Jednodnevni edukativni seminar o položaju osoba sa invaliditetom u oblasti turizma održan je u hotelu Premier Aqua u Vrdniku, u utorak, 19. juna, s početkom u 13 časova. Nakon izlaganja o pristupačnosti u kontekstu turizma i prezentacije potencijala koji ovo tržište nosi, učesnici seminara imali su priliku da ispitaju i provere pojam pristupačnosti obilaskom Etno naselja Vrdnička kula. Organizator seminara je Liga za osobe sa invaliditetom: Hendi centar Kolosem – Darko Ivić, uz podršku Visoke turističke škole strukovnih studija iz Beograda – Vladimir Pavković, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Nebojša Milović.
UVOD U PRISTUPAČNI TURIZAM: Vladimir Pavković
Kakav je ovo seminar i kome je namenjen?
– Ovo je prvi u serijalu edukativnih seminara koji će biti organizovani u nekoliko turističkih centara Srbije. Počeli smo od Vrdnika, sa idejom da se poslenici naše turističke privrede informišu o dostupnosti (ili nedostatku) turističkih usluga za osobe sa invaliditetom. Turistička privreda je širok pojam, tu su hotelijeri, turističke agencije, organizatori turističkih događaja, saobraćajna preduzeća, restorani… Kako bi svi ti kapaciteti počeli da uvažavaju različitost svojih (potencijalnih) korisnika, prvi seminar namenjen je pre svega novinarima, jer oni su kreatori i katalizatori javnog mnjenja. Bez saradnje sa medijima nemoguće je implementirati promenu.
Šta je uopšte pristupačni turizam i zašto nas se tiče?
– Pristupačni turizam omogućuje svima, bez izuzetaka, da na dostojanstven način koriste turističke usluge. Prema statističkim podacima Saveznog zavoda za statistiku u Srbiji, preko pola miliona ljudi u Srbiji ima invaliditet. U svetu je oko 650 miliona osoba sa invaliditetom. Dakle, ovde ne govorimo o izuzecima, nego o populaciji u velikom broju. Kako moj prijatelj Darko Ivić ima običaj da kaže: Ako vas ne zanima empatija, barem bi trebalo da vas zanima ekonomija.
Odakle početi?
– Da bismo uopšte mogli da se bavimo pristupačnim turizmom, potrebne su nam informacije od samih osoba sa invaliditetom: šta je to što ne vidimo, o čemu ne razmišljamo, gde su barijere i kako ih otkloniti…? Ovim seminarima želimo da ukažemo na problem, predočimo različite mogućnosti i damo konkretne preporuke za realizaciju.
TURIZAM DOSTUPAN ZA OSOBE SA INVALIDITETOM: Darko Ivić
Šta (ni)je pristupačnost?
Pristupačnost ne znači samo prilagođenost za korisnike kolica, to je, pre svega, stav o barijerama – ne samo fizičkim, nego i mentalnim. Verujem da problem pristupačnosti turizma za osobe sa invaliditetom nije nebriga, nego pre svega neinformisanost i neznanje. Odličan primer je hotel u kome smo danas – hotel je, uverićemo se, pristupačan, ali ljudi koji rade nisu u celosti upoznati sa konceptom pristupačnosti. Ali, dok god postoji dobra volja i zamisao da se nešto uradi i poboljša – to će se i realizovati.
Pravna pouka:
Naša zemlja potpisnica je Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom koja garantuje jednakost. Osobe sa invaliditetom su građani sa jednakim pravima i obavezama kao i osobe bez invaliditeta. Članom 30 Konvencija garantuje da osobe sa invaliditetom imaju pristup uslugama onih koji se bave organizacijom sportskih, rekreativnih i turističkih aktivnosti.
Prevedeno u cifre…:
Prema statističkim podacima Ajvora Ambrosa, generalnog sekretara Evropske asocijacije Turizam za sve, putovanja ljudi sa invaliditetom čine trećinu evropskih turističkih kretanja, što godišnje donosi prihod od 80 milijardi evra. Naravno, to ne donosi samo boravak u hotelima, nego učešće u svim praktičnim sadržajima i turističkim aktivnostima.
