Na društvenim medijima sa engleskog govornog područja broj žena korisnica kolica koje su trudne deluje kao pozitivna epidemija. Ove žene vode ljubav i rađaju decu! Naravno, danas je na svakom koraku moguće deliti vesti i fotografije. To daje nadu, inspiraciju i hrabrost onima koji ih prate. Možemo saznati koji krevetac bi trebalo da kupimo ako smo korisnice invalidskih kolica, koji je najbolji način da se nosi dete ako se krećemo invalidskim kolicima, i mnoge druge detalje koji su od pomoći majkama sa invaliditetom. Ako znamo engleski, možemo učiti uključujući se u privatne Fejsbuk grupe i čitajući blogove, kao što su: The Wheelchair Mommy, Doing Wheelies, A Disabled Mom’s Life, The CP Mommy.
Međutim, jednako veliki broj žena će saznati da zatrudneti i nositi dete nije moguće zbog neplodnosti, visokog rizika trudnoće, ili komplikacija povezanih sa fizičkim ograničenjima.
Neke od zdravstvenih komplikacija koje tokom trudnoće mogu da dožive žene sa fizičkim invaliditetom uključuju: nizak krvni pritisak, infekcije urinarnog trakta ili bubrega, rane od pritiska usled povećane težine, i autonomna disrefleksija. Pored toga, te žene mogu postati umereno ili potpuno nesposobne da obavljaju uobičajene svakodnevne aktivnosti kao što su oblačenje, odlazak u toalet, kupanje, ili rukovanje kolicima uz dodatnu težinu usled trudnoće.
Dakle, za mnoge žene koje su stekle invaliditet nakon nesreće ili bolesti, odnosno koje su rođene sa fizičkim invaliditetom, neostvareni životni san da imaju dete postaje još jedan gubitak. Ali ne bi trebalo da bude tako. To je izazov koji bi društvo trebalo kolektivno da ispita i prevaziđe, kako bi ovim ženama pružilo jednaku šansu da postanu divne majke, za šta su one u potpunosti sposobne.
Neke prepreke na koje nailaze žene u potrazi za alternativom za prirodni porođaj su:
- Visoka cena surogatstva;
- Pravna pitanja vezana za surogatstvo;
- Trošak tretmana oplodnje;
- Visoki troškovi i komplikovane procedure usvajanja;
- Uticaj bračnog statusa i invaliditeta na mogućnost usvajanja;
- Usvajanje u inostranstvu često nije dozvoljeno za osobe sa invaliditetom zbog negativne diskriminacije.
Za žene sa fizičkim invaliditetom koje žive u Srbiji ove prepreke su još izraženije. Upravo da bi pružili uvid u način na koji žene sa invaliditetom u Srbiji, a pre svega žene sa fizičkim invaliditetom, opažaju prepreke i podršku koju imaju u procesu ostvarivanja prava na porodicu i roditeljstvo, Beogradske organizacije …IZ KRUGA – Beograd i IDEAS – Centar za istraživanje i razvoj društva izdali su u decembru 2015. godine istraživačku studiju Pravo žena sa invaliditetom na roditeljstvo i porodicu atora Lepojke Čarević Mitanovski i Marka Milanovića. Čitamo da su mnoge žene sa fizičkim invaliditetom razmišljale o alternativama za prirodni porođaj kao što su usvajanje i veštačka oplodnja.
– Ja bih najviše na svetu volela da usvojim dete – to je neka moja najveća želja. Ako nisam imala svoje, zašto ne bih usvojila – nije majka samo ona koja rodi. Majka je više od rađanja.
Skoro sve informantkinje smatraju da je usvajanje i veštačka oplodnja dobre opcije za žene sa invaliditetom, ali takođe smatraju da su ove opcije u praksi nedostupne ženama sa invaliditetom. Nedostaju i relevantne informacije, a izvori o željenim informacijama su nedostupni. Žene sa invaliditetom koje su učestvovale u ovom istraživanju veruju da usvajanje dece za njih ne postoji kao mogućnost.
– Palo mi je na pamet kako bi izgledalo usvojiti neko starije dete, kome neće biti potrebno toliko fizičke podrške, ali će mu trebati emotivna i sve drugo što mogu da pružim, ali koliko ja znam naš zakon ne prepoznaje to kao mogućnost. Postoji deo koji se odnosi na fizičku i psihičku sposobnost i taj deo može da bude nezgodan za žene sa invaliditetom.
Usvajanje dece za žene i muškarce sa invaliditetom otežava zakon, ali ih obeshrabruju i osobe zaposlene u centrima za socijalni rad. Samo je manji broj žena sa invaliditetom koje su učestvovale u istraživanju pokušalo da usvoji dete, ali je svaka od njih dobila negativan odgovor ili nisu ni dobile odgovor od nadležnog centra za socijalni rad.
– Bili smo situirani i mogli smo detetu da pružimo sve najbolje. Prikupili smo svu dokumentaciju i predali je 2001. godine Centru za socijalni rad. Nikada nam nisu zvanično dali odbijenicu, ali su rekli da je naše fizičko stanje smetnja za usvojenje. Da je bar jedno od nas bez invaliditeta oni bi razmišljali, ali pošto smo oboje sa invaliditetom, to svakako nije moguće da ne bi izazvali psihičku krizu kod deteta. Socijalna radnica mi je rekla da bi za dete bio veliki stres da nas oboje vidi u invalidskim kolicima. I to je bio kraj…
Najveći broj žena sa invaliditetom koje su učestvovale u ovom istraživanju nije zainteresovan za veštačku oplodnju jer su nedovoljno informisane i strahuju od mogućih komplikacija. Žene sa invaliditetom koje su se odlučile za veštačku oplodnju, suočile su se sa odbijanjem od strane klinika.
– Moram da vam priznam da ne znam nijednu ženu sa invaliditetom kojoj je odobrena vantelesna oplodnja. Razmišljali smo o veštačkoj oplodnji, skupili smo oko 3000 evra i hteli smo da se podvgnem vantelesnoj oplodnji i dobila sam odobrenje od neurologa da mogu bez problema da iznesem trudnoću. Međutim, nijedna klinika nije htela da me primi jer sam u kolicima i svako kod koga bih otišla rekao bi da sam osoba sa invaliditetom i da ne mogu ni sebe da gledam a kamoli dete.
Iako se Srbija kao potpisnica Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom obavezala da će osigurati da prava i odgovornosti osoba sa invaliditetom u odnosu na hraniteljstvo, starateljstvo i usvojenje dece u nacionalnom zakonodavstvu budu poštovana i da će osobama sa invaliditetom pružati odgovarajuću podršku u ostvarivanju njihovih odgovornosti u podizanju dece, alternativni putevi do majčinstva za žene sa invaliditetom u Srbiji i danas su neprohodni.
Tekst pripremila Veronika Mitro
IZVORI:
Woman with Disabilities: How Accessible is the Road to Motherhood?, Deborah Davis, 17/6/2015, PUSHLiving.
Čarević-Mitanovski, Lepojka i Marko Milanović (2015), Pravo žena sa invaliditetom na roditeljstvo i porodicu, …IZ KRUGA – Beograd i IDEAS – Centar za istraživanje i razvoj društva, Beograd.
