Najteži deo u pevanju bez sluha je održati veru u sebe i druge muzičare. Kada sam izgubila sluh, izgubila sam veru u sebe.

Od najranijijih dana Mendi Harvi pokazivala je izuzetne vokalne sposobnosti. Već sa četiri godine pridruživala se gotovo svakom horu za koji bi čula. Pevala je i muzicirala tokom celog školovanja, a istovremeno su lekari upozoravali njene roditelje da će Mendi, najkasnije u srednjem dobu, u potpunosti izgubiti sluh. Učestale infekcije uha doslovno su joj izjedale bubne opne.

– Kao da se pojavljuje čudovište od koga ne mogu da pobegnem – seća se svojih emotivnih reakcija na te lekarske prognoze.

Veoma rano i brzo savladala je čitanje s usana i braća i sestre koristili su je kao svojevrsnog špijuna, naročito kada je trebalo saznati kome kakav poklon stiže za Božić.

Odlučila je da postane nastavnica muzičkog i upisala se na Državni univerzitet Kolorado, odabravši vokalnu muziku za glavni predmet. Ali osujećenje tog plana definitivno je pripremljeno još tokom završne godine srednje škole. Tada je povredila koleno. Stres i kombinacije lekova koje je uzimala u periodu hirurških intervencija znatno su ubrzale gubljenje sluha.

Seća se kako je u prvom semestru na času psihologije stajala u petom redu sale za predavanja i nije čula ni jednu jedinu reč. Probila se do prvih redova – i dalje ništa nije čula. To je bio dan kada je dobila svoj prvi slušni aparat. Uređaj nije bio dugog veka. Nedelju dana kasnije Mendi nije čula da nailazi bicikl – sudarili su se i njen aparat je smožden.

U drugom semestru na času muzičke teorije disciplinovano je sedela i čekala da profesor počne sa diktatom. A onda je shvatila da je diktat već završen. Istrčala je iz učionice rešena da se više ne vraća. To je bio dan kada je s muzikom završeno.

Zaključala se u svoju studentsku sobu na dve nedelje.

– Zar bi mi bog dao talenat samo da bi mogao da mi ga uzme? – pitala se.

Šta god da je bio uzrok, Mendi se osećala obeshrabrenom, napustila je muzičko obrazovanje i posvetila se časovima znakovnog jezika. Definitivno je odustala od pevanja, ali je nastavila da svira gitaru sa svojim ocem. Kada su njih dvoje otkrili pesmu Come Home benda One Republic, otac joj je predložio da nauči tekst pesme, pa da pokušaju zajedno da je snime.

– Zar je poludeo? Kao da ne zna da ne mogu više da pevam!

Mislila je da njen otac odbija da prihvati novonastalo stanje… ali mu je ipak priuštila svoj najbolji pokušaj. Nakon te kućne izvedbe, on se rasplakao.

– Zar je bilo baš toliko loše? – pitala je.

– Ne, bilo je savršeno!

Mogla je da peva čitajući note. Tad je shvatila da ne mora da se odrekne pevanja. Muzika je unutar nje.

Kako ona to radi?

Učila je teoriju muzike. Njen mozak može da sazove sve pesme koje je nekad pevala, note koje je ranije videla i da komanduje glasnim žicama. Mendi pronalazi tempo osećajući vibracije u podu. Ako visina tona nije odgovarajuća – što joj se zaista retko dešava – pijanista koji je prati signaliziraće joj to rukom.

– Stvarno se trudim da ne razmišljam o tome. Čudan je osećaj pevati bez sluha i trudim se da ne budem usredsređena na to, nego da olabavim fokus i uživam u pesmi.

Kada se osmelila na prvi javni nastup, rekla je sebi:

– Ko ga jebe! Šta je najgore što može da mi se desi? Ako budem užasno zvučala, ionako to neću čuti.

Publika nije direktno obaveštena o tome da Mendi ne čuje, iako ona na nastupima znakuje stihove dok peva.

– Razumem da moja priča otvara druga vrata i daje ljudima nadu, ali to je za mene još uvek rana koju treba da zacelim. Ne želim da me pamte po invaliditetu. Ako se reklamirate kao frik-šou i niste dobri u nastupu, publika se ne vraća. Ja želim da mi se vraćaju.

Mendi je danas uvažena džez solistkinja i kompozitorka koja je producirala tri albuma. Prvi, pod nazivom Smile, pojavio se 2009. godine i izuzetno dobro je prihvaćen od strane džez kritičara.

– Pisanje pesama za mene je potpuno nov proces. Čujem melodiju u sopstvenoj glavi i pevam je naglas. Onda je snimim, a neko će taj snimak prevesti u note, tako da mogu da pročitam kako zvuči moja pesma. […] Jedno je pevati pesmu koju nikada pre nisi čuo, a sasvim drugo pevati pesmu koju još niko nikada nije čuo!

Pored muzičke karijere, Mendi je uspešna motivaciona govornica i ambasadorka organizacije No Barriers koja osnažuje osobe sa invaliditetom da pronađu unutrašnju svrhu i žive svoj san.

– Ne mogu da čujem novu pesmu na radiju i nikada nisam čula glas svog muža, ali mogu da vidim ono što drugi ni ne primećuju i da doživim muziku na drugačiji način.

Diskografija: Smile (2009), After You’re Gone (2010), All of Me (2014).

Tekst prpremila Marijana Čanak

IZVORI:

Redakcija

Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.