Kler Kaningem (Claire Cunningham), škotska koreografkinja i plesačica, čuvena po svojim multidisciplinarnim performansima. Njen glavni rekvizit, ekstenzija, sredstvo koje je spaja (istovremeno i razdvaja od sveta) jesu štake. Kler je počela da ih koristi jer je rođena sa osteoporozom (progresivnim stanjem poroznih kostiju).
Prvobitno se obučavala u pevanju, ali je ubrzo otkrila svoje plesne kapacitete. Kao koreografkinja, razvila je sopstveni leksikon pokreta zasnovan na korišćenju štaka; na njihovoj upotrebi i zloupotrebi, drugačijoj i ponov(n)oj upotrebi, na izučavanju štaka, njihovom iskrivljenju i potpunoj kreativnoj distorziji. Njeni nastupi kombinuju ples (na granici lebdenja), tekst i vizualnu umetnost. Kler istražuje telesnost žene sa invaliditetom i sa ishodištem u samoj sebi, doseže univerzalne smislove. Njen nastup je iskren, polu(auto)biografski i istraživački, ponire u duboka intimna pitanja otvarajući plesne (i mnoge druge) prostore telima koja odstupaju od normativa. Ona sama izaziva i prevazilazi ustaljena pravila virtuoznosti, klasične estetike i plesa. U neprekidnoj je potrazi za izrazom koji je izazovan i zagonetan, začinjen mračnim humorom (neretko usmerenim ka samoj sebi) i – najvažnije – za izrazom koji je zabavan. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i prestižnih priznanja.
PLESNA OSTVARENJA I PERFORMANSI…:
DAJ MI RAZLOG DA ŽIVIM
(Give me a reason to live)
Solo performans inspirisan stvaralaštvom holandskog sredjovekovnog slikara Hijeronima Boša. Istražujući religijska pitanja, naročito religioznu umetnost, uz nezaobilazno razmatranje osude tela i kvaliteta života, performans se odvija kao serijal testova. Test tela i vere. Za umetnika, to je studija unutar pojma empatije. Nastup ima funkciju živog spomenika koji Kler podiže svim osobama s invaliditetom stradalim kao žrtve nacističkog programa eutanazije (T4), kao i žrtvama reforme socijalne zaštite u Velikoj Britaniji (kojom je znatno pogoršan status osoba sa invaliditetom, a zabeleženi su i slučajevi samoubistva podstaknuti ovim promenama iz 2012).
BOGOVI VOĐE
(Guide Gods)
Kler je žena sa invaliditetom.
Po volji više sile?
Jer otplaćuje dug iz prošlih života?
Je li to iskušenje za nju ili kazna za grehove njenih roditelja?
Može li ona i, treba li, da bude izlečena?
Da li je dobrodošla u bilo koju veru… ili su joj je baš svaka od njih nepristupačna?
Koristeći ples, živu muziku, humor i intervjue sa religijskim vođama, akademskim svetom i osobama sa invaliditetom, Kler se upustila u rizičan istraživački poduhvat: kako najveće svetske religije tumače invaliditet(e)?
TROJAC
(Ménage à Trois)
Ponekad se osećam kao mašina. Zaboravim da sam sačinjena da dodirnem i budem dodirnuta, da osetim vrućinu i dah, da imam nečiji osmeh otisnut na vratu. Nisam sačinjena da škljocam. Ali s tobom škljocam. Mi. Škljocamo. Kao trio, trojac, Ménage à Trois.
U svojim intimnim odajama, usamljena žena počinje da pravi savršenog muškarca od jedine stvari za koju zna – od svojih štaka. Potresno lepa studija ljubavi, opsesije, usamljenosti i manipulacije u vizualno zapanjujućoj formi plesa. Istražujući svoju dvadesetjednogodišnju vezu sa štakama, Kler se pita da li je moguće pronaći ljubav, kad vas već ima troje u vezi…? Bajkovita i nadrealna predstava, zasnovana na otkrivanju nepokolebljivo iskrenih svakodnevnih misli.
Turneja sa ovom plesnom predstavom na repertoaru planira se za proleće 2017.
EVOLUCIJA
(Evolution)
Evolucija dokumentuje dva paralelna (i neodvojiva) puta: ovladavanja veštinom plesa i sve medicinske intervencije kroz koje je prošla. To su iskustva koja su obeležila i (pre)usmeravala njen život; preoblikovala telo i razvijala ga u skladu sa zahtevima plesa. Ovim nastupom na Dablinskom plesnom festival (Dublin Fringe Festival ’07), nominovana je za najbolju performerku.
12
Šta su tvoje štake? Šta te pridržava? Šta te (spro)vodi? Šta… ili ko? I kada se nešto što voliš izvrne na svoju mračnu stranu, postane duboka potreba, sa uticajem na sve oko tebe? Da li to znači nešto loše? Šta su štake? I ko si ti da osuđuješ moje?
Tekst pripremila Marijana Čanak