U kontekstu trenutne globalne pandemije izazvane virusom Covid-19, Platforma nezavisnih ekspertskih mehanizama za diskriminaciju i nasilje nad ženama izdala je zajedničko saopštenje 14. jula 2020. godine u Ženevi kojim poziva sve države i relevantne aktere širom sveta da hitno preduzmu korake u borbi protiv globalne pandemije rodno zasnovanog nasilja nad ženama, sa posebnim fokusom na nasilje u porodici.
Vanredne mere koje su nacionalne vlade usvojile kao odgovor na pandemiju KOVID-19 otkrile su velike političke, socijalne i ekonomske nejednakosti koje i dalje prožimaju mnoga društva. Poslednjih meseci postalo je jasno da su žene i devojke bile nesrazmerno više pod uticajem ovih nejednakosti, a mere izolacije naglasile su postojeće praznine i pogoršale duboko ukorenjenu rodnu diskriminaciju i nasilje.
U pozivu se ističe da je kao rezultat poštovanja mera socijalne izolacije, dom postao mesto straha za mnoge žene i decu, sa ograničenim kretanjem i finansijama i opštom nesigurnošću koja osnažuje počinitelje i pruža im dodatnu moć i kontrolu. Smanjenje intervencija policije, zatvaranje sudova i ograničen pristup pravnoj pomoći, savetovanju i drugim hitnim službama, poput alternativnog smeštaja, zatvaranje skloništa i usluga za žrtve pogoršalo je rizike sa kojima su suočene žene i devojke.
Između ostalog, ekspertkinje izražavaju zabrinutost da restriktivne mere mogu dovesti do složenih i intersekcijskih oblika diskriminacije žena koje pripadaju ugroženim i marginalizovanim grupama koje su posebno pogođene krizom, a među njima i žene i devojke sa različitim vrstama invaliditeta.
Prepoznavajući izazove sa kojima se suočavaju države u vezi sa pandemijom, kao i važnost smernica za izolaciju i socijalno distanciranje, pozivamo države da u svojim odgovorima na KOVID-19 primene rodno senzitivan intersekcijski pristup i primene sledeće ključne mere:
• Osiguraju puno učešće žena i devojaka u svim planovima reagovanja u krizama i oporavku.
• Prilagođavanje političkih i zakonodavnih mera koje su donesene za borbu protiv pandemije potrebama žena i devojaka, uzimajući u obzir višestruke strukturne faktore koji produžuju diskriminaciju žena i devojaka i povećavaju rizik u ovom kontekstu, kao što su ekonomska nesigurnost, starosna dob, migrantskii status, invaliditet, lišavanje slobode, etničko-rasno poreklo, seksualna orijentacija, rodni identitet, između ostalog.
• Uključiti prevenciju i ublažavanje nasilja nad ženama kao ključni deo nacionalnih planova za reagovanje na KOVID-19 na osnovu koordinisanog odgovora svih aktera, uz obavezno prepoznavanje vitalne uloge ženskih službi za podršku i nevladinih organizacija u podršci i zaštiti žrtava.
• Osigurati stalni i siguran pristup uslugama podrške i hitnim merama, uključujući pravnu pomoć i pristup pravnim lekovima za žene i devojke u riziku ili koje su izložene porodičnom i seksualnom nasilju, uznemiravanju i zlostavljanju.
• Razviti protokole o nezi i ojačati kapacitete bezbednosnih i pravosudnih aktera koji su uključeni u istragu i sankcionisanje dela nasilja u porodici, kao i distribuciju uputstava svim državnim institucijama.
• Osigurati da planovi odgovora na KOVID-19 i oporavak nakon krize promovišu ekonomsko osnaživanje žena i rešavaju rodnu nejednakost u sistemima zapošljavanja i socijalne zaštite.
• Značajno prepraviti i proširiti sisteme socijalne zaštite kako bi se uzeli u obzir posebne potrebe i ugroženost žena, uključujući, ali ne ograničavajući se na, plaćeno bolovanje, povećanu podršku za brigu o deci i starima, stambeno zbrinjavanje i subvencije za hranu.
• Osigurati pristup seksualnim i reproduktivnim zdravstvenim uslugama kroz lako dostupne postupke, poput internetskih recepata za kontraceptive; obezbeđivanje kontinuiranog obrazovanja putem pristupačnih obrazovnih alata.
• Olakšati izdavanje naloga za zaštitu i osigurati pristup kriznim centrima silovanja i sigurnim skloništima ili hotelskom smeštaju za žene i devojke koje su žrtve ili izložene riziku rodno zasnovanog nasilja.
• Zaštitite stručnjake za žensko zdravlje i socijalni rad i sve one žene koje rade kao odgovor na pandemiju KOVID-19.
• Posebnu pažnju treba posvetiti ženama i devojkama iz marginalizovanih grupa i njihovim specifičnim potrebama u pogledu pristupačnosti i adekvatnosti informacija o pandemiji, sposobnosti održavanja društvene distance i pristupa testiranju i lečenju kao i drugim potrepštinama, uključujući hranu, smeštaj, sanitarne i osnovne usluge podrške.
• Sistematski prikupljati raščlanjene podatke koji se tiču epidemije, kako bi se ispitivali i izveštavali o rodno specifičnim efektima KOVID-a na zdravlje, direktnim i indirektnim, kao i o rodno specifičnim uticajima KOVID-19 na ljudska prava i koristili ove podatke u formulacijama odgovora na pandemiju.
U Platformi nezavisnih stručnih mehanizama za diskriminaciju i nasilje nad ženama (EDVAW Platforma) su predstavnice mehanizama Ujedinjenih nacija i regionalnih nezavisnih stručnih mehanizama za ljudska prava, i to: Dubravka Šimonović, specijalna izvestiteljka o nasilju nad ženama, njegovim uzrocima i posledicama; Hilary Gbedemah, predsedavajuća Komiteta UN za eliminaciju diskriminacije žena; Elizabeth Broderick, predsedavajuća Radne grupe UN za pitanje diskriminacije žena u zakonu i praksi; Marceline Naudi, predsednica Grupe eksperata za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici Saveta Evrope (GREVIO); Margarette May Macaulay, izvestiteljka za ženska prava Međuameričke komisije za ljudska prava; Lucy Asuagbor, specijalna izvestiteljka za prava žena u Africi; i Tatiana Rein Venegas, predsednica Komiteta eksperata mehanizma za praćenje Konvencije iz Belema u Parau.
