Ket Dankan, autorka, aktivistkinja i samoproklamovana superzvezda, angažovana na polju umetnosti, seksualnosti i performansa. Voli morske plodove i med.
Pristupačno i nekonvencionalno istraživanje senzualnosti komplikovano je za mnoge osobe s invaliditetom. Ket Dankan dobija ono što hoće i otkriva kako.
Budite seksualni u javnosti.
Nisam konvencionalna. Moji prioriteti nisu monogamija, brak i materinstvo. Sećam se da sam u petnaestoj saopštila školskoj drugarici da želim mnogo ljubavnika, neodređenog roda.
Budite radoznali i otvorenog uma.
Uzela sam zdravo za gotovo da ću imati mnoštvo seksualnih prilika kao odrasla, uprkos tome što su mi mama, učitelji, lekari i čitavo društvo poručivali da treba da se pripremim na razočaranja u tom polju, jer sam rođena različita. Ponosna sam na činjenicu da sam naporno radila da im ne poverujem.
Imala sam pomoć. Kada sam imala 17, mlađa sestra i stariji brat odveli su me na performans teatra u Sidneju – bio je to izlazak iz banalnosti predgrađa u veliki, seksi svet.
Družite se sa progresivnim ljudima, umetnicima i ljudima iz sveta kulture.
Biseksualnost je zabavna.
Bila sm sa mnogim ljudima, zaljubljivala se, živela sa njih petoro, pretpostavljajući da sve osobe s invaliditetom žive u isto tako srećnoj pomami. Istraživanja pokazuju da nije tako, nego da osobe s invaliditetom imaju manju seksualnu želju, a viši stepen seksualne depresije (raspoloženje koje prati seksualno funkcionisanje) u odnosu na osobe bez invaliditeta, uključujući i uverenje da su seksualno manje privlačni i da invaliditet ozbiljno ograničava njihovo seksualno ispoljavanje.
Ne mora da bude tako.
Oduprite se dominantnoj paradigmi.
U kasnim tridesetima, otkriće fetiša na invaliditet došlo mi je kao šlag na tortu. Momentalno sam bila fascinirana time: kako su različitosti seksi. Nisam našla suštinski odgovor. Onda sam imala susret sa svojim prvim fetišistom i seksualni život zauvek mi se promenio.
Osećala sam se kao supermodel – nemam bolji opis situacije. Ne verujem da su mnoge žene – muškarci još manje – obožavane na takav način. Bila sam kao vrhunski dar, tražena nagrada. Nikada ranije moji amputirani delovi nisu angažovani u seksu, barem ne namerno, i to je bila eksplozija otkrovenja i mogućnosti da celo telo bude u senzualnoj igri. Njegovo zadovoljstvo dok ga dodirujem tim delovima tela bilo je magično za mene, nikada nisam iskusila ništa slično. Osećaj je bio spiritualan, to je ono što sam tražila: nešto više, nešto veće od nas oboje.
Tražite zadovoljstvo.
Napravila sam TV dokumentarac o fetišu na amputacije pod nazivom: Moj jednonogi ljubavnik iz snova (My One Legged Dream Lover). Neke osobe s invaliditetom protestovale su da je ponižavajuće biti privlačan po fizičkoj različitosti. Kako? MIslila sam da svi koristimo sve što imamo da privučemo ljubavnike. Zašto se moja amputirana mesta razlikuju od mojih grudi ili kose? Blokirala sam jezive fetišiste koji su zahtevali fotografije ili se raspitivali o dimenzijama. Probirljiva sam i ne dozvoljavam svima da mi se približe, iako sam ponosna na svoj promiskuitet.
Za mene seksualni izraz može biti završnica, da tako kažem. Ne tražim onog Pravog. Srećna sam što se igram. Sada sam oduševljena evropskim fetišistom koji je zabavan, pametan i divan. Nedavno je bio u Australiji i tretirao me je kao boginju: – Hoću da budem tvoja igračka, Ket.
Radi se o moći, o moći mojih različitosti koje su mi date na dar. To mi pruža senzualne mogućnosti, koje nisu za svakoga.
Osobe s invaliditetom imaju pravo da uživaju s kim hoće, kako hoće i gde god hoće, baš kao i svako drugi. Imamo pravo da rizikujemo, baš kao i svi drugi.
Budite ljubavnica, a ne hejterka.
IZVOR: www.abc.net.au
