Onlajn treninzi za žene s invaliditetom: Zagovaranje seksualnih i reproduktivnih prava

Posted on by Redakcija

Seksualno pravo znači da imam slobodu izbora s kim želim da budem i da niko ne može da me prisili na seksualni odnos. (Žena sa mentalnim invaliditetom, 39 godina)

U okviru projekta Izgradnja kapaciteta žena sa invaliditetom za zagovaranje njihovih seksualnih i reproduktivnih prava koji Organizacija … IZ KRUGA – VOJVODINA realizuje u pet gradova Srbije uz podršku Populacionog fonda Ujedninjenih nacija (UNFPA), održani su onlajn treninzi za žene s invaliditetom. Od maja do septembra, treninzi su se održavali jedanput nedeljno u manjim grupama (do 10 učesnica), a celokupnu obuku prošla je 41 žena sa različitim vrstama invaliditeta (motornim, senzornim i mentalnim). Polaznice treninga članice su organizacija za podršku osobama s invaliditetom iz Temerina (UG Kap), Užica (Udruženje za dečju i cerebralnu paralizu), Raške (Srna), Vranja (Odbor za ljudska prava).

Na planu ostvarivanja seksualnih prava i očuvanju reproduktivnog zdravlja žene s invaliditetom suočavaju se sa mnogobrojnim izazovima i brijerama, počevši od arhitektonske nepristupačnosti zdravstvenih ustanova, preko uskraćivanja seksualnog obrazovanja i nepristupačnih informacija, do ukorenjenih stereotipa, predrasuda i stigmatizacije invalidnosti koja je integrisana u sve društvene sfere među kojima je i zdravstveni sistem, te je neminovno da i same žene s invaliditetom internalizuju stigmu i da razvijaju neadekvatnu sliku o sebi, svom telu i reproduktivnim svojstvima. Uzevši sve to u obzir, projekat je usmeren na edukaciju i osnaživanje žena s invaliditetom, kako bi umele da prepoznaju prepreke sa kojima se suočavaju, a potom postale aktivne u zagovaranju sopstvenih seksualnih i reproduktivnih prava.

Trening je osmišljen kao sveobuhvatna interaktivna obuka o invalidnosti, seksualnim i reproduktivnim pravima i zdravlju, univerzalnom dizajnu i pristupačnosti zdravstvenih (ginekoloških) ustanova i usluga, uz praktično ovladavanje veštinama dokumentovanja i mapiranja prepreka, javnog zagovaranja, lobiranja i izrade plana zagovaračke akcije. S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, treninzi su se odvijali onlajn, putem zatvorenih fejsbuk grupa koje su formirane za svaki od pet gradova. Ispred organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA treninge je vodila socijalna radnica Miladinka Mijatović, a pojedine tematske celine sa polaznicama su obrađivale Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe za žene s invaliditetom i Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja sa dugogodišnjim iskustvom pružanja podrške ženama s invaliditetom.

Tematika seksualnih prava sama po sebi je izazovna, jer podleže tabuizaciji patrijarhalnih sredina, kod mnogih učesnica treninga u startu izaziva nelagodu i podozrenje, strah da se od njih traži da iznose sopstvenu intimu, zbog čega je na početnim susretima bilo teže pokrenuti diskusiju i razjasniti da nije reč o deljenju intime, nego o bazičnim ljudskim pravima. Neke od učesnica treninga nisu imale prethodnih iskustava u onlajn edukacijama, a samim tim ni dovoljno znanja o tehničkim mogućnostima i komunikaciji putem mreža, što je zahtevalo dodatni rad. Uskraćivanje prava na privatnost jedno je od opštih mesta u životima žena s invaliditetom, zbog čega je bilo teško kreirati poverljiv prostor za neometanu komunikaciju. Situacija pandemije u velikoj meri je uticala, kako na sam način sprovođenja treninga, tako i na učesnice i trenerice, kao i na ciljeve obuke, uzevši u obzir da je delatnost zdravstvenih sistema svedena na suzbijanje virusa, ali ne treba zaboraviti da je kovid-19 neretko korišćen kao validan izgovor za uskraćivanje prava, naročito kada je reč o marginalizovanim grupama.

