Kućni ljubimci mogu unaprediti život odraslih osoba s autizmom

Posted on by Redakcija

Novo istraživanje pokazuje da kućni ljubimci doprinose boljem mentalnom zdravlju odraslih osoba s autizmom.

Istraživanjem je obuhvaćeno 735 odraslih oosba od kojih 326 ima autizam. Pokazalo se da kućni ljubimci pomažu osobama s autizmom da se bolje nose sa svojim raspoloženjima i doprinose njihovoj socijalizaciji.

Ispitivali smo usamljenost, društvenu izolaciju, socijalnu anksioznost, socijalnu podršku i sveukupan osećaj zadovoljstva životom – kaže Liam Cross sa Univerziteta Edge Hill u Engleskoj, koji je sproveo istraživanje. – Kućni ljubimci doprinose boljem kvalitetu života i smanjenju teskobe, uz mnogobrojne druge prednosti.

Učesnici istraživanja popunjavali su upitnike za procenu njihovih društvenih navika i ponašanja, karakteristika autizma i drugih faktora. Vlasnici kućnih ljubimaca ispitivani su o životinjama, koliko su im privrženi i u kojoj meri svojim ljubimcima pripisuju ljudske osobine.

U odnosu na neurotipične osobe, osobe s autizmom ređe imaju kućne ljubimce. Oni koji ih imaju, jednako su im privrženi kao i neurotipične osobe. Osobe iz spektra generalno su prijavljivale niži kvalitet života u odnosu na neurotipične, a oni koji imaju ljubimca zadovoljniji su životom.

Nije važno kakvog kućnog ljubimca osoba ima – psa, mačku, pacova, ribice – dejstvo je uvek slično. Gotovo svaki učesnik istraživanja istakao je blisku vezu sa svojim kućnim ljubimcem, koja ide s rukom pod ruku sa opštim poboljšanjem kvaliteta života – kaže Cross.

Istraživanje pokazuje da osobe s autizmom češće biraju neke druge životinje nego pse, a takođe su skloni da svog ljubimca doživljavaju kao osobu.

Istraživači su sproveli opširnije intervjue sa 16 osoba iz spektra koje imaju životinje. Ispitanici su govorili da ih kućni ljubimac motiviše da budu aktivniji, da im pomaže da se nose sa stresom i da se osećaju sigurnije i prirodnije u interakciji sa drugima ako je njihov ljubimac u blizini.

Situacije koje osobama s autizmom stvaraju nelagodu ne postoje ako je tu životinja. Nema neugodnog razgovora, nema nepredvidivih događaja, to je okruženje koje je jednostavno – naglasio je jedan od učesnika istraživanja.

Istraživanjem su utvrđene i mnogobrojne prepreke s kojima se odrasle osobe iz spektra suočavaju kad požele da imaju kućnog ljubimca: ograničenja na planu samog smeštaja, dodatni troškovi, mogućnost dnevne brige za životinju. Ujedno, istraživanje pokazuje da posedovanje kućnog ljubimca nekim osobama iz spektra može pomoći da savladaju takve izazove.

Za mnoge je nabavka kućnog ljubimca veliki napredak, nešto što im je pomoglo da se oslobode nezdrave dnevne rutine, a to je generalno oslobađajuće. Uprkos zabrinutosti da se osobe s autizmom ne mogu brinuti o životinjama, osobe iz spektra zapravo su više nego sposobne da se o njima staraju, a ujedno imaju velike koristi od toga.

About the Author