SLIKA TELA – stanovišta koja smo razvili o sebi, uključujući kvalitete i lične vrednosti.
Nažalost, uglavnom se razvija pod uticajem nerealnih medijskih slika, reklamnih kampanja, utopističkih i hiperseksualizovanih ideja o telu, u pomračenju nastalom pod barbikinom tanjušnom i oštrom senkom… U poređenju sa (nedostižnim) modelima, nije lako izaći iz zapetljanog doživljaja nesigurnosti, nezadovoljstva, neadekvatnosti, nedostojnosti… i drugih oblika nesuvislog samoprekorevanja.
Slika koju smo izgradili o sebi je poput mozaika: svako iskustvo utiče na susedni delić u okviru celokupne kompozicije. Neke od najranijih poruka koje usvajamo u sebi prenose se kroz priče za laku noć. Telesne razlike upotrebljene su kao simptomi zla ili gluposti (ružne polusestre, patuljci i divovi), što na dete sa invaliditetom može delovati kao poruka koja (dodatno) narušava sliku o sebi. Vremenom se emotivne ozlede akumuliraju: snishodljivost medija, namerne ili nemarne opaske stranaca, podcenjivanje i isključivanje invaliditeta iz idealizovanog sveta reklama.
Neretko žene sa invaliditetom prolaze kroz mnogobrojne hirurške intervencije s nadom da će se izlečiti. U realnosti, operacije mogu rezultirati povećanim bolom, neudobnošću i izmenjenim telesnim stanjem. Koncept slike tela kakav utiče na mlade devojke i žene sa invaliditetom nalaže da određeni delovi tela moraju da se modifikuju, prilagode ili promene, što može da vodi ka umnožavanju ožiljaka, smanjenoj senzitivnosti ili radikalnim promenama fizičkog stanja (amputacija). Zajednička nit povezuje operacije (na invaliditetu) sa estetskom hirurgijom – jer obe prakse proizilaze iz (unapred) ustanovljene potrebe da se nesavršeno telo promeni, prilagodi, unapredi… Telo bez invaliditeta bliže je idealnom nego što je to telo sa invaliditetom, ali su korekcije (blago rečeno) primamljive u oba slučaja.
Poruke televizijskih reklamnih kampanja toliko su moćne, da gotovo svaku sliku o telu čine poroznom; oštećenom, izbledelom (ali nikad do nestajanja) – jer slika ostaje u hipertrofiji onoga što je markirano kao nedostatak. (Pod nedostatkom se može podrazumevati sve što izostaje iz reklamnih kampanja. Čega nema, bez toga je odlično…pa je nedostatak u nekim slučajevima u stvari višak.) Dejstvo advertajzinga (podmuklo i pogubno) rastapa samopouzdanje. Mlade, zgodne, lepe i multiorgazmične žene, sa ili bez invaliditeta, stiču utisak da su daleko od onoga što upravo jesu, a još dalje od svega što mogu da budu. Neadekvatne.
Bez obzira na glamurozne (iz)reklam(ira)ne svetove, osobe sa invaliditetom (treba da) se ostvaruju kroz:
a. seksualno obrazovanje
b. dostojanstven seksualni identitet
c. užitak u intimnim vezama (bez obzira na životne uslove u kojima se nalaze).
Da li su to podrazumevana, zagarantovana i unapred ostvarena prava… ili neke urođene slobode treba iznova osvajati? I zašto je ovo važno?
a. Informacija je moć; posedovanje znanja (o telu, seksualnosti, različitostima) osnažuje sliku o sebi i doprinosi izgradnji pozitivn(ij)e slike tela.
