6 pravila inkluzivnog jezika

Posted on by Redakcija

Jezik je moćna alatka, možemo ga koristiti za stvaranje osećaja osnaživanja, ponosa, identiteta i svrhe. Nasuprot staroj izreci zovi me ćupom, samo me nemoj razbiti, nepravilna upotreba jezika može imati poguban uticaj, čak i u najboljoj nameri.

Šta je inkluzivni jezik?

Jezik koji izbegava upotrebu izraza ili reči kojima se isključuje određena grupa ljudi. Svaka osoba ili grupa može se isključiti upotrebom jezika, ali se termin obično koristi kad je reč o tradicionalno marginalizovanim, nedovoljno vidljivim i neprivilegovanim grupama, kao što su nacionalne manjine, pripadnici LGBTQ zajednice, osobe s invaliditetom. Inkluzivni jezik je onaj kojim se druge osobe ne vređaju, niti nipodaštavaju na osnovu uvreženih stereotipa i lične percepcije.

Upotrebom inkluzivnog jezika pokazuje se svest i pridaje se vrednost različitim perspektivama, identitetima i idejama koje drugi pojedinci ispoljavaju. To doprinosi stvaranju bezbedne i otvorene sredine u kojoj se ljudi ne osuđuju i ne obezvređuju zbog onoga što jesu, niti zbog karakteristika koje nisu birali. Ujedno, inkluzivni jezik uspostavlja potrebu za uzajamnim poštovanjem tokom interakcije i komunikacije.

Uticaj jezika je ogroman i sve je više istraživanja koja se bave tim uticajem. Studije pokazuju da upotreba rodno isključivog jezika kod žena stvara osećaj isključenosti iz iz šire zajednice, a da rodno inkluzivan jezik doprinosi smanjenju diskriminacije na osnovu roda. Jezik je često mehanizam koji održava i širi predrasude, diskriminaciju i nasilje prema marginalizovanim grupama i pojedincima.

Jezik koji koristimo često nije inkluzivan zbog izgrađenih predrasuda, nesvesnih asocijacija, stavova i uverenja o određenoj društvenoj grupi. Svi imamo predrasude, pozitivne i negativne, kako o drugima, tako i o sebi. Nesvesna uverenja mogu biti kontradiktorna svesnim verovanjima i ličnom identitetu.

Predrasude odražavaju sposobnost mozga da uočava obrasce i pojednostavljuje informacije, što samo po sebi ne mora da bude loše, ali lako vodi u stereotipe i diskriminaciju. Jedna studija pokazuje da, ako pripadnici bele i crne rase pošalju slične biografije poslodavcima, veća je verovatnoća da će pripadnik bele rase biti pozvan na intervju, iako su kvalifikacije svih kandidata veoma slične. Iako se svesno branimo od nesvesnih uverenja, ona i dalje mogu da utiču na interakciju sa drugima i na način na koji ih doživljavamo. Isto tako utiču i na jezik kojim govorimo o pripadnicima određene zajednice. Bez svesne namere možemo doprineti učvršćivanju stereotipa ili diskriminaciji, jer su predrasude duboko ukorenjene u nesvesnom. Osvešćivanje predrasuda je prvi korak ka njihovom prevazilaženju. Svet se neprekidno menja, pa u skladu sa tim postajemo svesni različitih pitanja i identiteta. Jezik bi trebalo da prati te promene.

6 pravila inkluzivnog jezika kada je reč o osobama s invaliditetom

Fokusirajte se na osobu, ne na invaliditet

Koristite jezik kojim osobu stavljate u prvi plan, a invaliditet u drugi (onda kada je relevantan za dati kontekst priče): osoba sa invaliditetom, osoba iz spektra autizma, osoba sa iskustvom depresije, osoba koja živi sa cerebralnom paralizom, itd.

Ne koristite jezik kojim se implicira da je osoba sa invaliditetom inspirativna samo zato što ima iskustvo invaliditeta

Osobe s invaliditetom žive svoje živote i to ih ne čini superherojima u odnosu na druge ljude. Nazvati osobu s invaliditetom hrabrom ili posebnom samo zato što obavlja uobičajene dnevne aktivnosti je patronizirajuće i uvredljivo.

Ne pravite od osobe s invaliditetom žrtvu, niti predmet sažaljenja

To što osoba ima iskustvo invaliditeta ne znači da je slaba, niti da je žrtva ili neko koga treba sažaljevati. Primeri jezika koji učitava sažaljenje su: pati od / u svakodnevnoj borbi sa / uprkos bolesti… Invaliditet nije bolest, niti je sam po sebi negativno iskustvo. Naprosto je iskustvo. Osoba živi sa određenim stanjem.

Ljudi nisu prikovani / vezani za kolica

Ta fraza je česta u medijima i jedna je od najiritantnijih i najuvredljivijih prema osobama s invaliditetom. Osobe koje koriste kolica nisu za njih vezane, nego su kolica svojevrsna ekstenzija njihovog tela, zahvaljujući kolicima se kreću i samostalno obavljaju aktivnosti. Niko nije prikovan za kolica, nego je korisnik kolica.

Izbegavajte eufemizme i izmišljene reči

Drugačije sposoban je patronizirajući eufemizam. Namera je uglavnom dobra, ali upoteba takvih termina vodi u zamku heroizacije osoba s invaliditetom, samo zbog činjenice da imaju invaliditet.

Premestite fokus sa invaliditeta na pristupačnost

To znači staviti fokus na pitanja inkluzivnog društva i uključiti zahteve širokog spektra ljudi na planu pristupačnosti, među kojima su stariji ljudi i roditelji male dece.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response