Akademska mreža evropskih stručnjaka za invalidnost
Evropska komisija želi da prikupi informacije o tome šta se može učiniti da se poboljša situacija osoba sa invaliditetom i obezbedi puno učešće i jednake mogućnosti za sve osobe sa invaliditetom. Zbog toga je u decembru mesecu 2007. godine Evropska komisije osnovala mrežu istraživačkih centara iz zemalja Evropske unije. Mreža se zove ANED, što je skraćenica od Akademska mreža evropske stručnjaka za invalidnost.
ANED gradi na stručnosti postojećih istraživačkih centara invalidnosti i nacionalnih mreža, uz podršku kontakt osoba u svakoj zemlji, stručnih izvestilaca o specifičnim temama i linkovima prema drugim političkim i istraživačkim mrežama. Na ovaj način, ANED pruža koordinacionu infrastrukturu i akademsku podršku za praktičnu realizaciju Evropske strategije za osobe sa invaliditetom i Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom u Evropi. ANED-om rukovodi konsalting agencija iz Holandije – Human European Consultancy u partnerstvu sa Centrom za studije invalidnosti na Univerzitetu u Lidsu (Velika Britanija).
U 2014. godini ANED-ov tematski fokus je na zdravlju – kombinujući postojeće zakonske norme i programe pristupačnosti ispituje pristupačnost i dostupnost zdravstvene zaštite za osobe sa invaliditetom u Evropi. Član 25 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom daje ista prava “na najviše moguće standarde zdravlja” svim osobama sa invaliditetom bez diskriminacije. Zdravlje je postavljeno kao ključna oblast u Evropskoj strategiji za osobe sa invaliditetom ali na koju je u prošlosti usmereno manje direktne pažnje iz perspektive socijalnog modela ili ljudskih prava od ostalih ključnih oblasti (kao što su, na primer, zapošljavanje ili obrazovanje).
Sa pravnog stanovišta značajna pitanja su pokrenuta o jednakim pravima na zdravstvene intervencije za osobe sa invaliditetom, kao što je pravo na život ili na tretmane za spašavanje života, kao i prenosivost prava na zdravstvenu zaštitu (uključujući i specijalističku zdravstvenu zaštitu u vezi sa složenim smetnjama). U pogledu pristupačnosti, pokretnuta su pitanja o negi bolesnika u bolnici (fizičke dostupnosti odeljenja, kreveta, kupatila, informacija, sajtova, komunikacije osoblja); vanbolničkoj negi (prvenstveno lekara opšte prakse, ali i fizioterapije, logoterapije, klinika za mentalno zdravlje, ordinacija za planiranje porodice, zubara); medicinskih proizvoda (npr. pakovanje i obeležavanje, informacije o upotrebi i sporednim efektima, itd); zdravstvene opreme (npr. opreme za rendgen, skrining, ispitivanje, merenja i rehabilitaciju/oprema za vežbanje).
Novi mikro-podaci su takođe dostupni iz ispitivanja Evropskim zdravstvenim intervjuom, koje je realizovano u 19 zemalja između 2006. i 2009. godine. Ovo se može koristiti da se razviju nove stavke o zdravstvenom stanju i zdravstvenoj zaštiti – na primer, u odnosu na ličnu procenu sopstvenog zdravstvenog stanja i aspekte mentalnog zdravlja, dobijanje personalne asistencije, tehnička pomagala i adaptaciju stanova, nezadovoljene potrebe za konsultacijama sa specijalistom, korišćenje usluga kućne nege, zadovoljstvo zdravstvenim uslugama, preduzimanje preventivne zaštite (vakcinacija, pregled grudi, cervikalni test itd), plaćanja za medicinsku negu iz sopstvenog džepa. Koristeći EU-SILC (Statistika Evropske unije o prihodima i uslovima života), možemo odrediti procenat osoba sa „neostvarenom potrebom za lekarski pregled“ ili „neispunjenom potrebom za stomatološki pregled“ kao i razlog koji je do toga doveo.
Tekst prevela i prilagodila Veronika Mitro