b. Dostojanstvoseksualnog identiteta je nešto mutniji koncept. Tokom adolescencije počinje (i teško da se ikada završava) traganje za ličnim identitetom. Modni krikovi mladih, koketiranje sa originalnošću, prvi sastanci, poneki homoseksualni izlet i drugi seksualni (p)ogledi, izlaženje na kraj sa odbijanjem (ili čak odbacivanjem), modifikacije i prekrajanja stilova – sve su to etape traganja, lutanja i tumaranja za sopstvenim identitetom (krajnje fluidnom kategorijom). Ceo proces propraćen je pohvalama i podrugivanjem (u podjednakim količinama). Te povratne informacije formiraju ogledalo pred kojim stojimo povređeni, osramoćeni ili još buntovniji nego što smo bili. Da li sve mlade žene sa invaliditetom imaju mogućnost da prođu ovim eksperimentalno-buntovnim procesom, da uče na sebi svojstvenim uspesima i omaškama… da biraju sopstvenu odeću? Nemarnost u odevanju ravna je moralnom samoubistvu, kaže Balzak… Ali majke uvek znaju bolje. Neke oblače ćerke u džakove; ne zbog stila Merilin Monro, nego da bi ih zaštitile od silovanja. (Ženska logika ponekad ima jezive srazmere… Nije to logika, to je nasledni strah. Od sebe, tela, ženstvenosti i zloupotrebe.) Druge svojim ćerkama kupuju tri broja veću odeću (jer su i bez studija ekonomije doktorirale na štednji). Ili im bezdušno odsecaju kosu na razumnu dužinu, jer nemaju vremena za češljanje. Kosu i telo treba spetljati u neki praktičan oblik. Samopouzdanje i druge nemarnosti… (Majke su se toliko žrtvovale za nas, da bi bilo krajnje nezahvalno dodatno ih uznemiravati pričom o samopouzdanju; ili ne-daj-bože seksu. Ćerke se rađaju bez začeća.)
c. Društveni je konstrukt da nedostatak fizičke privlačnosti, onako kako je dominantna kultura definiše, onemogućuje uspostavljanje intimnih veza. Zahvaljujući tim (iščašenim) stavovima, teže je prevazići telesne razlike i razdvojiti nezadovoljstvo od slike tela. Dodatno, život u institucijama, rehabilitacionim centrima i takozvanim domovima odlikuje se nedostatkom privatnosti, što umnogome otežava ostvarivanje intimnih veza (kako sa sobom, tako i sa partnerima/-kama). Ponekad se vazektomija nameće kao uslov braka.
Sva nabrojana prava (i slobode) uglavnom ostaju na pukom nivou očekivanja. U tim kontekstima, predstavlja izazov (ili manje moguću misiju) izgraditi samopouzdanu sliku o telu.
Nesavladiv problem… ili prilika za razvoj dovitljivosti? Stvar percepcije; i uvežbavanja.
MOGUĆE (TELO)VEŽBE SAMOPOUZDANJA:
Evidentirajte sve što volite na svom telu. Započnite spisak i ostavite ga otvorenim za dopisivanje. Ako ste u vezi, razmenite spisak sa parnterom/-kom.- Ovo je izrabljen metod, ali za mnoge još uvek nije u domenu već viđenog. Dakle – skinite se same pred sobom. Stanite pred ogledalo. Naviknite da se gledate. Da pričate sa delovima tela. Recite sebi šta volite. Cenite jedinstvenost; sebe.
- Naučite da čujete i primate komplimente; naučite da verujete da oni koji vam ih udeljuju zaista to misle.
- Posmatrajte slike najrazličitijih tela i pronađite lepotu u svakom.Lepotu u različitosti.
- Naučite neku od tehnika masaže (davanja i primanja podjednako). Kroz masažu možete naučiti da vrednujete telo i sve užitke koje je ono u stanju da stvori (sebi i drugome).
- Umesto da se poredite sa drugima, otkrijte i prihvatite lepotu unutar sebe.
Kada se poruka sa vizijom poželjnog i normalnog tela internalizuje, sve se pretvara u htenje da se približimo (visoko) postavljenoj normi koliko god je moguće. Telo se skriva ili prekraja, gura u oblik koji mu nije namenjen… po cenu udobnosti i zdravlja. Jedini način da promenimo telo unutar koga živimo je – da promenimo mišljenje (o telu, sebi, svemu).
- Ako koristite pomoćna sredstva, dekorišite ih: obmotajte štake ešarpama u vedrim bojama, prefarbajte kolica ili im dodajte zastavice na točkove…
- Prihvatite validnost svojih osećanja: ako ih poričete, poričete sami sebe; što se može izokrenuti u nekonstruktivne pokušaje da se osećate bolje ili u problematične stavove o hrani, telu i izgledu.
- Istražite tematiku slike tela sa ljudima kojima verujete.
- Cenite i slavite sve što možete da uradite, kao i kreativne načine na koje to radite.
- Ugađajte sebi tako da osetite potpuni užitak u telu: masaža, aromatične kupke, dodir…
- Preuzmite kontrolu nad sopstvenim životom.
- Nosite odeću u kojoj se osećate (i mislite) dobro (čak i kad vas niko ne gleda)
Tekst pripremila i prevela Marijana Čanak
Izvori:
