PREVAZILAZIM MRŽNJU PREMA SEBI: Biti frontmen pank benda i imati cerebralnu paralizu

Posted on by Redakcija

Kako je Dejvid Keling, pevač benda Culture Abuse, postao uzor samom sebi.

Ljudi često misle da je frontmen benda Culture Abuse neprestano pijan. Zapravo, ima cerebralnu paralizu.

Misle da sam sjeban, bez obzira na sve. Ponašam se kao da uživam na žurki, da bi ljudima bilo prijatnije – kaže Dejvid Keling.

Cerebralna paraliza utiče na njegove pokrete u desnoj strani tela – šepa i često mu je teško da se popne i siđe sa scene. Cerebralna paraliza je stanje koje umanjuje mišićnu snagu i motoričke veštine.

Utiče na sve u mom životu – objašnjava Dejvid. – Skoro svako mesto na kome sviramo ima stepenište.

Pošto ne može da drži trzalicu za gitaru, morao je da nauči da svira prstima.

Poslednji album benda izašao je prošle godine, a posvećen je različitim životnim temama:

Kirija nam neprestano raste, jedan naš prijatelj je umro, u Kaliforniji je suša, moja mama ima probleme sa srcem. A naši fanovi stalno govore kako je album bio pozitivan.

Poslednji singl pod nazivom So Busted naizgled je pesma o bolu koji nastaje kad voliš nekoga ko ti ne uzvraća. No, Dejvid objašnjava da je to pesma o njegovoj nesigurnosti: – I dalje prevazilazim mržnju prema sebi. Tu pesmu je napisao kada je počeo da se viđa sa devojkom: – Ona je najlepša žena koju sam ikada video, ali još preispitujem zašto je sa mnom, jer nikada nisam video da momci s invaliditetom imaju devojke. Neprestano pitam: Jesi siguran? Da nije to samo zato što bendu dobro ide?

Dejvid kaže da je srećan što je svojevrsni ambasador osoba s invaliditetom. – Među muzičarima ima žena, ima crnaca – skoro svako može da pronađe nekog sebi sličnog. Ali osobe s invaliditetom uopšte nemaju uzore. Trebalo bi da ih je više.

Dok se vode kampanje za rodno neutralna javna kupatila, Dejvid ističe da nema odgovarajućih objekata za osobe s invaliditetom.

Pet stepenika do nekog mesta – kako da ih pređe neko ko je u kolicima? Ko uopšte o tome govori? Dok sam bio mlađi, nikada me to ne bi zaustavilo da odem na neku svirku, ali ponekad bih se spotakao i pao i osećao sam se kao da ne želim više tamo da budem…

Dejvidovu muziku porede sa bendovima Clash i Ramones, u koje je umiksano malo Nirvane. Trebalo mu je 30 godina da svoj rad samouvereno iznese pred javnost. Sada hoće da se suprotstavi medijskom narativu o normalnim ljudima i invalidima i da pokaže roditeljima kako i njihovo dete može da bude heroj.

Uveren je da će biti jedini frontmen sa invaliditetom na predstojećem rok festivalu Reading and Leeds u Engleskoj.

Uvek sam se plašio pevanja. Ali svakako se osećam kao frik, tako da ću izaći na scenu u prljavoj majici, ispljuvaću se po sebi i prigrliti to iskustvo.

IZVOR: www.theguardian.com

About the Author

Redakcija:

Leave A Response