Tipovi turističkih ponuda za osobe sa invaliditetom
Osobe sa invaliditetom korisnici su svih vrsta turističkih ponuda: individualnih i grupnih putovanja, sportskih i rekreativnih centara, banjskog turizma i etno kampova. U većini turističkih centara Srbije (Vrnjačke Banje, Zlatibora, Palića) objekti i usluge nisu pristupačne osobama sa invaliditetom. Neretko u objektu postoji pristupačan toalet, ali hotelska soba nije pristupačna; ili obrnuto. Ako u hotelu postoji jedna pristupačna soba – to je odlično, ali automatski isključuje mogućnost grupne turističke ponude za osobe sa invaliditetom. Kada sagledamo mogućnosti sportskog turizma, siguran sam da bi paraolimpijci iz regiona koristili naše sportsko-rekreativne objekte i terene, hale i teretane – što bi istovremeno donosilo novac i promovisalo zemlju. Paradoksalno je da banje – dakle, rehabilitacioni centri – nisu prilagođene osobama sa invaliditetom. To je jednako nepromišljeno kao i prilagođavati sobu na petom ili šestom spratu hotela. Šta se dešava u slučaju požara ili u drugim nepredviđenim situacijama koje zahtevaju hitnu evakuaciju? Šta ako samo nestane struje na nekoliko sati i lift postane neupotrebljiv? Osoba sa invaliditetom je zarobljena na tom spratu. Opet se vraćamo na temu nedovoljne obaveštenosti o tome šta je pristupačno.
Pristupačnost, zavisno od vrste i stepena invaliditeta
Bez obzira na to da li je invaliditet senzorni, motorni ili mentalni, u svim kategorijama postoje problemi kojima je zajedničko to što su rešivi. Ako je pristupačnost sam stav prema barijerama, onda je stav zaposlenog osoblja neizmerno važan za pristupačnu uslugu. To nije samo ljubaznost, nego stav koji se očitava iz načina obraćanja i terminologije koja se koristi u komunikaciji sa osobama sa invaliditetom. Bonton invalidnosti je nešto što bi zaposleni u turizmu zaista trebalo da savladaju: kako dati smernice osobi koja ne vidi, kako se rukovati sa osobom sa amputacijom ruke, kako komunicirati sa osobama sa Daunovim sindromom? Kada govorimo o osobama sa razvojnim i mentalnim invaliditetima (poteškoće u učenju, disleksija, Daunov sindrom, spektar autizma, demencija, Alchajmer), za njih obično ne postoje arhitektonske barijere – fizički mogu da uđu u bilo koji objekat, ali se suočavaju sa ogromnom socijalnom distancom i komunikacionim barijerama.
Osobe sa senzornim invaliditetom (sa delimičnim ili potpunim oštećenjem sluha, slepe i slabovide osobe) koriste druge sisteme komunikacije (Brajevo pismo, audio sistemi, znakovni jezik). Pristupačnost turističkih usluga za slepe i slabovide osobe podrazumeva taktilne informacione planove turističkih destinacija i lokalnih ponuda, taktilne i audio mape, turističke informatore, jelovnike i vinske karte na Brajevom pismu, postojanje taktilnih gazišta, pristupačnost javnom transportu… i da ne govorimo o mogućnostima prilagođavanja muzejskih i drugih kulturnih sadržaja. Sve to, naprosto, olakšava orijentaciju i daje sigurnost. Osobe sa oštećenjem sluha mogu da koriste indukcione petlje i sisteme uz slušne aparate, što im omogućuje da ostanu fokusirane na jednog govornika. Ovi sistemi primenljivi su u konferencijskim salama, na recepcijama, u autobuskim turama za razgledanje gradova… Postoje mnogobrojne asistivne tehnologije koje osobama sa invaliditetom olakšavaju svakodnevno funkcionisanje i mogu naći primenu unutar turizma. Investiranje u tu vrstu opreme svakako je ulog koji se vraća.
Osobe sa motornim invaliditetom (mišićna distrofija, para/kvadriplegija, cerebralna paraliza, artritis, multipla skleroza…) imaju poteškoće u kretanju i često koriste kolica (štake, štapove, hodalice, proteze i slična pomagala). Iznajmljivanje opreme za osobe sa motornim invaliditetom takođe je jedna od isplativih turističkih opcija: ako imam mogućnost da za izvesnu sumu iznajmim kolica ili dizalicu, sigurno ću je iskoristiti, jer to rasterećuje moje putovanje. Možda će mi taj trošak skratiti letovanje za nekoliko dana, ali je znatno povećan kvalitet mog boravka. I to je nešto što zaslužuje preporuku. Da li znate za neku turističku organizaciju koja ima kombi ili mini-bus prilagođen za organizovani prevoz osoba sa motornim invaliditetom, bilo za prevoz od aerodroma do hotela, bilo za jednodnevne izlete? Ne, iako bi mogli da profitiraju u takvom poslu.
Obično informacije na sajtovima hotela i drugih turističkih objekata ne odgovaraju realnom stanju, jer nedostaju detaljni opisi o tome šta je u stvari dostupno. Da li je dovoljno samo ući u hotel!? Ako postoji rampa na ulazu, to ne znači da postoji pristup samoj sobi, toaletu, restoranu, bazenu, teretani i drugim sadržajima. Čak i kada postoji pristup za korisnike kolica, često se pretpostavlja da su jaki u rukama – što nije uvek slučaj. Mnoge osobe koriste dizalicu za transfer. U tom slučaju, ne samo da je važno da ulazi, sobe i kupatila budu dovoljno prostrani za neometan prolaz u kolicima, nego treba imati na umu i mogućnost postavljanja dizalice uz krevet i unutar kupatila. Da bi dizalica mogla da se podvuče pod krevet, neophodno je da krevet bude odignut od poda barem 20 centimetara. Takođe je preporučljivo da prostor za tuširanje bude u ravni sa podom (bez klasične kade), sa rukohvatima za pridržavanje (koji se mogu prilagoditi i za sedenje). Koliko znam, kod nas ne postoji smeštaj koji zadovoljava sve ove kriterijume.
