Radost, nalet adrenalina, nesavladivo uzbuđenje. Razmišljate o imenu, pitate se kako će izgledati, na koga će (više) da liči, da li će biti dečak ili devojčica… A onda… jedan izgrađeni san survava se u svoju suprotnost. Jer neke trudnoće, nažalost, ne traju devet meseci i ne odvijaju se onako kako očekujemo. Kada žena izgubi nerođeno dete, oseća se prazno, usamljeno i depresivno. Ako je ranije obznanila radosnu vest, sada mora da obavlja mučne i teške razgovore, da obavesti porodicu i prijatelje kako više ne očekujete bebu… Ako je ćutala (po bapskom savetu, do trećeg meseca), onda nastavlja još dublje da ćuti, da preispituje sebe i svoje telo i da iskrivljuje sliku o sebi – nepodobna, nesposobna i nedostojna; kriva (dok se ne dokaže suprotno).
Svaka žena na sebi svojstven način proživljava taj duboko stresni i olujni proces na nivou emocija. Mnoge u periodu nakon gubitka bebe pokušavaju da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo… Ali pravo isceljujuće dejstvo nastupa tek kada se izgubljenoj bebi oda počast. Dete zaslužuje da bude prihvaćeno i priznato, čak i kada ne uspe da se rodi. Žena takođe zaslužuje da obelodani i prihvati svoja osećanja. Važno je da majka iznađe pozitivan način da obeleži svoj gubitak i da prođe kroz proces žaljenja. Neke žene ispišu kratku poruku za svoje dete, na balonu ili papirnom zmaju, koje potom puštaju da odlete visko i daleko. Neke zabeleže ime svog nerođenog deteta na fenjeru koji će goreti jednu noć. Posade biljku u znak sećanja (sa imenom i datumom ispisanim na saksiji). Neke naprave punjenu igračku od komada odeće koji su nosile tokom trudnoće. Ili jednostavno zapale sveću. Od sačuvanih snimaka sa ultrazvuka, beleški i sitnih darova neke majke prave kutije sa uspomenama na jedan iščekivani život. U vreme praznika, kada su porodice na okupu, nečije odsustvo i praznina doživljavaju se intenzivnije nego inače; novogodišnji ukras posvećen izgubljenom detetu je još jedan način da se osećanja obelodane i prihvate.
DUGINA DECA I NJIHOVE MAJKE
Volela bih da sam više uživala u trudnoći nego što sam brinula.
Trudnoća koja dolazi posle pobačaja, rađanja mrtvog deteta ili detetove smrti spada u red teško opisivih iskustava u amalgamu radosti i straha. Novu trudnoću prati eho prethodne. Dete koje dolazi posle proživljenog emocionalnog bola i gubitka naziva se duginim detetom, jer dospeva na svet baš kao duga posle kišne oluje. Iščekivanje duginog deteta poseban je blagoslov, a koliko je druga trudnoća opterećena brigom, to samo ove majke znaju. Začeće duginog deteta neće učiniti da zaboravite prethodno iskustvo, niti će umanjiti gubitak, ali će pružiti novu nadu i novu priliku za materinstvo.
Nažalost, majke duginog deteta su ekspertkinje u oblasti brige. Prvi test trudnoće, pa svi naredni pozitivni nalazi često su preplavljeni sumnjama, strahovima i stresom. Majkama je teško da ponovo osete uzbuđenje i radost, jer tu negde i dalje (pritajen) čuči strah od još jednog razočarenja. Iz predostrožnosti, događa se da žena u izvesnoj meri bude otuđena od sopstvene trudnoće i od deteta. Svaka nedelja trudnoće je ogromna prekretnica. I svaki pozitivan nalaz propraćen sumnjičavim šta ako…
Osećanja su konfliktna– radost što je dete na putu, strah da se neželjeni ishod može ponoviti, a možda i doza krivice (za koju je većina majki specijalizovana): Šta sam uradila pogrešno… ? I šta sve sad ne smem ili moram da radim da bi se ova trudnoća odvijala kako treba…? Lako je reći da stres i uznemirenost nisu od koristi ni za buduću majku ni za dete. Za majke duginog deteta gotovo je neizvodljivo da ostanu opuštene i da se potpuno prepuste trudnoći. Potrebno je (ponovo) steći poverenje u sebe i sopstveno telo – verovati u proces trudnoće i povoljan ishod.
Kako? Sklopite mir same sa sobom. Šta god da je bio razlog prethodnog pobačaja, pokušajte da ne krivite sebe. Vi niste taj razlog. Dopustite osećanjima da isplivaju: osetite radost, bol, strah i ushićenje. Šta god da osećate – to je u redu. Pokušajte da rasteretite um znajući da ćete se verovatno osećati bolje kako trudnoća napreduje. Dopustite sebi da planirate i budete uzbuđenje zbog dolaska deteta i prepoznajte da blaga zabrinutost može da bude deo svog tog iščekivanja.
Priredila: Marijana Čanak
IZVORI:
http://everychildisablessing.blogspot.rs/2015/09/10-ways-to-honor-miscarriage.html
http://www.allparenting.com/my-pregnancy/articles/968569/pregnancy-after-a-loss-rainbow-babies
http://sandrakravitz.com/2015/09/ja-sam-mama-duginog-deteta/
http://www.parents.com/pregnancy/complications/health-and-safety-issues/top-pregnancy-fears/#page=1
