Pristupačne komunikacije za žene s invaliditetom koje su preživele nasilje

Posted on by Redakcija

Nije žurila i, kad me nije razumela, rekla bi mi to. http://BDESHINEWS.COM/96758-climax-spray-buy-online.html support Neki ljudi se pretvaraju da me razumeju iako nije bilo tako. Ona je bila iskrena. Rešile smo to.

convert terramycin ointment price Komunikacija je jezgro pružanja podrške ženama koje su preživele nasilje. Nekim ženama s invaliditetom potrebno je obezbediti određene uslove, kao što su materijali na Brajevom pismu ili komunikacione table. Koristeći tablu, žena će pokazati na sliku, reč ili simbol kako bi se izrazila. U svakom slučaju, najbolji način da saznate koja vrsta komunikacije joj najviše odgovara jeste da je pitate.

Možda neće biti prijatno voditi razgovor sa nekim ko komunicira na način koji ne razumemo najbolje i nekada je teško priznati da nešto ne razumemo. Da bismo unapredili komunikacijske veštine, važno je da znamo kako jezik funkcioniše. http://beyondthecallofduty.org/71171-exelon-share-price.html provide Jezik ima dve osnovne komponente: receptivni jezik i ekspresivni jezik. Receptivni jezik odnosi se na ono što osoba razume ( isotretinoin uk kako ja primam i razumem ono što mi saopštavaš), a ekspresivni jezik odnosi se na ono što osoba izražava ( triple levolin inhaler price šta ti saopštavam, verbalno i neverbalno). Veštine receptivnog i ekspresivnog jezika nisu iste. Osoba možda nije u stanju da izrazi misli i osećanja na način koji vi razumete, ali zato razume sve što joj kažete. U nastavku su neki trikovi i saveti za unapređenje receptivnog i ekspresivnog jezika.

Ne možemo uvek znati kakve su nečije veštine receptivnog jezika. Većina nas je učestvovala na sastanki na kome nešto nismo razumeli, a da to niko drugi nije primetio. Neke osobe s invaliditetom naučene su da prikriju ono što ne razumeju, jer kao i većina nas, ne žele da prvlače pažnju tom činjenicom. Jedan od načina da proverite da li vas je osoba razumela je da kažete: – Nisam sigurna jesam li se dobro izrazila. Reci mi, kako si razumela to što ti govorim? Ili: – Šta misliš da je najvažnija stvar do koje smo došle u ovom razgovoru? Još jedan način da podstaknete razumevanje je da kažete: – Ponekad ne objašnjavam stvari na najbolji način. Možeš li da mi ukažeš kad je to? Da biste unapredili komunikaciju, koristite lako razumljive reči, izbegavajte skraćenice, žargonizme, višesmislene reči, sarkazam. Koristite kratke rečenice i konkretne izraze. Ovim ćete generalno poboljšati komunikaciju, ne samo kada su u pitanju osobe s invaliditetom.

Uzmite u obzir da postoji više komunikacionih stilova. Povećavate nivo razumevanja kada osobi ponudite više od jednog načina za komunikaciju. Koristite slike, igru uloga, pokret, taktilne strategije učenja, dok ne uvidite šta sagovornici najviše odgovara. Odraslim ženama s invaliditetom ljudi se često obraćaju omalovažavajućim tonom. Pokažite poštovanje i obraćajte joj se kao odrasloj osobi. Ako je žena u pratnji staratelja, roditelja ili personalnog asistenta, uvek razgovarajte sa njom, a ne o njoj.

Ukoliko imate poteškoće da razumete nečiji govor, ne žurite i slušajte pažljivo. Sposobnost razumevanja će se povećati čim malo duže budete komunicirali sa tom osobom. Nikada se ne pretvarajte da ste razumeli nešto što vam je rečeno. Ako zatražite da vam se ponovi ono što ne razumete, pokazujete poštovanje prema sagovornici. Ponovite reč onako kako ste je razumeli i proverite da li je to pravo značenje. Osobe koje otežano komuniciraju znaju da ih je teško razumeti i radije bi da iskomuniciraju do kraja, nego da se samo pretvarate da ste ih čuli i produžite dalje. Nekima će odgovarati pisana komunikacija ili spelovanje. U nekim razgovorima će vam gestikulacija u kombinaciji sa govorom pomoći da se bolje razumete. Ako ste iskreni i pokazujete poštovanje, žena će znati da vam je stalo do onoga što ima da vam kaže – a to je važan aspekt svake komunikacije.

http://www.resourcesharingproject.org/sites/resourcesharingproject.org/files/Rural_Disability_Paper.pdf

Ovaj tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru regionalnog projekta “Primena normi, promena svesti”. Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorkama i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response