Od grebanja noktima po tabli, do uznemirujuće buke iz komšiluka (šta god da rade) – zvukovi mogu da budu neprijatni. Ali, ti zvučni stimulansi nekada su više nego iritantni – mogu biti okidači mizofonije. Naizgled bezazleni zvuk može prouzrokovati nekontrolisan napad besa kod nekih ljudi.
Šta je mizofonija? Kada su zvuci poput žvakanja, glasnog disanja, škljocanja olovkom okidači besa, usled poremećaja u mozgu.
1. Promene u mozgu
Kako su istraživanja još uvek u ranom stadijumu, mnogo je dezinformacija o mizofoniji. Na primer, ako vas nervira što neko glasno žvaće, to još uvek ne znači da imate mizofoniju. Istraživanja pokazuju da u slučajevima mizofonije zvuci izazivaju određene promene u mozgu, u predelu koji kontroliše emocije. Zvuk je okidač preterane moždane reakcije.
2. Reakcija može biti fizička
Bilo da neko žvaće kreker, lupa po tastaturi, diše na usta, kod osobe sa mizofonijom to može izazvati fizičku reakciju u vidu stegnutosti ili bola u grudima, ubrzanog rada srca, preznojavanja. Ujedno može nastati osećaj bori se ili beži, zbog čega osobe sa mizofonijom napuštaju prostoriju kako bi izbegle sukob.
3. Bes zbog žvakanja je pogrešna interpretacija
Jedna od ustaljenih definicija mizofonije je: stanje koje prouzrokuje ekstremno negativne reakcije na određene zvukove koje većina ljudi uopšte ne primećuje ili zanemaruje. Žvakanje jeste zvuk koji najčešće pogoršava mizofoniju, ali ne i jedini. Zvukovi iz prirode takođe mogu izazvati reakciju (ptice ili vetar, na primer).
4. Pet vrsta zvuka
Zvuci koji su okidač mizofonične reakcije mogu se razvrstati u pet različitih kategorija: zvuci ustima kao što je žvakanje, zvuci disanja, vokalni zvuci poput pevušenja, zvuci telesnih pokreta kao što je pucketanje i raznovrsni zvuci kao što je škljocanje olovkom ili šuštanje papira.
5. Ispoljava se u tinejdžerskom periodu
Mizofonija se obično ispoljava između devete i trinaeste godine života. Pretpostavka je da stanje ima fizičku i mentalnu osnovu, mada medicina još uvek nije otkrila šta aktivira mizofoniju.
6. Učestalija je kod žena nego kod muškaraca
Misterija je zbog čega.
7. Nije fobija
Strah od zvuka je fonofobija. To je specifičan oblik mizofonije, kada je strah dominantna emocija koja je izazvana zvukom. Osobe sa mizofonijom se ne plaše zvukova, samo ih ne podnose.
8. Koren je možda u stresu ili anksioznosti
Ako je to tačno, dodatne terapijske tehnike mogu se primeniti za ublažavanje mizofonije.
9. Veza sa prošlošću
Jedna od pretpostavki je da jaka emocionalna reakcija na zvuk zapravo okidač nekog sećanja.
10. Menja život
Olana Tensli Hankok je žena koja živi sa mizofonijom. Kako ne može da podnese zvuk žvakanja, ne obeduje sa porodicom, nego sama u sobi. Nije znala da ima mizofoniju, dok nije ukucala u Gugl: – Kada čujem ljude kako jedu, dođe mi da ih udarim! Olana kaže da kontroliše svoje stanje smanjenim unosom kofeina i alkohola i da većinu vremena nosi čepiće za uši.
11. Faktor kreativnosti
Na testovima kreativnosti osobe sa mizofonijom pokazuju visoke rezultate.
12. Ne može se izlečiti
Ne postoji lek, ali je moguće naučiti kako da upravljate simptomima i kako da povećate toleranciju na određene zvuke.
Izvor: https://www.ranker.com
