Šta je intersekcionalnost? Kako mnogobrojne kategorije identiteta kreiraju iskustva svake od nas? Kontekst nasilja nad ženama s invaliditetom / crnim ženama / ženama iz (tzv) manjinskih zajednica i kompleksnost represije? Šta znači intersekcijski pristup pružanju usluga ženama sa iskustvom nasilja?
O pojmu intersekcije i intersekcionalnosti kao okviru za restrukturiranje servisa podrške namenjenih ženama u situacijama nasilja govorila je Doret Džons (Dorett Jones) na devetnaestoj WAVE konferenciji u Budimpešti (30. oktobar – 1. novembar) u okviru sesije o intersekcionalnim oblicima nasilja i njegovim istorijskim korenima. Doret Džons zadužena je za treninge, razvoj i održivost britanske krovne organizacije Imkaan, koja ima članice širom Velike Britanije i bavi se pitanjima crnih žena, žena iz manjinskih zajednica i zaustavljanjem nasilja nad ženama i devojčicama u različitim segmentima: nasilje u porodici, prinudni brakovi, seksualno nasilje, zločin iz časti i sl. Imkaan je tim koji radi na međunarodnom, nacionalnom i lokalnom nivou, putem istraživanja, strateškog zastupanja i treninga. Tokom dvadesetogodišnjeg rada sa ženama i devojčicama u situacijama nasilja, Doret Džons razvila je mnogobrojne servise podrške i jedinstvene standarde za rad organizacija koje se bave sprečavanjem nasilja nad ženama.
Prinudni brakovi, zločin iz časti, sakaćenje genitalija, prostitucija / seksualni rad, proganjanje, seksualna ekspolatacija, seksualno uznemiravanje, trgovina ljudima, silovanje i seksualno nasilje… samo su neki oblici nasilja u iskustvima žena i devojčica u svim društvima. Koje oblike nasilja imenujemo, a koje ne prepoznajemo ili zanemarujemo? Koji počinioci su nazvani počiniocima, a koji nisu?
Tumačenje bilo kog čina kao nasilnog nije unutar samog čina, nego u načinu na koji ga konceptualizuju grupe koje imaju moć. (Patriša Hil Kolins, afroamerička feministička sociološkinja)
Kada govorimo o nasilju nad ženama i devojčicama, ono je i uzrok i posledica rodne nejednakosti. Ono je veza sa nejednakim statusom koji nam je dat u svim društvima bez razlike. Žene i devojčice izložene su nasilju zato što su žene i devojčice. Ali, rod se preseca sa drugim nejednakostima.
Na nacionalnom nivou represija je deo strukture; potom slede stereotipi i predrasude, kao i drugi oblici diskriminacije. Ove godine predstavnici romske zajednice protestovali su u Budimpešti protiv rasizma i diskriminacije. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je država odgovorna, jer policija nije pravovremeno reagovala na rasističke napade – što je pitanje strukture i sistema. Šta se događa kada romska žena doživi nasilje, unutar diskriminisane zajednice nad kojom se takođe vrši nasilje? Koliko je kompleksna njena situacija? Gde ona može da ode i kome da se obrati?
Šta se u našim zajednicama govori o lezbejkama, transrodnim ženama, obojenim ženama, ženama različitog socijalnog statusa, ženama sa invaliditetom, starim ženama, mladim ženama…? Kakva je sistemska poruka o njima i kako se ona manifestuje? Koji su stereotipi o svakoj od tih grupa? Kako se ti stereotipi ispoljavaju u jeziku ili u sistemu pružanja usluga? Niko od nas nije izvan tog represivnog kruga; svi smo deo toga.
Ne postoji borba za samo jedno pitanje, jer sam život nikada nije sveden na jedno pitanje. (Odri Lord, feministička i lezbejska aktivistkinja i autorka)
U Velikoj Britaniji iskustvo crnih žena uokvireno je imigracionim statusom, pa su njihove potrebe sužene na pitanje jezika ili statusa. Nedostatak holističkog pristupa ograničava mogućnosti traženja podrške. Posmatramo ženu kao migrantkinju, a šta je sa ostatkom nje?
Intersekcija se odnosi na određene forme ukrštanja različitih vidova represije: rase i roda; seksualnosti i etničke pripadnosti. Represija se ne može svesti na samo jedan fundamentalni oblik; ujedinjeni tipovi represija stvaraju socijalnu nepravdu. Ako tvrdimo da je nasilje nad ženama i devojčicama nepravda protiv nas, treba da raspoznamo i identifikujemo kako višestruke represije proizvode socijalnu nejednakost žena i devojčica. Ne samo u kontekstu interpersonalnog nasilja, nego kako država, institucije, pa i same ženske organizacije konceptualizuju to nasilje.
Različiti faktori istovremeno oblikuju identitet i društvenu poziciju , kreirajući jedinstveno iskustvo i perspektivu. Neki od tih faktora su: rasa, seksualnost, rod, invalidnost, starosno doba, klasni status, nacionalnost, veroispovest. Ako sam starija crna lezbejka sa invaliditetom, moja iskustva nasilja sačinjena su od spektra različitih stvari u isto vreme. Ne možemo se jednostavno probudi ujutro i odlučiti: Danas sam crniknja! A sutradan: Danas imam invaliditet. Sve se istovremeno prepliće, kreira iskustvo nasilja i utiče na mogućnosti traženje i pružanja podrške.
