Šta stoji iza fraze “ako on(a) može, možeš i ti”?

Posted on by Redakcija

Upoređivanje je nešto što smo svi iskusili, bilo da dolazi od nas samih ili od drugih. Jezik i invalidnost, ideje poređenja i uspeha uvek me vraćaju na frazu ako on(a) može, možeš i ti. Podeliću sopstvena razmišljanja i iskustva, koja ne odražavaju mišljenje svih osoba s invaliditetom.

Iza ideologije ako on(a) može, možeš i ti stoji upoređivanje. Kad neka osoba s invaliditetom učini nešto, ljudi automatski pretpostavljaju da će mnogi od nas učiniti isto. Još kao dete sam postala svesna da ideja upoređivanje okružuje invalidnost. Moji poznanici, koji nemaju invaliditet, redovno su me obaveštavali o dostignućima drugih osoba s invaliditetom.

Taj i taj studira to i to. Možda bi se mogla ugledati na njega?

Bili su apsolutni početnici u tom sportu, a vidi ih sad! Zašto se ne bi okušala u tome, mogla bi postići neverovatne rezultate!

Znam jednu slepu osobu, otišla je na putovanje. Nije li to sjajno? To što si slepa neće te sprečiti da radiš takve stvari.

Ako su oni to uradili, možeš i ti.

A vidi ih sad!

Ako je neka osoba s invaliditetom ostvarila određeni cilj, ne znači da ću ja automatski sebi postaviti iste ciljeve. Težnje nam se možda ukrštaju u nekim tačkama, ali samim tim što imamo invaliditet, ne delimo iste životne ambicije.

Činjenica da neko studira oblast koja ga zanima ili posećuje destinacije koje ga privlače je sjajna – zašto ne bi uradili ono što žele? Ja možda želim nešto drugo.

Znam da mi većina ljudi navodi tuđa dostignuća iz dobre namere, ali se zbog toga ne osećam motivisano. Osećam samo da me porede s drugima.

Mislim da treba da slavimo postignuća osoba s invaliditetom i da im odamo priznanje koje zaslužuju. Ali postoji granica između podsticanja i pritiska.

U razgovorima se iznova i iznova pojavljuje fraza ali on(a) je u tome uspela i to je ono što je najupečatljivije. U većini slučajeva to govore pažljivo, sa željom da proizvedu pozitivnost, ali ima i obrnutih situacija. To su reči upoređivanja, očekivanja i procenjivanja.

Znam da nam svima govore to isto, a verovatno smo i mi to govorili drugima. Nije to nešto specifično za invaliditet. Ali, kao osoba s invaliditetom, prečesto se suočavam sa upoređivanjem. Sa pretpostavkama da, samo zato što je neka osoba s invaliditetom postigla nešto dobro ili je ispunila svoju životnu abmiciju, treba da nastojim da učinim isto. Treba slaviti postignuća drugih ljudi, ali ne na način koji stvara pritisak. Invalidnost se ne može ugurati u jedan isti okvir. Ciljevi i ambicije nam se razlikuju, individue smo, kao i svi drugi ljudi. Svako ima svoj jedinstveni životni put. Bilo bi dosadno da je drugačije.

Zadovoljna sam putem kojim idem i karijerom koju izgrađujem. Znam da ne moram da radim nešto što je uradila neka druga osoba s invaliditetom, ako to nije nešto što želim da radim, ako to nije istinski odraz onoga što sam. Znam da su ciljevi kojima stremim podjednako vredni kao ambicije drugih ljudi. Najvažnije od svega, znam da su poimanja invalidnosti i uspeha različiti za svakog od nas.

Kakvu nam poruku šalje fraza ali on(a) je u tome uspela? Da li mi to govori da, ako je neko u tome uspeo, nema razloga da i ja ne uspem, ili me izlaže pritisku da ispunimo nečije očekivanje? Možda nekoga osnažuju takve izjave. Ako ti možeš, mogu i ja. Možda sam preozbiljna i pokušavam da pronađem dublji smisao i kada to nije nužno. Ali, kad čujem te fraze, počinjem da se upoređujem s drugima i da se pitam da li bi trebalo da radim više, iako znam da svakako radim najbolje što mogu. Ako se ja osećam tako, koliko se drugih ljudi oseća isto?

Veliki deo mog posla na mreži i van nje usredsređen je na deljenje realnih iskustava života s invaliditetom. Ovo radim da kako bih uticala na svest drugih i podrivala stereotipe. Stoga ostajem pri svome kad je reč o motivisanju drugh da realizuju svoje ciljeve i ambicije. Nikome ne treba nametati sopstvene težnje. Niko ne mora da sledi očekivanja drugih, niti da se prilagođava nečijim pretpostavkama. Nikome ne bi trebalo pripisati određenu životnu ambiciju, samo na osnovu činjenice da ima invaliditet. Svako od nas piše jedinstvenu životnu priču.

Holly, Life of a Blind Girl

About the Author

Redakcija: