Rodno zasnovano nasilje i nasilje zasnovano na invaliditetu

Posted on by Redakcija

Rodno zasnovano nasilje se odnosi na nasilje nad pojedincima ili grupama na osnovu njihovog roda. To je izraz nejednakosti moći između rodova i načina na koji se žene i devojke doživljavaju u društvu. Rodno zasnovano nasilje podstiče rodnu nejednakost zadržavajući žene i devojke u podređenom položaju i pod kontrolom muškaraca.

Nasilje nad muškarcima

Rod se odnosi na odnose moći između muškaraca i žena u odnosu na konstruisane muške/ženske društvene identitete i uloge, tako da sledi da nasilje koje je zasnovan na rodu može potencijalno da pogodi i muškarce, kao i žene. Postoje dokazi da muškarci i dečaci mogu biti maltretirani, pretučeni, silovani i ubijeni u oružanom sukobu ili jer ne odgovaraju važećem razumevanju muškosti u njihovom društvu. U nekim slučajevima seksualno nasilje nad muškarcima koristi se za kažnjavanje, tlačenje i zastrašivanje muškaraca jer im smanjuje osećaj muževnosti.

Direktno i indirektno nasilje

Evropski institut za rodnu ravnopravnost razlikuje dva oblika nasilja: direktno nasilje, koje uključuje fizičko, psihološko i ekonomsko nasilje koje čine pojedinci a koje se često prašta ili čak opravdava od strane društva; i indirektno nasilje, koje predstavlja tip strukturalnog nasilja koje karakterišu norme, stavovi i stereotipi u vezi sa rodom koji deluju unutar šireg društvenog konteksta. Indirektno nasilje stvara i održava stavove i stereotipe koji normalizuju nasilje nad ženama.

Invaliditet ima svoju stigmu, koja je prisutna u svakom društvu, ali u nekim delovima sveta diskriminacija prema osobama sa invaliditetom može biti posebno represivna. U područjima u kojima istraživanja i tehnologija nisu dostupni, ljudi ne mogu pristupiti objašnjenjima za uslove u kojima se nalaze. Ovaj nedostatak razumevanja može dovesti do pogrešnih shvatanja o invaliditetu sa razarajućim posledicama. Ljudi sa invaliditetom se smatraju slabim, bezvrednim i nekim slučajevima nižim bićima od strane pripadnika svoje zajednice. Nasilje zasnovano na invaliditetu je povezano sa ovom društvenom stigmom i neravnotežom moći između osoba sa i bez invaliditeta. Neka društva posmatraju invaliditet kao prokletstvo ili kaznu od boga. Shodno tome, osobe sa invaliditetom mogu biti ponižene ili ugrožene, ali ono što je najgore, ne smatraju se osobama koje zaslužuju jednaka prava.

Nasilje zasnovano na invaliditetu se javlja u veoma sličnim oblicima kao rodno zasnovano nasilje, odnosno na fizičkom, psihološkom ili ekonomskom nivou, direktno i indirektno. Zloupotreba i diskriminacija osoba sa invaliditetom od strane medicinskih stručnjaka je uobičajena stvar. Ono što se često maskira kao dobra namera, zapravo su slučajevi ozbiljne diskriminacije i nasilja, na primer invazivni i ireverzibilni tretmani bez informisanog pristanka, kao što je prisilna sterilizacija i abortus. Podjednako, uskraćivanje odgovarajućeg lečenja usled predrasuda i pogrešnih shvatanja vezanih za invaliditet, predstavlja oblik nasilja.

Nevidljivo nasilje

Intersekcija između invaliditeta i rodno zasnovanog nasilja naročito je zabrinjavajuća jer su neki oblici nasilja nad ženama sa invaliditetom ostali nevidljivi i nisu prepoznati kao rodno zasnovano nasilje zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom. Žene sa invaliditetom širom sveta doživljavaju mnogo izraženije fizičko, seksualno i psihološko nasilje, duži vremenski period i sa mnogo gorim fizičkim i mentalnim ishodom kao posledicom nasilja nego žene bez invaliditeta.

Glavni faktori za dodatnu ugroženost žena i devojaka sa invaliditetom su:

  • patrijarhalni stavovi – stavovi prema ženama u patrijarhalnim društvima kombinovani sa ranjivošću povezanom sa samim invaliditetom;
  • bespomoćnost – nemoć žena i djevojčica sa invaliditetom kojima je teže da se brane ili traže pomoć zbog svoje izolacije, npr. one mogu biti sakrivane od drugih, priroda oštećenja ih može učiniti izolovanim, ili možda ne prepoznaju da se ono što im se dešava neprihvatljivo a ne njihova greška;
  • pristup uslugama – njihova nemogućnost da pristupe pravnoj zaštiti jer usluge nisu dostupne, jer nema dovoljno svesti o problemima sa kojima se žene i devojke sa invaliditetom suočavaju u pogledu njihove ranjivosti.

Izvor: www.add.org.uk


Tekst je objavljen uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu su isključiva odgovornost programa Zaustavljanje nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: primena normi, promena svesti i ne predstavljaju stavove Evropske unije.

About the Author

Redakcija:

Leave A Response