Zaustavljanje nasilja prema ženama s invaliditetom: 6 obećavajućih praksi

Posted on by Redakcija

Žene s invaliditetom izložene su različitim oblicima diskriminacije na osnovu roda, invalidnosti, rase/ etničke pripadnosti, jezika, seksualne orijentacije, društveno-ekonomskog statusa, religije… Višestruka intersekcijska diskriminacija zahteva kompleksnija rešenja, a uspešne prakse prevencije i zaustavljanja nasilja prema ženama nisu uvek primenjive kad je reč o ženama s invaliditetom. U nastavku prenosimo programe i strategije sprovedene u šest zemalja sveta koje su dale vidljive rezultate, a realizovane su aktivnim uključivanjem žena s invaliditetom.

1. Zakon Urugvaja utvrđuje prava žena i devojčica s invaliditetom

Mnogobrojne zemlje širom Južne Amerike, među kojima su Argentina, Kostarika, Meksiko i Urugvaj, uvele su posebne zakone ili politike koje promovišu afirmativne akcije radi zaštite žena s invaliditetom od svih oblika nasilje i zloupotrebe njihovih prava. Godine 2018. Urugvaj je doneo zakon o rodno zasnovanom nasilju prema ženama, koji predlaže konkretne akcije za zaštitu devojčica i adolescentkinja, starijih žena i žena s invaliditetom. Kad su u pitanju žene s invaliditetom, zakon naglašava pravo žrtve da joj se obezbedi tumač i(li) prilagođena komunikacija, kao i bilo koja druga vrsta podrške i pristupačnosti, radi ispunjavanja zagarantovanih prava. Pored toga, država se obavezuje da će:

  • stvoriti minimum standarda za otkrivanje i rešavanje slučajeva nasilja, uzimajući u obzir intersekcijske faktore i identitete, u cilju jačanja ženske autonomije;
  • razviti protokole za zdravstvene profesionalce, kako bi im se obezbedili redovni treninzi o prevenciji nasilja, kao i o adekvatnoj brizi za žene koje su preživele nasilje;
  • ojačati mehanizme za prijavljivanje i istragu slučajeva nasilja prema ženama s invaliditetom;
  • širiti informacije kako bi se ljudi ohrabrili da spreče, prepoznaju i obelodane rodno zasnovano nasilje prema ženama s invaliditetom;
  • obezbediti odgovarajuću asistenciju ženama s invaliditetom, kao podršku njihovim roditeljskim pravima;
  • razviti akcije kojima se garantuje poštovanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena s invaiditetom.

2. Zagovaranje pravnog obrazovanja u Kolumbiji: Zaštita žena s invaliditetom od prisilne sterilizacije

Mnogim osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom u Kolumbiji oduzeta je poslovna sposobnost i dodeljeni su im staratelji. U slučajevima žena i devojčica s invaliditetom, to znači da njihov staratelj (zakonski zastupnik) ima mogućnost da traži da one budu sterilisane, a vodeći argument tog zahteva najčešće je zaštita od seksualnog nasilja i neželjene trudnoće. Kako su ti zahtevi veoma česti, organizacija koja radi na zaštiti i očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja (Profamilia), tražila je savet po tom pitanju i uspostavila koaliciju sa drugim organizacijama za prava osoba s invaliditetom. Koalicija je osmislila plan zagovaranja koji osporava praksu ukidanja poslovne sposobnosti i prisilne sterilizacije, promoviše autonomiju i poštovanje volje osoba s invaliditetom, kao i pravo na izbor u kontekstu zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja, pozivajući se na činjenicu da je Kolumbija ratifikovala Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom 2011. godine. Koalicija radi na edukaciji i podizanju svesti zdravstvenih profesionalaca, pravosudnog sistema, osoba s invaliditetom i njihovih porodica. Strategija koalicije osporava zakonske odredbe koje su omogućavale ukidanje poslovne sposobnosti i usmerena je na rad sa sudijama koje odlučuju o tom pitanju. Kao rezultat, prava staratelja su ograničena, oni više ne mogu podnositi zahteve za sterilizaciju, nego jedino sudija može da odobri medicinsku intervenciju. Odluka suda preneta je svim zdravstvenim radnicima, a protokoli o sterilizaciji osoba s invaliditetom su modifikovani. Edukativne aktivnosti doprinele su podizanju svesti kod pravosudnih stručnjaka, kao i razumevanju da su doskorašnje prakse u sukobu sa Konvencijom. Zdravstveni stručnjaci uvideli su da sterilizacija, ne samo da ni na koji način ne sprečava seksualno nasilje, nego može povećati rizik od nasilja.

