Neodlučnost je odlika mnogih, a u nekim slučajevima, doseže opsesivne razmere. Deo mozga zadužen za donošenje racionalnih izbora (prednji deo čeonog režnja), može da sadrži više informacionih delova, što će za nekoga biti preplavljujuće, bez obzira na to koliko je odluka koju treba doneti (ne)važna. Neprestano iskrsavaju razlozi zbog kojih odluke mogu imati nepovoljan ishod, što prouzrokuje preterano analiziranje svake situacije. Nedostatak informacija, poteškoće pri proceni i neizvesnost ishoda postaju opsesija.
Abulomanija se smatra oblikom opsesivno-kompulsivnog poremećaja koji karakteriše preplavljenost mislima. To je opaki napad neodlučnosti. Svaka situacija u kojoj treba napraviti izbor je problemaatična, koliko god se taj izbor činio nevažnim, jednostavnim ili banalnim. – Da li da izađem u šetnju ili ne? – pitanje je koje nekoga može u potpunosti poremetiti i dovesti do rastrojstva. Krajnji oblik neodlučnosti nesumnjivo utiče na svakodnevno funkcionisanje. U ekstremnim slučajevima, može voditi u samoubistvo.
Iako pravi uzrok abulomanije nije poznat, najverovatnije je to stanje povezano sa biološkim i razvojnim faktorima. Neki istraživači veruju da autoritarni ili prezaštitnički način roditeljstva može rezultirati abulomanijom, kod ljudi koji su podložni tom stanju. Ustaljeno je mišljenje da je abulomanija rezultat preteranog roditeljskog ili starateljskog uplitanja i nametljivosti. Roditelji neguju zavisnost kod deteta, da bi udovoljili sopstvenim potrebama za zavisnošću, pri čemu nagrađuju detetovu odanost i osporavaju njegove pokušaje da stekne nezavisnost. Porodično okruženje osoba koje su razvile abulomaniju obično ne pokazuje emocije, sklono je kontroli, a uloge su slabo definisane unutar porodične zajednice. Pojedinci sa abulomanijom četo su bili ponižavani u razvojnom dobu. Sumnjaju u sopstvene sposobnosti da iznesu zadatke, preuzmu odgovornost i, uopšte, da funkcionišu nezavisno od drugih, čime su osnažene njihove sumnje da nisu u stanju da žive autonomno. Pošto deluju bespomoćno, njihovi bližnji zauzeće starateljski stav.
SIMPTOMI ABULOMANIJE
Osobe sa abulomanijom ne veruju u sopstvenu sposobnost donošenja odluka. Veoma ih uznemiruju rastanci i gubici. Događa se da prihvataju zlostavljanje kao cenu veze u kojoj su. Neki od simptoma abulomanije mogu biti:
- izbegavanje da se ostane sam;
- izbegavanje lične odgovornosti;
- kritika i neslaganje lako izazivaju povređenost;
- preterana usredsređenost na strah od napuštanja;
- pasivnost u vezama;
- izuzetna uznemirenost i bespomoćnost kada se veza završi;
- poteškoće u donošenju odluka bez nečije podrške;
- poteškoće u izražavanju neslaganja sa drugima.
USPOSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Kako ne postoje laboratorijski testovi za posebno dijagnostikovanje abulomanije, koriste se različiti dijagnostički testovi da bi se isključila fizička bolest kao uzrok navedenih simptoma. Psihijatri i psiholozi koriste posebno kreirane intervjue i druge alatke za procenu abulomanije. Godine i kulturološke faktore takođe treba razmotriti. Određene kulturološke norme podrazumevaju ponizno, učtivo i zavisničko ponašanje u odnosu prema suprotnom polu ili autoritetima. Abulomaniju treba dijagnostikovati samo onda kada je jasno da je izvan kulturoloških normi. Dijagnoza je zasnovana na kliničkom intervjuu za procenu simptomatičnog ponašanja.
KAKO SE TRETIRA ABULOMANIJA
Kao i kod većine poremećaja ličnosti, osobe sa abulomanijom obično ne traže terapiju, dok god neki problem u njihovom životu, nastao kao rezultat poremećaja u razmišljanju ili ponašanju, dobije takve razmere da je s tim nemoguće nastaviti dalje. Osobe sa abulomanijom sklone su da razviju depresiju ili anksioznost, zbog čega će potražiti pomoć. U tim slučajevima, primenjuje se psihoterapija, sa ciljem da osoba postane aktivnija i nezavisnija, da nauči kako da uspostavlja zdrave veze. Preporučuje se kratkoročna terapija sa jasno određenim ciljevima, jer bi dugoročna terapija mogla da vodi u zavisnost od psihoterapeuta. Posebne strategije mogu da uključuju asertivni trening, kako bi se osobi pomoglo da razvije samopouzdanje. Medikamenti se upotrebljavaju ako abulomaniju prate depresija i anksioznost. U tom slučaju, terapiju treba posebno nadgledati, da osoba ne bi postala zavisna od uzimanja medikamenata.
IZVORI:
https://en.wikipedia.org/wiki/Aboulomania
https://www.medigoo.com/articles/aboulomania/
Fotografije: pixabay
Pripremila: Marijana Čanak
