„Čovek usmerava svoje napore u skladu sa mislima koje mu naviru kroz svest. Ispod zemljine kore leži neizrecivo bogatstvo, tako je i sa stvaranjem pravog genija. Draga Luiz, volela bih da mogu da budem normalna.“ – Mejdž Gil
Mejdž Gil (1882-1961), rođena Mod Etel Ids, je bila engleska autsajderska i vizionarska umetnica. Rođena je kao vanbračno dete u Ist Hemu, Eseks (London), gde je proživela veći deo svog života.
Zbog sramote koja je u viktorijansko vreme pratila nezakonita rođenja, Mejdž je rano detinjstvo provela u izolaciji, odgajale su je majka i tetka pod dedinim strogim nadzorom. Iako joj je majka još bila živa, porodica više nije mogla da se nosi sa neprijatnošću zbog vanbračnog deteta i odlučila je da devetogodišnju Mejdž smeste u sirotište Doktor Bernardo u Barkingsajdu. Pet godina kasnije, ona je sa stotinama drugih maloletnika transportovana brodom u Kanadu, kroz radni program koji je sirotište napravilo da svojim mladim korisnicima ponudi novi početak. Tinejdžerka Mejdž postala je služavka i bebisiterka na farmama u Ontariju. Zapisi pokazuju da je bilo uobičajeno da takvi mladi imigranti budu maltretirani, i nema sumnje da je Mejdž osećala vatrenu čežnju da se vrati u Englesku. U osamnaestoj godini, ona je uspela da ponovo pređe Atlantik i vrati se u London. Našla je posao medicinske sestre u bolnici Lejtonstonu. Neko vreme je živela sa svojom tetkom, koja ju je uvela u spiritizam i astrologiju. U 25. godini se udala za svog brata od tetke, Tomasa Edvina Gila, brokera. Tokom šest godina, Mejdž je rodila tri sina – Lori, Redži i Bob; drugi je umro od Španskog gripa 1918. Naredne godine je rodila mrtvorođenu devojčicu i na porođaju skoro i sama izgubila život, što je izazvalo ozbiljnu bolest koja ju je nekoliko meseci držala prikovanom za krevet, nakon čega je izgubila vid na levom oku.
Samo nekoliko nedelja nakon što se oporavila od bolesti, iznenada je razvila strastveno interesovanje za crtanje. Tvrdila je da je vodi duh koga je zvala Mirninerest (moj unutrašnji deo). Prvi put je posednuta Mirninerestom 3. marta 1920. godine kada je imala 38. godina i njeni kontakti sa ovim duhom ostvarivali su se bez prekida do kraja njenog života. Njen sin Lori u svom tekstu Mirninerest sfera (Myrninerest the Spheres, 1926) svedoči o prvom iskustvu posednutosti svoje majke kao stanju delirijumskog transa koji je za nju istovremeno bio neodoljiv i zastrašujući, i izazivao je u njoj čitav niz kreativnih stanja: crtanje, pisanje, pletenje, heklanje, tkanje, sviranje klavira. Mejdž se 1922. godine lečila na klinici za ženske bolesti i poverila je hrpu svojih crteža lekarki koji ih je dala na uvid Društvu za psihička istraživanja u Londonu. U arhivama postoji dokument koji beleži stručno mišljenje službenika koji je procenio da su crteži „više inspirativni nego automatski“.
Njeni odnosi sa suprugom su se pogoršavali i on je počeo da traži žensko društvo van kuće. Sin Bob je povređen u saobraćajnoj nesreći i dve godine je bio onesposobljen, a Mejdž je posvećeno čitavih noći sedela kraj njegovog kreveta, obično crtajući ili pišući. Godine 1932. njen suprug je hospitalizovan sa dijagnozom kancera, iste godine kada je Mejdž, u svojoj pedesetoj godini, prvi put učestvovala u godišnjoj umetničkoj izložbi amatera postavljenoj u Vajtčepel galeriji. Mejdž je izložila crtež Reinkarnacija koji je privukao pažnju nacionalne štampe. Nakon smrti supruga 1933. godine, Mejdž je nastavila da živi sa svojim sinovima u odnosima duboke uzajamne naklonosti. Kada je njen prvi sin 1958. godine umro, počela je mnogo da pije i prestala je da crta. Tokom četrdeset godina stvaralaštva, Mejdž Gil je stvorila na hiljade radova, najveći broj crno-belih nacrtanih mastilom i često potpisanih imenom njenog duhovnog vodiča Mirnineresta. Upadala bi u stanje transa u kom bi stvarala svoje crteže, uvek radeći sama i često kasno noću. „Definitivno sam bila vođena nekom nevidljivom silom, mada ne bih mogla da kažem kakva je njegova stvarna priroda bila„, rekla je o svom radu Mejdž Gil.
Njeni radovi su svih dimenzija, od veličine razglednice do ogromnih platna, dužih od 9 m. Figura mlade žene u čudnoj haljini u raznim raspoloženjima pojavljuje se u hiljadama njenih radova, i često se smatra da predstavlja nju ili ćerku koju je izgubila. Crteže Mejdž Gil karakterišu geometrijske karirane šare i ornamenti, sa praznim razrogačenim očima na ženskim licima i u odeći koja se preliva i prepliće sa složenim šarama koje figure okružuju. Retko je izlagala svoje radove i nikada nije prodala ni jedan primerak za svoga života iz straha da ne razljuti Mirnineresta.
Mejdž Gil je nesumnjivo jedna od svetski najcenjenijih autsajder umetnica. Ona je zastupljena u svim javnim međunarodnim autsajderskim kolekcijama uključujući Kolekciju de L’Art Brut u Lozani (Švajcarska) i Kolekciju L’ Aracine Muzeja modern umetnosti u Lilu (Francuska).
Rodžer Kardinal, koji je 1972. godine skovao termin autsajderska umetnost piše u svojoj biografiji „Život Mejdž Gil“:
„Frenetične improvizacije Mejdž Gil imaju gotovo halucinatorni kvalitet, svaka površina je ispunjena dezenima šahovske table koje ukazuju na razigrane, kvazi-arhitektonske prostore. Nasukane na ove ciklične oblike, nalaze se bleda lica bestelesnih i bezimenih žena, bezvoljno skicirana, mada sa očiglednom brigom za lepotu, i izrazom zaprepaštenosti„.
Nakon njene smrti 1961. godine, u njenoj kući su otkrivene na hiljade crteža koji su danas u vlasništvu Londonske opštine Njuam. Kolekcija je izlagana u različitim delovima sveta, uključujući i Muzej umetnosti u Los Anđelesu – LACMA (1992), Londonski Manor Park muzej (1999), Vajtčepel galeriju u Londonu (2006), Slovačku nacionalnu galeriju u Bratislavi (2007), Galeriju Sent Pjer u Parizu (2008), Umetničku galeriju Širn u Frankfurtu na Majni (2010).
Na vebsajtu http://madgegill.com/ možete pregledati radove Medž Gil, informisati se o izložbama njenih radova, pa i kupiti neke njene crteže.
Tekst pripremila Veronika Mitro
Izvori:
http://madgegill.com/
The life of Madge Gill, Roger Cardinal, http://madgegill.com/Biography
WikipediA, The Free Encyclopedia http://en.wikipedia.org/wiki/Madge_Gill
10 Outsider And Self-Taught Artists Who Use Art To Create Their Own Worlds, Priscilla Frank, The Huffington Post, 20/11/2014, http://www.huffingtonpost.com/2014/11/20/outsider-artists-_n_6174684.html
http://www.outsiderart.co.uk/gill.htm
