Međunarodna organizacija za prevenciju samoubistva poziva Vas da zapalite sveću u 8 uveče
10. septembra
Svetski dan prevencije samoubistva
Zapali sveću kraj prozora
u 8 uveče
u znak podrške
prevenciji samoubistva
u znak sećanja na nekoga koga smo voleli
i izgubili
i za one koji su preživeli
pokušaj samoubistva.
ČINJENICE I BROJKE
Svakih 40 sekundi negde na svetu neko izvrši samoubistvo.
Svake godine samoubistvo izvrši preko 800 000 ljudi. Cifra je možda i veća, s obzirom na stigmatizaciju samoubistva, religijske i pravne sankcije, kao i na nedostatak pouzdanih informacija o okolnostima nastale smrti.
Broj izgubljenih života prouzrokovanih samoubistvima nadmašuje broj ubistava i smrtnih slučajeva izazvanih ratom.
Samoubistvo je petnaesti vodeći uzrok smrti na globalnom nivou (1.4% ukupne smrtnosti 2012).
Stopa smrtnosti najviša je kod ljudi koji su stariji od 70 godina.
Samoubistvo je peti vodeći uzrok smrti među ljudima starosne dobi od 30 do 49 godina.
Samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti za osobe od 15 do 29 godina starosti.
75% ukupnog broja samoubistava odigrava se u ekonomski nerazvijenim ili srednje razvijenim zemljama.
Procenjuje se da na svaku odraslu osobu koja izvrši samoubistvo dolazi 20 pokušaja samoubistva.
Samoubistvo je kompleks psiholoških, društvenih, bioloških, kulturoloških faktora i faktora okruženja.
Najjači faktor rizika od samoubistva je prethodni pokušaj samoubistva.
Mentalna stanja, naročito depresija, kao i zloupotreba alkohola, vodeći su faktori rizika od samoubistva u Evropi i Severnoj Americi; u zemljama Azije impulsivnost igra značajnu ulogu.
Konfliktna iskustva, katastrofe, nasilje, zlostavljanje, težak gubitak i izolacija u bliskoj su vezi sa suicidnim ponašanjem.
Stopa samoubistva je u porastu među grupama koje imaju iskustvo diskriminacije, kao što su: prognanici i migranti, urođenici; lezbejska, gej, biseksualna, transrodna i interseksualna populacija (LGBTI); zatvorenici.
Svetski dani prevencije samoubistva, 10. septembar, obeležava se u prethodnih dvanaest godina, u inicijativi Međunarodne organizacije za prevenciju samoubistva (International Association for Suicide Prevention). To je dan kada se pojedinci i organizacije pozivaju na konkretne preventivne akcije: dopiranje do nečijih emotivnih stanja, pružanje podrške, aktivno slušanje, dokaz da nam je stalo…
AKTIVNO SLUŠANJE – VEŠTINA OD ŽIVOTNOG ZNAČAJA
Kada je neko do koga vam je stalo u krizi, veština aktivnog slušanja može napraviti suštinsku razliku zaista sačuvati nečiji život. Većina ljudi ne ume da sluša, to je veština koja se uči i stečeni dar na kome će vam bližnji biti zahvalni. Nije teško ovladati ovom veštinom; vežbanjem postajte sve bolji i bilji slušalac.
Aktivno slušanje ne znači ćutanje, nego pružanje potpune pažnje, zaboravljanje sopstvenog ega, potpuno razumevanje onoga što vam se govori i pokazivanje poštovanja. Kada aktivno slušate, vaš sagovornik oseća da ga uvažavate i da ste zaista čuli i primili njihovu poruku.
Ključevi aktivnog slušanja
Slušanje nekoga ko često zapada u depresiju ili suicidna stanja zaista može sačuvati život. Slušanje je isceliteljska umetnost.
Napustite predrasude
Slušanje znači umirivanje sopstvenih strahova, tako da ne donosite ishitrene sudove o onome što vam se govori. Upravo je tu izvorište svih grešaka aktivnog slušanja. Nemojte pretpostavljati da ste razumeli. Ponovite sopstvenim rečima ono što ste čuli i proverite sa sagovornikom da li ste ga zaista shvatili. Aktivno slušanje ne znači da sagovorniku ponavljate kako već znate šta će vam saopštiti; samo slušajte i pokažite poštovanje za ono što deli sa vama.
Zaboravite (barem na trenutak) lična uverenja.
Slušanje znači da ste nekome posvetili svoje vreme i punu pažnju. Nemojte dozvoliti da vam um luta ka ličnim brigama i nemojte preletati pogledom po sobi. Ostanite usredsređeni. Slušanje znači da delite teret sagovornikovog bola – i da priznajete taj bol. Govor tela pokazuje mnogo: održavajte kontakt očima, koliko vam je oboma prijatno, i povremeno klimnite glavom da pokažete kako pratite tok razgovora.
Dopustite mu/ joj da ponudi rešenje.
Slušanje znači obraćanje posebne pažnje dok osoba sa kojom razgovarate traži rešenje za sopstveni problem. Jedino ono rešenje koje osoba sama iznađe ima realne šanse da uspe.
Izbegavajte sukobljavanje.
Otklonite borbene stavove i nemojte se raspravljati. Tu ste da biste saslušali ono što neko do koga vam je stalo ima da vam saopšti, a ne da biste nametali sopstveno mišljenje.
Pričaj mi još o tome – to su reči koje bude nadu. Ljudi koji se bore sa sopstvenim bolom imaju potrebu da ih neko sasluša; a ponekad to traje satima, u više navrata. Aktivno slušanje pomaže u pronalaženju načina da se nastavi sa životom…
Slušajte ušima i slušajte srcem. Ovo je najteži deo jer prvo morate prevazići sopstvene strahove. Dok pažljivo slušate svaku reč, ne samo da ćete čuti ono što vam se govori, nego i ono što osoba pokušava da vam kaže. Potvrdite te pretpostavke dodatnim pitanjima. Ako vam odgovor stigne u vidu klimanja glavom, pomogli ste u značajnoj meri.
NAJČEŠĆE DILEME
Ako neko zaista razmišlja o samoubistvu, da li je moguće da ipak odluči da živi?
Ono što znamo o osobama koje su pod rizikom od samoubistva je to da one traže način da umanje bol koji doživljavaju da bi mogle da vode produktivan i ispunjen život. Mnogo je suprotnosti ukršteno oko odluke da se oduzme sopstveni život i, kada se to prepozna i najzad o tome progovori, moguće je iznaći alternativna rešenja o tome kako izaći na kraj sa patnjom. Najčešće suicidne osobe doživljavaju nesnošljiv emocionalni bol i veruju u njegovu neprolaznost i nepopustljivost. Osećaju se beznadežno, kao da su uhvaćene u klopku. Ako im pomognete da prepoznaju i istraže izlaz (koji nije smrtonosan), posejali ste seme nade da je ipak moguće poboljšati stvari u životu.
Da li razgovor o samoubistvu podstiče na taj čin?
Nijedan naučni dokaz ne potvrđuje da razgovaranje o ovoj temi, u kontekstu prevencije, brige i podrške, podstiče suicidno ponašanje. Istraživanja pokazuju da otvoren i odgovoran razgovor o samoubistvu potencijalno suicidnoj osobi stavlja do znanja da nije sama i da postoje ljudi koji žele da je saslušaju i da pruže podršku. Mnogi ljudi osete olakšanje samim tim što su u mogućnosti da otvoreno pričaju o svojim osećanjima.
Da li su priče samoubistvu ili pretnje samoubistvom samo smicalica za privlačenje pažnje?
Najbolje je uzeti ih za ozbiljno. Istraživanja pokazuju da okio 80% suicidnih osoba signalizira svoje namere drugima, nadajući se da će neko prepoznati te signale kao poziv za pomoć. Ovi signali često dolaze u vidu šale ili pretnje samoubistvom ili kao opaska o sopstvenoj smrti. Ako ih ozbiljno shvatimo i pitamo da li zaista misle to što govore, najgore što može da se desi je da shvatimo da su se samo šalili. Ako ne pitamo, rezultat može biti mnogo gori.
Da li su pokušaji samoubistva samo način da se zadobije pažnja?
Do neke mere, svi pokušaji samoubistva su pozivi u pomoć. Osoba prolazi kroz visok stepen očajanja i važno je te pokušaje shvatiti ozbilno. Kada se učini prvi pokušaj, rizik od svakog narednog je sve veći.
Ako se čini da se osoba, koja je (bila) depresivna i suicidna, odjednom oseća bolje, da li to znači da više nije pod rizikom od samoubistva?
Ako se zaista tako i oseća, onda rizik više ne postoji, mada ti izraziti usponi u raspoloženju takođe mogu biti pokazatelji pojačanog rizika od samoubistva. Jer, ponekad osoba može osetiti olakšanje što je najzad donela odluku tako što je rešila emocionalni konflikt između želje za životom i želje za njegovim okončanjem. Direktan i otvoren razgovor otkriva šta je u pozadini popravljenog raspoloženja.
Ako je neko suicidan, da li to znači da će zauvek ostati tako?
Većina suicidnih osoba očajnički traži izlaz iz nesnošljivog emocionalnog bola i dvojako shvata pitanje okončanja sopstvenog života. Kad uz nečiju podršku prevaziđu taj bol, najčešće nastave da vode ispunjen život i više ne razmišljaju o samoubistvu. U nekim drugim slučajevima, suicidna kriza može da prolazi kroz zatišja, kada je rizik od samoubistva smanjen ili potpuno zbrisan… a taj period može da traje nekoliko minuta, sati ili dana; možda čak nekoliko meseci ili godina.
