena kad neko potrči. Dobro je da to neko može. I naravno da je korisno, ali meni strano. Ne normalno. To nisam ja. Zanimljivo je kako se brzo naviknemo na svoje nedostatke i počnemo ih gledati kao nešto sasvim normalno.“
Karin Spaink, iz jednog od njenih blogova na www.spaink.net
Redakcija
Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.