3. Žene s invaliditetom imaju vodeću ulogu u izradi priručnika za eliminaciju nasilja na Fidžiju

Pacifički forum za osobe s invaliditetom i Fidžijska federacija osoba s invaliditetom objavili su priručnik o eliminisanju nasilja prema ženama s invaliditetom na Fidžiju 2014. godine. Priručnik je rezultat sveobuhvatnog programa za podizanje svesti među organizacijama osoba s invaliditetom, članovima njihovih porodica, negovateljima i pružaocima usluga širom Fidžija, o pravu žena s invaliditetom da žive bez nasilja. Žene s invaliditetom imale su vodeću ulogu u sprovođenju istraživanja i izradi priručnika. Taj angažman omogućio im je da svoja iskustva i ideje podele sa advokatima, zakonodavcima i drugim važnim akterima pacifičke regije, kao i da steknu zagovaračke veštine. Priručnik pruža važne informacije o inkluzivnom razvoju, kao i primere pristupa zasnovanog na ljudskim pravima koji se mogu primeniti u prevenciji nasilja. Pružaoci zdravstvenih usluga treba da prepoznaju i poštuju pravo žene s invaliditetom da samostalno odlučuje o tome da li će prijaviti nasilje i preduzeti pravne korake, a policija treba da preuzme punu odgovornost za intervencije u nasilnim situacijama na zahtev žene s invaliditetom. Priručnik naglašava da svi koji rade na eliminaciji nasilja treba ozbiljno da shvate glasove i iskustva žena s invaliditetom i da ih uključe u strategije odgovora na nasilje.

4. Zaštita izbeglih žena s invaliditetom od diskriminacije i zlostavljanja u Keniji

U Najrobiju su izbegle žene s invaliditetom pod povećanim rizikom od diskriminacije, isključivanja iz humanitarnih programa i nasilja na osnovu roda, invalidnosti i izbegličkog statusa. Kao odgovor na to, organizacija Women Challenged to Challenge počela je 2016. godine da uključuje izbegle žene s invaliditetom kao prioritetnu grupu u sve programe. To je omogućilo da 20 žena prođe obuku za liderke organizacija osoba s invaliditetom. Ujedno su razvijeni novi programi obuke koji pokrivaju teme ekonomskog osnaživanja, seksualnog i reproduktivnog zdravlja i zakonskih prava. Rađeno je i na drugim barijerama koje utiču na živote izbeglih žena s invaliditetom, među kojima su izdavanje dokumentacije, obezbeđivanje asistivnih uređaja i ohrabrivanje organizacija osoba s invaliditetom da u svoj rad uključe izbegle žene.

5. Žene s invaliditetom podrivaju socijalne norme i rodne konstrukte na Haitiju

Žene s invaliditetom na Haitiju angažovane su da prilagođavaju i primenjuju inovativne metodologije za prevenciju nasilja. Pristup razvijen u Ugandi bavi se društvenim konstruktima roda i pomaže zajednici da radi na disbalansu moći između muškaraca i žena kao ključnom pokretaču nasilja prema ženama. Organizacija Beyond Borders uvidela je da takav pristup previđa intersekcijske faktore nasilja prema ženama s invaliditetom. Razvijen je komplementarni modul koji je usredsređen na specifičnosti nasilja prema ženama i devojčicama s invaliditetom. Organizovani su treninzi, izrađeni štampani materijali i posteri sa pitanjima koja podstiču diskusiju, dramske izvedbe i razgovori putem četa. Svi ti materijali biće upotrebljeni u planiranim aktivnostima sa širom zajednicom, kao i sa partnerskim organizacijama. Žene s invaliditetom naučile su kakve vidove podrške mogu da pružaju ženama u situacijama nasilja i motivisane su da rade na pristupačnosti.

6. Osnaživanje beduinskih žena i prevencija nasilja prema ženama sa i bez invaliditeta

Beduinske žene izložene su diskriminaciji i nasilju, mnoge od njih žive u teškim uslovima i suočavaju se sa marginalizacijom u svim životnim aspektima unutar svojih zajednica u Izraelu. Osobe s invaliditetom generalno su stigmatizovane i isključene iz zajednice. Organizacija Ma’an osnovana je kako bi se bavila diskriminacijom beduinskih žena i razvila je projekat za eliminaciju nasilja koji se sastoji iz tri komponente:

  1. Grupe podrške i radionice osnaživanja beduinskih žena sa i bez invaliditeta, gde žene uče kako da se međusobno podržavaju, slobodno govore o svojim životima i iskustvima nasilja koje su preživele.
  2. SOS linija na kojoj su angažovani obučeni volonteri, a ujedno je uspostavljena saradnja sa lokalnim službama i advokatima. Advokati zastupaju žene u konkretnim slučajevima i sprovode obuke u selima.
  3. Grupe za mlade, studente i profesionalce. Projekat okuplja beduinske mladiće u omladinski klub, gde uče da poštuju žene i kako da reaguju na nasilje. Vremenom je osnovan i ženski klub uz pomoć socijalnih radnika koji koriste znakovni jezik, a rad kluba usmeren je na razvojne veštine i izgradnju samopouzdanja.

U grupama podrške žene sa i bez invaliditeta rade udruženo, što je doprinelo promeni stavova o invalidnosti, pronalaženju zajedničkih tačaka uporišta, sklapanju prijateljstava i sprovođenju zajedničkih akcija unutar zajednice.

https://www.vawgresourceguide.org/

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response