Dizalica? Kako se to koristi?
Šta je euro-key?
Univerzalni ključ koji osobe sa invaliditetom mogu koristiti u svakom prilagođenom toaletu unutar Evropske Unije.
Osobe sa invaliditetom čine 50 miliona ljudi u Evropskoj uniji (10 % evropske populacije), što je ekvivalent za stanovništo Belgije, Češke, Grčke, Mađarske i Holandije zajedno. Nema sumnje da ulaganje u pristupačni turizam isplativa investicija i da ima mnogo prostora za unapređenje turističke ponude ovog tržišnog segmenta.
PRIMER IZ ITALIJE: Miroslav Veljić
U saradnji sa italijanskom firmom Agape, koja se bavi kupatilskim nameštajem, studenti sa Odseka za dizajn enterijera i nameštaja Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda dizajnirali su novi tip nameštaja za kupatilo prilagođen osobama sa invaliditetom. Ovde je, pre svega, reč o rukohvatima, čiji dizajn ne samo da je funkcionalan, nego zadovoljava i estetske kriterijume. Zadatak je bio da se u ravne aluminijumske rukohvate unese doza živosti, čime pristupačno kupatilo dobija vizualno poboljšanje. Nove ručke dobile su elegantan oblik i izrađivane su od različitih materijala, kako bi se uklopile u različita kupatila. Ručke ne samo da mogu da se koriste za pridržavanje, nego je na njih moguće postaviti sedišta (za upotrebu prilikom tuširanja). Izrađuju se u različitim dimenzijama, zavisno od potrebe samih korisnila. Ovakav rezultat nastao je iz drugačijeg, inkluzivnog pristupa samoj problematici.
Fakultet primenjenih umetnosti u protekle dve godine sarađuje sa Hendi centrom Koloseum, prvenstveno u vidu radionica koje podstiču dizajnere i kreativce da promišljaju o pristupačnosti. Svojevremeno smo pokrenuli anketu sa pitanjem: Šta nedostaje ispred Hrama Svetog Save? Odgovori koje smo dobijali bili su sasvim drugačiji od očekivanih – ljudi nisu primećivali da ne postoji rampa za osobe sa invaliditetom. Treba ih podsticati da razmišljaju o tome i da počnu da primećuju koliko je okruženje (ne)pristupačno.
Svetski dan turizma koji se obeležava 27. septembra, ove godine biće posvećen upravo pristupačnom turizmu.
REZIME: NEKOLIKO KLJUČNIH RAZLOGA ZA PRISTUPAČNI TURIZAM (ZA NEUPUĆENE)
Darko Ivić: Višestruki profit. Ne putujem sam, nego uvek dovodim još tri do pet osoba sa sobom (personalni asistent, vozač, neko iz porodice). Neko će možda u hotelu platiti samo za prenoćište i trošiti novac na drugim mestima. Ako je sve u hotelu pristupačno, ja ću dodatno trošiti u samom hotelu: na bazenu, u restoranu, u teretani. Vlasnici i menadžeri turističkih objekata vrlo lako mogu da naprave uslugu koja im donosi novac od osoba sa invaliditetom. (Ali, izgleda da još uvek ne znaju da uzmu novac od nas.) Dodatne usluge kao što su jednodnevni izleti prilagođeni osobama sa invaliditetom donose dodatni novac. Takvu uslugu ću sigurno da preporučim prijateljima. I ne samo to: udruženja osoba sa invaliditetom često organizuju seminare, konferencije, edukacije za grupe od 30, preko 150 do 200 ljudi. Da li se to isplati – čak i kada seminar traje samo dan ili dva? Ponekad traje i pet. Hotel koji je prilagođen osobama sa invaliditetom na tome može da gradi reputaciju društveno odgovorne firme – što je dobra marketinška strategija koja privlači investitore. Dakle, uopšte ne pričamo o saosećanju i milosrđu – niko ovde ne traži besplatnu sobu – pričamo o osobama sa invaliditetom kao potrošačima.
Vrdnički hotel Premier Aqua poseduje jednu sobu prilagođenu osobama sa invaliditetom i adekvatan toalet. Etno naselje Vrdnička kula u velikoj meri je pristupačno za korisnike kolica: sam hotel ima odgovarajući prilaz i smeštaj, restoran i toalet su dostupni, a staza do bungalova lako se prelazi kolicima.
