„Koliko je neki čovek vredan za svoju zajednicu zavisi, u prvom redu, od toga koliko su njegova osećanja, misli i dela usmerena na unapređivanje života drugih ljudi…“ [Albert Ajnštajn]
Direktorka Sonja Radetinac i specijalista medicinske defektologije Mesud Hodžić srdačno, toplo i sa osmehom otvorili su mi vrata Specijalne bolnice za progresivne mišićne i neuromišićne bolesti. Uputili su me u njen istorijski razvoj, osnovne delatnosti i način rada od osnivanja do danas. Bolnica je osnovana 1975. godine kao Zavod za neuromišićne bolesti, a svoj današnji naziv dobila je 1984. godine. Ušuškana je u Novopazarskoj kotlini Raškog okruga udaljena 3km od strogog centra Novog Pazara. U vreme kada je osnovana, na teritoriji bivše Jugoslavije slična ustanova postojala je jedino u Fojnici (Bosna i Hercegovina).
Najčešća zastupljena patologija te davne 1975. godine bile su mišićne distrofije. Ali kako su godine prolazile, menjale su se potrebe stanovništva, a sa njima i struktura pacijenata ove ustanove, tako da od devedesetih godina prošlog veka, osim mišićnih distorfija, biva zastupljena šira patologija: stanja posle moždanog udara, kožne bolesti, razni oblici reumatizma, neurološke bolesti. Promenjen je i vid smeštaja – ranije su pacijenti primani na trajni smeštaj, ali sada to više nije moguće. U aprilu mesecu 2007. godine Ministarstvo zdravlja ukinulo je trajni smeštaj, ali bolnica i danas ima tridesetak pacijenata koji su zadržali pravo na trajni boravak.
Danas se ova bolnica svrstava među vodeće rehabilitacione centre u Srbiji i smatra se glavnim centrom za lečenje obolelih od distrofije u našoj zemlji. Smeštajni kapacitet je preko 180 ležajeva. Sobe su udobne i lepo uređene.
Bolnica je specifična i po svojim lekovitim izvorima. Ukupan broj izvora je četrnaest, a temperatura izvora se kreće od petnaest do pedeset stepeni celzijusa. Bolnica je opremljena najmodernijim aparaturama koje se koriste u primeni više različitih terapija: kineziterapije, termoterapije, hidroterapije i drugi oblici fizioterapije. Lekari i terapeuti koji ovde rade su među najstručnijim u zemlji.
Poučeni iskustvom da rehabilitacija ne može da se uspostavi bez adekvatne edukacije i da su motorika i kognicija vrlo povezane, stručnjaci koji ovde rade su spoznali potrebu da u svom radu sem pukog medicinskog aspekta rehabilitacije, koja je primarna, obrate pažnju i na edukaciju i rad na kognitivnom razvoju, vaspitanju i obrazovanju svojih pacijenata. Tokom bolničkog lečenja omogućeno je predškoslko obrazovanje i vaspitanje i školska nastava uz redovan plan i program koji je modifikovan u odnosu na sposobnosti i mogućnosti učenika. Grupe su harmonizovane, nisu strukturirane prema uzrastu jer je sama populacija heterogena.
Predškolska ustanova je jako lepo opremljena, poseduje više kreativno-stvaralačkih centara (biblioteku i građevinski, muzički i likovni centar) koje uspešno vode dve vaspitačice.
Kreativne centre su osnovali ljudi koji su u bolnici na trajnom smeštaju. U centru se izrađuju kvalitetni komadi nakita koji se kasnije izlažu na skupovima u gradu i širom Srbije i tako predstavljajući sebe, svoj dar za umetnost, slogu, jedinstvo, doslednost u radu i funkcionisanje u grupi, predstavljaju i bolnicu iz koje dolaze.
Nekolicini korisnika koji su na trajnom smeštaju, bolnica je izašla u susret tako što je odobrila da zakupe slobodne prostor u okviru bolnice u kojima su oni otvorili svoje prodavnice i kafeterije.
Specijalnu bolnicu za progresivne mišićne i neuromišićne bolesti karakteriše i zdrav kolektiv koji se ogleda u pristupačnosti zaposlenih stručnjaka, njihovoj spremnosti za saradnju, otvorenosti i želji da u svakom momentu svojim pacijentima, osim primarne medicinske, pruže i svaki drugi vid podrške i pomoći. Osoblje bolnice organizuje i eksurzije uz podršku brojnih nevladinih organizacija i saveza. Pacijenti na putovanja idu uz pratnju medicinske sestre, lekara, defektologa i socijalnog radnika.
Bolnica kao svoju dužnost i obavezu smatra i usavršavanje svog kadra, tako da redovno upućuje svoje zaposlene na različite seminare. Pored toga, od 2008. godine bolnica neguje saradnja sa Departmanom za rehabilitaciju Univerziteta u Novom Pazaru. Specijalna bolnica za progresivne mišićne i neuromišićne bolesti je i svojevrsna naučna baza. Studenti u bolnici mogu da uče kroz praktičan rad i opservaciju pacijenata, a kroz posete fizikalnom centru, mogu da prate kako se izvode razni vidovi vežbi iz oblasti fizikalne medicine.
Tekst pripremila: Ana Bogićević, studentkinja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu.
bravo dete moje! Ljubavi mamina! Volim te!
Fascinantna si! Samo tako nastavi! Talentovani covjece
Dobar tekst, neopterećujući, sažet. Nisam znala da Novi Pazar ima ovako dobar centar
Ana, gde nalazis ove baze? Ovo je jako lepo napisano, predstavljeno, vidi se da si talentovana, e sada pitanje je kako se bas tu radi? Koliko defektologa radi_ Da li je vecina pacijenata ovdje o svom trosku, ili o trosku zavoda? Pre bih rekla da je ovo prvo.
Zelim ti uspjeh u studiranju. Pozz
Hvala ti majko! Sandrito, vodeća podrško.. Hvala Vam draga Deso.. Ustanovu sam pronašla zahvaljujući svojoj tetki. U ovom centru radi troje defektologa, jedan od njih je logoped. Prema mojim informacijama, većina pacijenata je ovdje o trošku zavoda, mali broj njih plaća svoj boravak, to su uglavnom ljudi koji koriste usluge fizikalne medicine- banje, i koji dolaze iz regiona, i koji nemaju pravo na zdravstveno osiguranje države Srbije. Hvala Vam..
Ana, rad ti nije ništa specijalno, tehnički nije uredjen… Ovoliko hvale na jednom mestu, dobro su te platili, velikodušni Pazarci 😀 … Presmiješno koleginice… Bolje uči Stošljevića 🙂
Hvala Helena… Možemo da podijelimo Pazarske darove, ako si raspoložena.. Hvala ti i za vodjenje evidencije o mojim polaganjima ispita…