Koji su upozoravajući signali da neko možda razmišlja o samoubistvu?
Oko 80% ljudi koji pokušaju da izvrše ili izvrše samoubistvo pošalje neki upozoravajući znak svojoj okolini, iako ne traže direktnu pomoć. Neki od tih znakova mogu biti:
- Priče ili šale o samoubistvu ili umiranju.
- Pripremanje za smrt, kao što je podela imovine, pisanje testamenta ili oproštajne poruke.
- Prethodni pokušaj samoubistva; samoubistvo nekoga ko je (bio) važan.
- Depresija ili mračno raspoloženje koje traje duže od dve nedelje; trajna anksioznost ili uzrujanost; smene raspoloženja (bipolarnost); izlivi besa, tuge, nasilni ispadi.
- Izolacija, povlačenje od ljudi i aktivnosti koji su nekada predstavljali zadovoljstvo.
- Letargija, gubitak interesovanja, nedostatak energije, nesanica ili previše spavanja.
- Povećana upotreba alkohola i(li) narkotika.
- Upuštanje u rizične aktivnosti, impulsivno ponašanje.
- Pokazivanje beznađa, bespomoćnosti, nesvrhovitosti.
- Nizak stepen samopouzdanja i loša slika o sebi, samoprezir i bes prema sebi.
- Veliki gubici: raskid veze, zdravstveno pogoršanje, gubitak identiteta, ekonomske sigurnosti, slobode…
Šta možemo da uradimo ako procenimo da neko ima suicidne namere?
Važno je da osobi pokažemo da nam je stalo i da smo zabrinuti za njenu/ njegovu bezbednost. Takođe je važno direktno pitati da li razmišlja o samoubistvu. Time pokazujemo da smo uvažili tuđa osećanja, da smo ih ozbiljno shvatili i ustanovili da postoji realan rizik od samoubistva. Ako vam je neprijatno da pitate i razgovarate o samoubistvu, obezbedite nekoga ko to može da uradi. Neophodno je da osobu saslušate bez ikakve osude i sa empatijom. Ako vam kaže da razmišlja o samoubistvu, obezbedite stručnu podršku (SOS linije, psiholog, porodični lekar). Pored profesionalne, jako je važna i podrška najbližeg okruženja, porodice i prijatelja. Ako je osoba pod rizikom da naudi sebi, nemojte je ostavljati samu.
Zar se samoubistva ne dešavaju brzo, kao rezultat nekog iznenadnog traumatičnog događaja, pa ih je teško sprečiti?
Može izgledati da se samoubistva dešavaju iznenada i ni iz čega, ako nismo primetili nikakav signal niti nagoveštaj o samoubistvu. Iako većina ljudi (80%) šalje niz pokazatelja svojoj najbližoj okolini, malo nas je naučeno da prepozna te upozoravajuće signale i obično nam promaknu.
Samoubistva su retko rezultat jednog traumatičnog gubitka ili promene. Obično tome doprinose različiti faktori i razvoj događaja u izvesnom vremenskom periodu. Iznenadni traumatičan događaj može biti okidač da neko odluči da okonča život, ali to nije i jedini uzrok.
Mnoga samoubistva mogla bi da budu sprečena ako se edukujemo o trenutnim, kratkoročnim i dugoročnim pokazateljima rizika od samoubistva, kao i o načinima na koje je potrebno da reagujemo i obezbedimo adekvatnu pomoć i podršku za osobu koja nam daje do znanja da je u ozbiljnoj nevolji.
Kakve su veze između mentalnog zdravlja i samoubistva?
Istraživanja pokazuju da između 70 i 90 % ljudi koji su pokušali da izvrše ili su izvršili samoubistvo pati od mentalnih stanja o kojima se ne vodi računa: depresija, anksioznost, bipolaritet, psihoze i(li) zloupotreba supstanci. Iako je zapostavljeno mentalno zdravlje u bliskoj vezi sa rizikom od samoubistva, važno je istaći da većina ljudi, kod kojih su procenjene mentalne bolesti, nije pod rizikom od samoubistva i da je mali broj samoubistava u celosti rezultat mentalnog stanja.
Može li samoubistvo da bude stvar oponašanja?
Da, evidentno je da se ovo događa u izvesnim okolnostima. Ako je neko već osetljiv (depresivan , anksiozan, izolovan, već je pokušavao da izvrši samoubistvo ili pokazuje druge upozoravajuće znake), jedno samoubistvo može biti okidač drugog. Lanac samoubistava najčešće se aktivira kada osoba izgubi nekoga veoma bliskog. Takvim slučajevima samoubistava mladi su naročito podložni. Senzacionalistička slika samoubistava u medijima ili njihova glorifikacija nesmotreno stvaraju modele za oponašanje.
Priredila i prevela: Marijana Čanak
IZVORI:
World Suicide Prevention Day (Brochure)
Preventing suicide: A global imperative (Report)
