Ataksija je termin kojim se opisuje grupa poremećaja unutar nervnog sistema koji se odražavaju na ravnotežu i koordinaciju pokreta, utiču na čula vida i sluha, otežavaju gutanje i govor. Termin se upotrebljava i da opiše sam simptom gubitka koordinacije pokreta. Reč je izvedena od grčke reči ataxis što znači bez reda. Ataksija je najčešće prouzrokovana gubitkom funkcija unutar malog mozga – to je deo koji kontroliše pokrete. Neki oblici ataksije prouzrokovani su disfunkcijom unutar nervnih putanja koje vode do malog mozga i(li) iz njega. Kada je reč o ataksiji kao simptomu, može se reći da ataksiju prouzrokuje pijanstvo ili vrtenje u krug do iznemoglosti; čak možemo reći da ataksija (kao oboljenje) prouzrokuje samu sebe (kao simptom). Ataksija nije Parkinsonova bolest, Hantingtonova bolest, multiple skleroza niti mišišćna distrofija.
Smisao Međunarodnog dana ataksije koji se obeležava 25. septembra jeste u edukativnim aktivnostima, širenju pouzdanih informacija o njenim uticajima, međusobnoj podršci osoba koje žive sa ataksijom i njihovih porodica, kao i u organizovanom prikupljanju sredstava neophodnih za dalja naučna istraživanja ataksije.
Na današnji dan širom sveta organizuju se tzv. ceremonije plavih i belih sveća koje simbolično donose nadu i jedinstvo, organizuju se garažne rasprodaje i rasprodaje knjiga. Prvi petak pre 25. septembra poznat je kao Dan plavog gena – tada se svima koji obuku džins na radnom mestu ili u školi naplaćuje simbolična taksa: dolar ili dva. Sav prihod sakupljen ovim akcijama prosleđuje se Nacionalnoj ataksija fondaciji.
Ataksija se pojavljuje bez obzira na pol i starosno doba, česta je kod dece i adolescenata. Uglavnom se smatra da je genetski prouzrokovana, mada postoje sporadični oblici kod kojih genetske veze nisu poznate. Za većinu ljudi ostaje nepoznato da su nosioci gena sve dok se njegovo dejstvo ne ispolji u koordinaciji.
Poznata su tri oblika ataksije na osnovu uzroka:
Stečena – što znači da je postojao neki događaj koji je prouzrokovao simptome ataksije: moždani udar, trauma, tumor na mozgu, ozbiljna virusna infekcija, izloženost toksinima ili drogama.
Nasledna ataksija – uzrok ataksije je genetske prirode. (Ovde postoje dominantna ataksija koja se prenosi sa jednog roditelja na dete i recesivna ataksija – kada su oba roditelja nosioci gena.)
Kod sporadične ataksije uzroci su nepoznati i slučajevi ne poostoje u porodičnoj istoriji.
Ataksija se može utvrditi magnetnom rezonancom, genetskim ispitivanjem, istraživanjem porodične istorije, laboratorijskim nalazima i kliničkom procenom neurologa. Ponekad se otkrije dok tražimo uzrok nekih drugih simptoma. Kardiomiopatija (bolest srčanog mišića) često nastaje kao posledica ataksije. Slabljenje vida takođe.
U većini slučajeva, ataksija je progresivna. Još uvek ne postoji terapija niti medikamenti za njeno usporavanje. Lekovi pomažu u ublažavanju simptoma. Šta poboljšava život sa ataksijom? Vežbanje i fizikalna terapija od neizmerne su koristi za održavanje motornih veština. Govorna terapija može poboljšati razgovetnost i pomoći osobama koje imaju poteškoće s gutanjem. Psihološka podrška, pouzdane informacije o stanjima i simptomima, povezivanje sa drugim ljudima i istraživanje ključni su za unapređenje kvaliteta života osoba sa ataksijom. Prilagođen način ishrane takođe može doprineti održavanju odgovarajuće telesne forme, što poboljšava pokretljivost, smanjuje pritsak na zglobovima, povećava energiju i otklanja osećaj zamora. Spisak naveden ispod daje polaznu osnovu za kreiranje odgovarajućeg načina ishrane uz konsultacije sa ličnim neurologom. Primećeno je da kod nekih osoba sa ataksijom izbegavanje nabrojanih namirnica doprinosi smanjenju vrtoglavice i poboljšanom osećaju za ravnotežu.
- Aspartam – izbaciti sve namirnice koje sadrže ovaj veštački zaslađivač (ima ga u sugar-free žvakama).
- Hleb – naročito sveže ispečen; takođe je preporuka da se izbegavaju žitarice koje sadrže gluten.
- Čokolada – tamna i mlečna; bela čokolada se toleriše.
- Agrumi i hrana koja ih sadrži – ograničite unos namirnica koje sadrže južno voće i njihove sokove, uključujući i banane.
- Monosodijum glutamat – strogo izbegavati namirnice koje sadrže ovaj aditiv, na ambalažama označen kao E621 ili hidrolizovani protein.
- Nitrati i nitriti – sadrži ih slanina, viršle, kobasice, šunka, dimljena riba.
- Svež luk – kuvani može da se toleriše.
- Hrana koja sadrži sulfite – izbegavajte suvo grožđe i suvo voće uopšte, urme i smokve konzervirane sulfitima.
- Hrana koja sadrži tiramin – ograničite unos teških sireva i (punomasnih) krem sireva; goveđe i pileće džigerice; lešnika i i kikiriki butera (zrno je ok); izbegavajte soja sos i namirnice koje sadrže hidrolizovani soja protein; mahunarke kao što je sočivo i neke vrste pasulja ponekad umanjuju vrtoglavicu.
Tekst pripremila Marijana Čanak
IZVOR: https://www.ataxia.org/
