Predrasude osporavaju podizanje spomenika Džozefu Meriku

Posted on by Redakcija

Džo Vigor Mangovin, autorka biografije Džozefa Merika, koja je ujedno zaslužna za pronalaženje njegovog groba, pokušava da obezbedi sredstva da mu se podigne spomenik u rodnom Lesteru u Velikoj Britaniji. Ali, realizaciju te zamisli usporavaju predrasude javnosti: – Grad je ionako već dovoljno ružan!

Ideju podržava umetnica i zastupnica prava osoba s invaliditetom, Alison Laper, koja kaže da, koga god da Merikova statua vređa, treba, naprosto, to da prevaziđe.

Merik je rođen u Lesteru 1862. godine i zbog fizičkog invaliditeta smešten je u instituciju. Godine 1884. pridružio se putujućoj izložbi, odakle nalazi put do Kraljevske bolnice u Londonu, gde je i umro 1890. godine.

Njegov skelet je zadržan u bolnici, a ostatak tela zakopan je u zajedničkoj grobnici čija lokacija je zaboravljena. Ubrzo nakon što je pronašla njegov grob, Džo je počela da traži načine da mu se podigne spomenik.

Nisam očekivala da će u tome biti ičeg spornog, ali iznova nailazim na istu reakciju – kaže. – Kad pregovaram sa potencijalnim finansijerima, isprva su zainteresovani, ali kada čuju da je reč o spomeniku Čoveku Slonu, budu šokirani. Obično kažu: ‘ne možeš to da uradiš’, ili prestanu da mi odgovaraju na poruke i pozive.

U jednom pismu objavljenom u novinama Lester Merkjuri navodi se: – Bio je nakaza prirode. Naš jadni grad postao je dovoljno ružan i bez statue tog jadnog čoveka. Komentari na fejsbuku takođe osporavaju ideju: to je frik-šou; hajde da to bude statua jelena koji pleše po vrelom uglju; nakaznost ne treba slaviti.

Džo će uprkos svemu pokušati da ostvari svoju nameru; organizovaće događaje za prikupljanje sredstava, tražiti novi dizajn spomenika, otvoriće izložbu predmeta koji imaju veze sa Merikovim životom.

Mislim da će se javnost primiriti kad vidi maketu. Nadam se da će mi Kraljevska bolnica ustupiti predmete za izložbu, možda čak i kopiju njegovog skeleta u punoj veličini.

Alison Laper postala je poznata kada se njena statua pojavila na Trafalgar Skveru.

Stavovi su se od tada promenili, ali neznanto – kaže. – Sećam se da sam sedela ispod statue i gledala kako prolaznici požuruju decu i mrmljaju da je to ‘neprikladno’, ali tako je pokrenuta konverzacija o toj temi i to još uvek traje. Ne mogu da zamislim koliko je bilo teško živeti s invaliditetom u viktorijanskoj eri. Bilo je dovoljno teško i kad sam ja rođena, tokom šezdesetih. Bilo bi sjajno videti Merikovu statuu, naročito ako ona naglašava njegovu hrabrost da pronađe izlaz iz institucije. Ljudima je i dalje neprijatno kada se spomene invaliditet, ali ako je to jedino što stoji na putu ka realizaciji ove ideje, kažem: prevaziđi to!

Slika Džozefa Merika pretežno je uobličena filmom iz osamdesetih, koji izaziva sažaljenje.

Prava priča je da je on imao prilično dobar život, kad se sve uzme u obzir – kaže Džo. – Preuzeo je kontrolu, iskoristio je svoje stanje kao prednost. To je moćna priča.

https://www.bbc.com/

About the Author

Redakcija:

Leave A Response