Na početnim sastancima ispoljilo se da žene s invaliditetom u velikoj meri same sebe posmatraju kroz prizmu medicinskog modela, da internalizuju stereotipe o invalidnosti i da nisu sasvim upoznate sa adekvatnom terminologijom. Kada razmišljaju o pravima, diskriminaciji i nepristupačnosti, obično perecepiraju ono što se odnosi na njihovu poziciju, bez uviđanja specifičnosti prepreka s kojima su suočene žene koje imaju neku drugu vrstu invaliditeta. Žene sa kognitivnim invaliditetom dodatno su diskriminisane, jer njih prati stigma i unutar same zajednice osoba s invaliditetom. U svim navedenim aspektima trening je napravio znatan pomak, u smislu osvešćivanja i proširivanja percepcije, što se manifestovalo u svakodnevici učesnica i njihovim individualnim akcijama unutar najbližeg okruženja. Pored konkretnih saznanja i upotrebljivih informacija, učesnice su putem virtualnih sastanaka stvarale mesto uzajamne podrške i učenja kroz razmenu iskustava, te su se međusobno osnaživale. Kako same ističu, ženama s invaliditetom neophodno je više edukativnih programa i informativnih materijala u pristupačnim formatima, sa seksualnim obrazovanjem treba početi od ranog uzrasta kako bi se devojčice s invaliditetom podržale u izgradnji zdrave slike o sebi, a važan je i kontinuitet pristupačne psihološke podrške, što podrazumeva adekvatno obučene i senzibilisane stručnjake za mentalno zdravlje, koji razumeju specifičnost pozicije žena s invaliditetom.

Iskustva učesnica treninga potvrđuju da su žene s invaliditetom kontinuirano izložene mikroagresijama, veoma često unutar sopstvenih porodica, a potom u široj zajednici, zdravstvenim i drugim sistemima. Od žena s invaliditetom ne očekuje sa da ispunjavaju određene rodne uloge koje su nametnute svim drugim ženama. Društvo ih ne poima kao žene, nego ih depersonalizuje, a iskustvo njihovog postojanja svodi na iskustvo invaliditeta, za koji se neosnovano smatra da neutrališe sve druge životne aspekte. Sveprisutna je pretpostavka da žene s invaliditetom ne mogu da realizuju seksualni i partnerski život, a da je za opšte dobro poželjno da im se uskrate reproduktivna prava, iz straha od rizične trudnoće i(li) rađanja deteta s invaliditetom. Takva uverenja zapravo ispoljavaju (pritajenu) i još uvek prisutnu politiku eugenike.

Nisam imala podršku okruženja, govorili su mi da sam bolesna i da i nikome ne trebam. (Žena sa paraplegijom, 68 godina)

Odakle ti ideja da se udaš, takvu kljakavu te niko neće. (Žena sa multiplom sklerozom)

Muž se plašio. Za mene su govorili da ću rađati nesposobnu decu. (Žena sa motornim invaliditetom, 46 godina)

Veoma često društvo ima patronizujući odnos prema ženama s invaliditetom, odnosno, njihova iskustva etiketira kao infantilna, čime se ujedno podrivaju seksualna prava žena s invaliditetom, jer iskustvo deteta i iskustvo seksualnosti ne smeju da se prepliću.

Doktori su me pitali da li imam simpatiju, to je pitanje za dete, a ne da li imam partnera ili momka. (Žena sa cerebralnom paralizom, 26 godina)

Takvi stavovi umnogome ugrožavaju žene s invaliditetom, jer im po automatizmu uskraćuju pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu. – Šta ćeš ti kod ginekologa? – rečenica je koja se često upućuje ženama s invaliditetom, od strane majki, drugih žena i zdravstvenih radnika, dok se druge žene kontinuirano upozoravaju i pozivaju na neophodnost ginekološke kontrole, jer se podrazumeva da je žensko telo pod rizikom i da mu je potreban stalni nadzor. Za žene s invaliditetom važe drugačija pravila. Zdravstvene ustanove mahom uopšte ne uvažavaju postojanje žena s invaliditetom, veoma retko domovi zdravlja raspolažu adekvatnom opremom i pristupačnim uslugama, a dešava se da, čak i kada postoji hidraulični ginekološki sto, ginekologija bude smeštena na spratu bez lifta. Ako je neki prostor nepristupačan za ženu s invaliditetom, uvek je u pozadini poruka da ona tamo nije poželjna.

Učesnice treninga obučene su i osnažene da bolje razumeju sopstvena iskustva diskriminacije i uskraćivanja prava, kao i pozadinske mehanizme koji ih pokreću, da poseduju alatke i veštine samozastupanja i da budu aktivne akterke u pokretanju promene u sopstvenim sredinama.

Nije nama ovde lako, ovo je zatucana srdina, ali mi ne moramo biti zatucane.

U završnim fazama treninga, učesnice su dokumentovale i mapirale barijere koje im onemogućuju ostvarivanje seksualnih i reproduktivnih prava u sredinama u kojima žive, izradile su prezentacije i kratke filmove koje će prikazati na javnim događajima u svojim gradovima, u cilju podizanja svesti šire javnosti i ključnih aktera koji mogu uticati na ova pitanja. Sledeći korak je osmišljanje i sprovođenje akcije zagovaranja u pet gradova Srbije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response