Vitamin B12, gubitak pamćenja i demencija

Posted on by Redakcija

U istraživanju objavljenom 2016. godine navodi se da visok nivo hemocisteina u krvi povećava rizik od dva uobičajena tipa demencije, a taj faktor rizika je pod našom kontrolom.

Visok nivo hemocisteina ukazuje na nedostatak vitamina B12. Ujedno je to faktor rizika drugih ozbiljnih poremećaja, naročito kardiovaskularnih oboljenja, jer može da ošteti zidove krvnih sudova. Nivo hemocisteina se lako može regulisati. Nekim ljudima svest o toj činjenici može izmeniti život.

A, jeste li ikada čuli za hemocistein?

Ako mislite da se ovo tiče samo starijih ljudi, razmislite još jednom. Gubitak pamćenja može se dogoditi i mladim ljudima usled nedostatka vitamina B12.

Godine 2013. u Žurnalu neuropsihijatrije i kliničke neuronauke (The Journal of Neuropsychiatry and Clinical Neurosciences) zabeležen je slučaj dvadesetsedmogodišnjeg muškarca koji je tokom šestomesečnog perioda doživljavao promene u ponašanju, koje uključuju deluzije i tendencije da odluta. Dijagnostikovana mu je psihoza i prepisana mu je terapija, ali nije bilo rezultata. Nakon mesec dana se vratio prijavljujući dodatne simptome: agresiju, inkontinenciju, probleme s pamćenjem.

Dalja ispitivanja pokazala su atrofiju određenih delova mozga, kao i ekstremno nizak nivo vitamina B12. Umesto antipsihotika dobijao je injekcije B12 – prvo dnevno, potom nedeljno, onda mesečno. Problemi s pamćenjem i bihejvioralni simptomi su u potpunosti prestali.

Dakle, šta je hemocistein?

Hemocistein je aminokiselina čiji je nivo obično u određenim granicama, ali kada se metabolički procesi ne odvijaju kako treba, nivo hemocisteina raste.

Visok nivo hemocisteina utiče na atrofiranje mozga, naročito na hipokampus, deo mozga koji je usko povezan sa pamćenjem. Što je viši nivo hemocisteina, veći je nivo atrofije.

Određena sužavanja moždanih regija su uobičajena tokom starenja, ali brzina atrofiranja može biti znak da nešto nije u redu.

Normalan nivo hemocisteina regulišu tri B vitamina zajedno: B12, B9 (folna kiselina) i B6. Da bi se smanjio nivo hemocisteina, treba redovno unositi ova tri vitamina.

Nedostatak vitamina B6 nije uobičajen kod većine ljudi, jer se ovaj vitamin lako unosi putem hrane.

Nedostatak folne kiseline je nešto učestaliji. Da bi se obezbedile dovoljne zalihe folne kiseline, treba konzumirati lisnato zeleno povrće, kao što su spanać i brokoli.

Vitamin B12 često nedostaje u ishrani. Većina ljudi ne zna da se B12 nalazi samo u hrani životinjskog porekla, pa svi oni koji izbegavaju životinjske namirnice treba da unose odgovarajuću zamenu.

B12: sve vrste mesa, riba, školjke, živina, jaja
B9: lisnato zeleno povrće (spanać, brokoli), šparoge, cvekla, kikiriki, leblebije, sočivo, lešnik, goveđa jetra

Uzrok nedostatka vitamina B12 nije samo u načinu ishrane. Oko 6% ljudi starijih od 60 godina nema dovoljno vitamina B12, a ovaj procenat raste s godinama.

Nedostatak vitamina B12 kod starije populacije pripisuje se učestaloj atrofiji želuca. Atrofija želuca je stanje koje nastaje usled upale sluzokože stomaka, obično kao rezultat infekcije helikobakterijom.

Još neki od uzroka nedostatka vitamina B12 mogu biti anemija, pušenje, određeni medikamenti (metformin i antacidi). Metformin smanjuje B12 i do 30% ako se uzima duži period, a obično ga koriste osobe koje imaju dijabetes tipa 2.

Kod mladih ljudi nedostatak vitamina B12 obično je prouzrokovan neadekvatnom ishranom i može izazvati simptome demencije, ali je stanje promenljivo ako se otkrije uzrok.

U slučaju dvadesetsedmogodišnjeg mladića, otkriveno je da nije konzumirao namirnice životinjskog porekla.

B12 je neophodan vitamin za funkcionisanje mozga i nervnog sistema. Njegov nedostatak može prouzrokovati gubitak pamćenja, delirijum, depresiju, zbunjenost.

Kod starijih ljudi je problematično to što se simptomi demencije obično ne povezuju sa nedostatkom vitamina. Ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, kao ni za druge oblike demencije, ali nedostatak vitamina B12 se može nadomestiti. Jedino je pitanje uspostavljanja odgovarajuće dijagnoze, u pravo vreme.

Prošle godine zabeležen je slučaj šezdesetosmogodišnje žene koja je imala probleme s pamćenjem. U nekoliko navrata nije mogla da prepozna članove sopstvene porodice. Imala je izrazito nizak nivo vitamina B12 i visok nivo hemocisteina. Nije imala istoriju psihijatrijskih bolesti, niti je konzumirala lekove koji bi mogli prouzrokovati nuspojave. Nakon što je primila dovoljnu dozu vitamina B12, primećeno je znatno smanjenje simptoma. Bila je potpuno orijentisana i pamćenje joj se poboljšalo.

Iako tretman B vitaminima može smanjiti stopu atrofiranja mozga kod ljudi koji imaju povećan hemocistein, tretman je efikasan samo pre nego što demencija zapravo nastupi, odnosno, u fazama blagog kognitivnog oštećenja.

Zašto bismo čekali da oštećenje nastupi? Možemo primeniti odgovarajući režim ishrane kako bismo osigurali dovoljan unos B vitamina kao celoživotnu naviku.

Maria Kros

https://medium.com/

About the Author

Redakcija:

Leave A Response