Monitoring prava osoba sa invaliditetom tokom KOVID-19 pandemije

Posted on by Redakcija

Čitav svet, uključujući i Srbiju, suočen je sa ogromnim izazovima usled pandemije KOVID-19. Da bi razumeli globalno posledice ovih izazova na osobe sa invaliditetom i državne mere usmerene na zaštitu osnovnih prava osoba sa invaliditetom, uključujući prava na život, pristup zdravstvu i osnovne usluge, koalicija šest organizacija za zaštitu prava osoba sa invaliditetom je 20. aprila 2020. pokrenula međunarodno istraživanje uz podršku Ujedinjenih nacija. Organizacije inicijatorke su: fondacija „The Validity“; Evropska mreža za samostalan život (ENIL), Međunarodna alijansa globalnih i regionalnih organizacija osoba sa invaliditetom (IDA), Disability Rights International (DRI), Odsek za prava osoba sa invaliditetom Centra za ljudska prava Univerziteta Pretorija, Međunarodni konzorcijum za invalidnost i razvoj (IDDC)

Ostalo je još nekoliko dana (do 7. avgusta 2020) da date svoj doprinos ovoj za sve nas koji živimo sa invaliditetom značajnoj inicijativa za osiguranje naših prava. Ispunite upitnik na srpskom jeziku. Samo mi iz zajednice osoba sa invaliditetom možemo da damo pravi uvid u situaciju u našoj zemlji. Bez nas to nije moguće! Izdvojite petnaest minuta vašeg vremena i prudružite se globalnoj zajednici osoba sa invaliditetom u zagovaranju naših prava.

Inicijalna analiza otkrila je teška i sistemska kršenja osnovnih sloboda i ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Vanredne mere koje su vlade primenile za kontrolu širenja KOVID-19, ubrzale su već postojeće povrede prava osoba sa invaliditetom u institucijama. Mnoge institucije ostaju zatvorene, a da ne postoje mehanizmi za nadgledanje ili žalbe. Od 1345 ispitanika koji su do sada popunili upitnik, 84% je reklo da je njihova vlada ograničila ili zabranila posete članova porodice, prijatelja i drugih u institucije u kojima žive osobe sa invaliditetom tokom pandemije. Članovi porodica osoba sa invaliditetom u institucijama izrazili su ozbiljnu zabrinutost za njihovu sigurnost i dobrobit. Istraživanje je dobilo ogroman broj svedočenja iz celog sveta koji potvrđuju da vlade nisu preduzele dovoljno koraka da obezbede pravo na pristup hrani, osnovnom medicinskom materijalu, ličnoj zaštitnoj opremi ili merama (poput društvenog distanciranja) kako bi se smanjile infekcije i smrtni slučajevi.

Specijalni izvestilac UN za pravo na zdravlje, Dainius Puras, istakao je da „pandemija KOVID-19 i hitne mere koje države preduzimaju širom sveta stvaraju brojne izazove i izazivaju zabrinutost za osobe sa invaliditetom, posebno za one koje se nalaze na rezidencijalnoj nezi. Mere preduzete u cilju zaustavljanja širenja virusa mogu povećati rizik od kršenja ljudskih prava osoba sa invaliditetom. U takvim situacijama, kada i onako zatvorene institucije postaju još zatvorenije, potreba za nezavisnim nadzorom postaje važnija nego ikad ranije“.

Specijalna izvestiteljka UN za prava osoba sa invaliditetom, Katalin Devandas Aguilar, istakla je da pandemija KOVID-19 predstavlja pretnju po život osoba sa invaliditetom: „KOVID-19 teško pogađa našu zajednicu, hraneći se i produbljujući istorijsku i strukturalnu diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Institucije socijalne zaštite, starački domovi i psihijatrijske ustanove, u kojima su osobe sa invaliditetom često institucionalizovane ili zatvorene protiv svoje volje, postale su žarišne tačke pandemije, što predstavlja polovinu smrtnih slučajeva u nekim zemljama. Vlade širom sveta moraju brzo da deluju kako bi garantovale da svi odgovori na KOVID-19 budu pristupačni i inkluzivni za osobe sa invaliditetom“.

U skladu sa svojim obavezama prema međunarodnim pravu, posebno UN Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, koalicija ističe da je neophodno da vlade svih zemalja, pa i naša, preduzmu sledeće mere kako bi se izbegla dalja katastrofa:
• Pomno prate situaciju u institucijama i objave podatke o broju infekcija i smrtnih slučajeva.
• Obezbede neposredan pristup hrani, zaštitnim i dezinfekcijskim sredstvima;
• Osiguraju pun pristup zdravstvenoj zaštiti na ravnopravnom nivou sa ostalim građanima.
• Sprovedu hitne mere kako bi osigurali da osobe sa invaliditetom u domovima mogu da kontaktiraju mehanizme za sprovođenje zakona i žalbe, kao i da obezbede kontakt sa porodicom i prijateljima.
• Sprovedu politiku zabrane prijema u velike ili male institucije.
• Izrade plan deinstitucionalizacije u vanrednim situacijama u skladu sa članom 19. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
• Alocirajui odgovarajuće finansijske i ljudske resurse za podršku prelaska iz institucija u zajednicu, u skladu sa članom 19. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
• Aktivno uključe osobe sa invaliditetom i njihove organizacije u planiranje procesa deinstitucionalizacije u vanrednim situacijama.


Izvor: www.covid-drm.org

About the Author

Redakcija:

Leave A Response