Prevencija demencije: Kako minimalizovati rizik od Alchajmera?

Posted on by Marijana Čanak

Da bismo ga održali živim, mozgu je potrebna vežba (u svakom, pa i doslovnom smislu). Fizička aktivnost koja doprinosi vitalnosti kardiovaskularnog sistema i celokupnog organizma svakako pospešuje i mentalne funkcije, ali mozak traži i prilagođenu mentalnu gimnastiku.

Poznato je da mozak ima dve hemisfere (levu i desnu), dve neuronske mreže (internu i eksternu), dve vrste ćelija (neuroni i glijalne ćelije). Unutrašnji doživljaj onog (neobjašnjivo) harmoničnog jedinstva sa svetom i povezanosti svih stvari možda je utemeljen upravo na sposobnosti da se istovremeno aktiviraju obe moždane strane / sfere.  U tom slučaju mistično-spiritualni doživljaji postaju naučno opipljivi i (široko) dostupni, jer svi posedujemo alatku za kreiranje te celovite (uvažene) stvarnosti. Na žalost, paket (mentalnih) alata primili smo bez uputstva za upotrebu; ako ga ne koristimo, unapred je izgubljen.

alchajmer jbg-400x91U mozgu su prisutne dve vrste ćelija: osnovne ćelije (neuroni) koji prenose informaciju i prateće glijalne ćelije koje pružaju potporu i zaštitu za funkcionisanje neurona. Pošto glijalne ćelije imaju ulogu da čiste od štetnih materija, one vremenom počinju da proždiru sve neaktivne ćelije, jer ih raspoznaju kao suvišni moždani otpad koji treba raščistiti. Kako svaka ćelija ima ogroman broj sinapsi,  proždiranje se odvija kao lančani proces. Jedini spas od toga da mozak proždere samog sebe je u aktivaciji što većeg broja moždanih ćelija. Aktivne ćelije nisu u opasnosti od uništenja, jer šalju jasan signal po kome ih glijalna ćelija razlikuje od štetnih materija.

Šta održava mozak živim? Svakodnevna stimulacija: sticanje novih znanja i učenje novih veština (mozak je brz, alergičan na lenjost i dosadu);  organizacija (snalaženje i sortiranje, uspostavljanje veza u kreativnom haosu); komunikacija (ništa ne uspeva u vakuumu, osim, možda, izolacije, usamljenosti i depresije). Nekoliko primera mentalne (inter)aktivnosti i vežbi za izoštravanje uma (koje mogu usporiti demenciju ili odložiti Alchajmera i do deset godina):

•    učenje novog jezika,
•    savladavanje veštine sviranja nekog muzičkog instrumenta,
•    čitanje,
•    memorijske, enigmatske i strateške igre (šah, pre svega),
•    meditacija.

Meditacija aktivira mozak u celosti, čuva i ojačava njegove kapacitete. Efekti meditacije postaju vidljivi na ljudskom organizmu, a moguće ih je i (precizno) izmeriti unutar mozga. Mozak koristi elektromagnetnu energiju koja se može prikazati u obliku moždanih talasa visokih i niskih frekvencija koje se mere u hercima (Hz). Postoje različiti tipovi moždanih talasa:

  •  gama (25 – 100 Hz): napredna meditacija;
  •  beta (12 – 30 Hz): budnost, normalno razmišljanje i funkcionisanje;
  •  alfa (8 – 12 Hz): opuštenost, prisustvo bez razmišljanja;
  •  teta (4 – 7 Hz): duboka fizička i psihička relaksacija, spontano zamišljanje i sanjarenje;
  •  delta (0 – 4 Hz): spavanje (bez snova).

sunTokom meditacije istovremeno se javljaju teta talasi u frontalnom predelu i alfa talasi u zadnjim delovima mozga. Meditacija ne samo da menja moždane talase, nego menja i strukturu mozga, obnavlja veze između moždanih regiona, leve i desne hemisfere. Kao mentalna vežba, meditacija omogućuje da dve neuronske mreže budu u potpunosti aktivne u isto vreme – kao dve strane klackalice koje su istovremeno podignute – što nije uobičajeno, ali je moćno stanje na mentalnom igralištu. Eksterna mreža aktivna je kada smo usredsređeni na svakidašnje spoljašnje zadatke, a interna se aktivira kada rešavamo pitanja sopstva, unutrašnjih stanja i emocija. Interna mreža bljesne i onda kada u eksternoj postane dosadno (npr. kada odlutamo u razmišljanja o sebi jer je film koji gledamo skliznuo u dosadne reklame). Meditacija omogućuje svesno podizanje i upotrebu oba kapaciteta. Po svemu sudeći, interna mreža u mozgu najverovatnije je od presudnog značaja za neurološke razlike (uključujući autizam), kao i za stanja depresije i demencije (uključujući Alchajmerovu bolest za koju je poznato da napada unutrašnju moždanu mrežu). Radi prevencije neuroloških poremećaja i slabljenja mentalnih sposobnosti, važno je razumeti interakcije i ojačati funkcionisanje obe moždane mreže.

Starenju mozga, propadanju moždanih ćelija i degeneraciji mentalnih aktivnosti nesumnjivo doprinosi i faktor stresa. Utvrđeno je da meditativne vežbe imaju prirodno antistres dejstvo, jer smanjuju nivo kortizola – hormona stresa. Redovan odmor i relaksacija takođe doprinose vitalnosti – kako telesnoj, tako i mentalnoj. Spavanje poboljšava razmišljanje, raspoloženje i pamćenje – sve ključne procese koji održavaju mozak u dobrom stanju. Neki istraživači preporučuju kratke intervale dremanja na suncu, jer se pretpostavlja da je upravo vitamin D odgovoran za aktivaciju ćelijskih signala koji čiste mozak od beta-amiloidnih naslaga. To je talog slepljenih proteina koji oštećuju neurone i na taj način prouzrokuje demenciju i Alchajmerovu bolest. Kod Alchajmerove bolesti sužen je hipokampus – onaj deo mozga koji je zadužen za transformaciju kratkoročnih sećanja u dugoročna. Kao što fizičke vežbe povećavaju mišićnu masu, meditacija povećava hipokampus, pospešujući dotok krvi u mozgu, razgranatost i povezivanje među neuronima. Određene namirnice takođe su se pokazale kao hrana za vitalan mozak, jer štite moždane ćelije od odumiranja i deluju kao antioksidanti: soja, borovnica i drugo tamno bibičasto voće, zeleni čaj, maslinovo ulje, orašasti plodovi, kafa i kurkuma… Ne postoji tajni sastojak niti neki jednokratni instant recept; čuvanje mentalnog zdravlja i jačanje mentalnih kapaciteta spadaju u domen životnog stila. Use it or lose it [Koristi ga ili ga izgubi]. Budite aktivni, hranite se zdravo, bogatite svoj socijalni život, meditirajte.

Tekst pripremila Marijana Čanak

IZVORI:

http://www.everydayhealth.com/alzheimers-pictures/daily-to-dos-to-combat-dementia-risk.aspx#01
http://yourbraintraining.com/meditation-and-the-brain.html
https://www.alzinfo.org/articles/meditation-alzheimers/
http://www.alzheimers.net/2013-11-25/how-meditation-can-slow-alzheimers/
http://www.novilist.hr/Znanost-i-tehnologija/Znanost/Tajne-mozga-Hrvat-u-budistickom-meditiranju-trazi-lijek-protiv-Alzheimera

About the Author

Leave A Response