Na poziv Radne grupe Vlade Republike Srbije za izradu strateškog dokumenta u oblasti javnog informisanja, članica redakcije Portala o invalidnosti učestvovala je 16. jula u Beogradu na sastanku Radne grupe na kom se raspravljalo o informisanju osoba s invaliditetom.
Uz članice i članove Radne grupe i Misije OEBS-a u Srbiji, sastanku održanom u prostorijama Narodne skupštine prisustvovale su predstavnice Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije i organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA, koja uređuje Portal o invalidnosti, kao predstavnica i predstavnik institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Poštujući metodologiju na osnovu koje se odvija rad tokom sastanka Radne grupe za izradu strateškog dokumenta u oblasti javnog informisanja, Ankica Dragin je na osnovu iskustava Portala o invalidnosti ukratko izložila probleme sa kojima se ovaj medij susreće u oblasti informisanja osoba s invaliditetom, njihove uzroke, kao i mere koje je potrebno preduzeti da bi se stanje u ovoj oblasti unapredilo.
Pozdravljajući opredeljenje Radne grupe, odnosno Vlade Republike Srbije da na izradi strateškog dokumenta u oblasti javnog informisanja radi sa osobama s invaliditetom, a ne za ili umesto njih, Ankica Dragin je najveće probleme u ovoj oblasti sa stanovišta osoba, a posebno žena s invaliditetom svrstala u tri grupe: tehničke, sadržajne i formalnopravne. Tehnički problemi se ogledaju u nepristupačnosti sadržaja, informacija ili aparata neophodnih za informisanje osoba s invaliditetom, a što je konstatovano još u izveštaju Međunarodne unije za telekomunikacije iz 2011. godine. U pogledu medijskih sadržaja, najveći problem je nedovoljno programa namenjenog, odnosno prilagođenog osobama s invaliditetom, kojima su praktično pristupačne samo pojedine specijalizovane emisije i kratke vesti. Izuzev u slučaju Portala o invalidnosti, mediji, uključujući i javne servise, nemaju novinarki i novinara specijalizovanih za ovu temu. Ovakvo stanje za posledicu ima stereotipno izveštavanje o osobama s invaliditetom, o kojima se najčešće govori kao osobama koje su nesamostalne i koje treba sažaljevati umesto razumeti njihov položaj, potrebe i prava. Sa druge strane, i mediji su skloni tome da njihova postignuća preuveličavaju, čime se ponovo naglašava to da društvo od osoba s invaliditetom ne očekuje nikakav doprinos, a kamoli rezultate i uspehe koji prevazilaze okvire proseka. Formalnopravni problemi ogledaju se prvenstveno u nepoštovanju propisa i zakonskih obaveza u pogledu izrade i plasiranja medijskih sadržaja namenjenih određenim društvenim grupama, a što se najčešće ogleda u kršenju prava na informisanje manjinskih i višestruko diskriminisanih grupa, među koje spadaju osobe, a posebno žene s invaliditetom.
Glavni uzrok ovakvog stanja je, po oceni Ankice Dragin, marginalizacija osoba s invaliditetom, koje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čine 12-15 procenata opšte populacije. Fizička nepristupačnost javnih prostora osobama s invaliditetom dovodi i do nepristupačnosti simboličkih prostora, a jedan od pokazatelja ovakvog stanja svakako je nedovoljno prisustvo, odnosno odsustvo medijskih sadržaja namenjenih ovoj grupi građanki i građana. Uz već pominjano nepoštovanje propisa, posebno zabrinjava i to što mediji ignorišu i preporuke regulatornih tela i nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava u oblasti informisanja osoba s invaliditetom, a što takođe ukazuje na njihovu sistemsku diskriminaciju u ovoj oblasti. Nizak nivo svesti zaposelnih u medijima o fenomenu invalidnosti, tehničkim preduslovima za obezbeđivanje pristupačnosti medijskih sadržaja osobama s invaliditetom, kao i pravilnim načinima izveštavanja o njima samo se delimično mogu opravdati nepovoljnim finansijskim okolnostima u kojima mediji posluju.
Predstavnice organizacija osoba s invaliditetom su se na sastanku složile u vezi sa tim da mere koje bi doprinele unapređenju stanja u oblasti informisanja osoba s invaliditetom obuhvataju reformu postojećih medijskih zakona (člana 12 Zakona o javnom informisanju i medijima, člana 52 Zakona o elektronskim medijima i članova 7-9 Zakona o javnim medijskim servisima), kao i ratifikaciju Ugovora iz Marakeša, koji se odnosi na informisanje slepih i slabovidih osoba. Potrebno je u budžetu Republike, Autonomne Pokrajine Vojvodine i jedinica lokalnih samouprava predvideti više namenskih sredstva za konkurse u oblasti informisanja osoba s invaliditetom, a koja bi bila dodeljivana organizacijama sa iskustvom u ovoj oblasti. Osmogodišnje iskustvo Portala o invalidnosti, kao jedinog specijalizovanog medija u Republici Srbiji u ovoj oblasti, ukazuje na to da je potreba za medijskim sadržajima koji se bave invalidnošču u odnosu na razne oblasti života veća nego što se pretpostavlja, te da se putem Portala o invalidnosti o temama koje se tiču ljudski prava osoba sa invaliditetom informišu i osobe iz najšire javnosti.
Prostora za podizanje stepena svesti javnosti, ali i donosilaca odluka, o potrebi postojanja ovakvih medija, ali i načinu i troškovima njihovog rada, svakako ima. Najvažnije pitanje i dalje je njihova održivost. Uz obavezno osmišljavanje kontinuirane edukacije zaposlenih u medijima o informisanju u kontekstu invalidnosti i njihovo motivisanje da se bave ovom temom, budućom strategijom potrebno je predvideti, osmisliti i sprovesti monitoring i evaluaciju medijskog izveštavanja kako o pitanjima u vezi sa invaliditetom, tako i o dostupnosti opštih i specijalizovanih medijskih sadržaja osobama s invaliditetom u medijima u Srbiji.
Sastanak je završen molbom članica i članova Radne grupe upućenom predstavnicama organizacija osoba s invaliditetom, ali i nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, da im, u interesu izrade što kvalitetnijeg strateškog dokumenta, dostave sva raspoloživa istraživanja i dokumenta koja potkrepljuju definisanje problema i mera koje treba preduzeti u oblasti informisanja osoba s inaliditetom.
Pripremila: Ankica Dragin
