Učila sam o autizmu i o jedinstvenosti svog sina. Iznad svega, mislila sam da moram da naučim kako da izbalansiram očigledne suprotnosti u oblasti roditeljstva i u drugim aspektima svog života. Morala sam da naučim kako da izbalansiram ubeđenje i fleksibilnost, disciplinu i nežnost, izdržljivost i brigu o sebi.
-
Svako ponašanje ima motiv i kraj. Nije bez razloga.
Uz svog sina sam naučila da analiziram zašto se ljulja, zašto tapše rukama ili izražava frustraciju. Bilo da je to motivisano traženjem pažnje, izbegavanjem zadatka ili preplavljenošću stimulansima… Isto važi za sve ljude: stvari radimo s razlogom, ponavljamo ih dok ne prerastu u naviku, da bismo izazvali određeni odgovor. Naučila sam da imam opcije kako da se izborim sa stresom, da iskomuniciram svoje potrebe i da izbegnem štetne situacije.
-
Naučila sam da budem strpljiva.
Trebalo mi je po nekoliko meseci da svog sina naučim da se ne plaši toaleta, kupanja, frizera i drugih uobičajenih aktivnosti. Stvari koje su drugima lake kod mene traju duže. Ljudski je ne biti izvanredan u nečemu iz prve. Za neke stvari potrebno je vreme. Velike stvari traže i vreme i napor. Tako učimo zahvalnost i stičemo čvrstinu.
-
Naučila sam da vežbam da se pobrinem za sebe.
Kao roditelji ponekad zaboravimo da se pobrinemo za sebe. Planiranje, posmatranje i težnja da se ostane dosledan ponekad rezultiraju neobrijanim pazuhom, nedostatkom sna, lošom ishranom… Prestala sam sebi da budem važna brinući o svom detetu i moj dom je patio. Ne možemo služiti drugima ako od nas ništa nije ostalo. Brinuti o sebi znači prihvatiti sopstvena ograničenja. To je čin ljubavi, davanje najboljeg što imamo.
-
Naučila sam da govorim sa ubeđenjem i bez straha.
Ranije sam se plašila da ću povrediti nečija osećanja ili prouzrokovati da se neko oseća neprijatno. I dalje o tome vodim računa, ali mi je važnije da oformim pozitivno i negujuće okruženje za svoju decu. U redu je da ljudi svet vide drugačije nego ja, ali ako njihov pogled ometa napredak moje dece, njihovo poverenje u mene ili mir koji nam je potreban da nastavimo dalje, nisam više stidljiva da o tome progovorim. Dužnost mi je da zaštitim svoju decu, tako da sada ne samo da govorim, nego aktivno isključujem okruženja koja stvaraju nazadovanje i anksioznost unutar moje porodice. Moja deca su na prvom mestu. Kao što moj sin može svojim ponašanjem odabrati da mu smanjim vreme za televiziju, isto tako ljudi iz mog okruženja mogu svojim ponašanjem izabrati da izgube naše društvo.
-
Naučila sam da budem majka.
Iskreno, nisam umela da budem dosledna, disciplinovana i čvrsta. To što 24 sata na dan pratim šta je potrebno mom detetu, dosledno primenjujući principe iz trenutka u trenutak, iz dana u dan, učinilo me je boljom majkom. Inače bi se sve to razletelo, jer sam po prirodi dezorganizovana. Sada planiram obroke, dnevno duširanje, depilaciju i budžet. Čak nađem vremena da tu i tamo o tome pišem.
-
Naučila sam o Aspergerovom sindromu koji imam.
Posmatrajući svog sina primetila sam mnoštvo neobičnosti u koje sam se i sama upuštala kao dete. Videla sam sebe u njegovom samoregulacionom i repetitivnom ponašanju. Videla sam sebe u njegovom senzibilitetu, fokusiranosti, intelektualnim sposobnostima. Čitala sam i učila o tome zašto se autizam drugačije manifestuje kod žena (i zašto prolazimo bez dijagnoze). Spaslo mi je život što sam saznala odgovor na mnogo toga o čemu sam se pitala i što nisam volela kod sebe.
Maria Guardiola
IZVOR: https://themighty.com
