Šest globalnih trendova koje analizira novi izveštaj međunarodne organizacije Women Enabled International pokazuju da se napadi na demokratiju, ljudska prava i rodnu ravnopravnost ne mogu posmatrati odvojeno od prava osoba sa invaliditetom. Naprotiv, žene, devojčice i rodno različite osobe sa invaliditetom često prve osećaju posledice urušavanja sistema zaštite prava, smanjenja javnih usluga, sukoba i jačanja politika koje dovode u pitanje telesnu autonomiju i rodnu ravnopravnost.
Kada govorimo o invalidnosti, još uvek se često podrazumeva da je reč o posebnoj oblasti – temi koja se tiče samo osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija. Kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti, žene sa invaliditetom neretko ostaju na margini feminističkih politika i pokreta.
Novi izveštaj organizacije Women Enabled International, Trend Report 2026: Disability is a Gender Issue, polazi upravo od potrebe da se ta veštačka podela prevaziđe. Centralna poruka izveštaja je jasna: invalidnost je i rodno pitanje, a rodna ravnopravnost ne može biti ostvarena bez uključivanja žena, devojčica i rodno različitih osoba sa invaliditetom.
Izveštaj je zasnovan na iskustvima i znanju feminističkih liderki sa invaliditetom iz različitih delova sveta i analizira šest međusobno povezanih trendova koji oblikuju savremeni globalni kontekst: slabljenje demokratije, napade na rodnu ravnopravnost, zloupotrebu jezika i mehanizama ljudskih prava, predstavljanje rodnih prava kao pretnje „tradicionalnim vrednostima“, rast sukoba i nasilja, kao i preusmeravanje javnih sredstava sa prava i socijalnih usluga na militarizaciju i druge prioritete.
Ovo nije izveštaj koji osobe sa invaliditetom predstavlja samo kao žrtve globalnih procesa. Naprotiv, u njegovom središtu nalaze se feminističke liderke sa invaliditetom – žene i aktivistkinje koje organizuju zajednice, prate promene zakona, pružaju podršku, grade savezništva i razvijaju nove strategije otpora. Upravo je njihovo liderstvo, prema organizaciji Women Enabled International, ključno za budućnost demokratije i rodne pravde.
Invalidnost nije „posebna tema“
Prema podacima koji se navode u izveštaju, jedna od pet žena u svetu ima invaliditet. To znači da pitanja koja se tiču demokratije, zdravstvene zaštite, reproduktivnih prava, nasilja, siromaštva, rata ili javnih usluga ne mogu biti u potpunosti razmatrana ako se iz njih izostave žene sa invaliditetom.
Ipak, upravo je njihovo iskustvo često odsutno iz politika i procesa donošenja odluka.
Izveštaj podseća na nekoliko dugotrajnih obrazaca koji oblikuju položaj osoba na intersekciji roda i invalidnosti: sistematsko stavljanje rodnih i invalidskih prava u drugi plan, diskriminaciju i socijalnu isključenost, visoku izloženost rodno zasnovanom nasilju, nedostatak pristupačne podrške za preživele nasilje, ograničavanje telesne autonomije i nedovoljno razvijene usluge koje omogućavaju samostalan život u zajednici.
Drugim rečima, kada su rod i invalidnost u intersekciji, prepreke se ne sabiraju jednostavno. One često stvaraju potpuno novu vrstu isključenosti.
Žena sa invaliditetom može, na primer, biti isključena iz politike namenjene ženama zato što rodna politika nije pristupačna, ali i iz politike namenjene osobama sa invaliditetom zato što politika invalidnosti ne prepoznaje rodno zasnovano nasilje, reproduktivna prava ili ekonomsku neravnopravnost žena.
Upravo je to suština intersekcijskog pristupa: nije dovoljno posmatrati rod i invalidnost kao dve odvojene kategorije koje se povremeno „ukrštaju“. Potrebno je razumeti kako njihov međusobni odnos oblikuje konkretna iskustva diskriminacije i nejednakosti.
Ključna poruka: Politika koja je „rodno neutralna“ može prevideti iskustva žena sa invaliditetom. Politika invalidnosti koja je „rodno neutralna“ može prevideti nasilje, telesnu autonomiju i druge specifične oblike neravnopravnosti.
Prvi trend: kada slabljenje demokratije postane pitanje invalidnosti
Prvi trend koji se izdvaja nazvan je – prekinuta demokratija (Democracy, Interrupted).
Širom sveta, upozorava izveštaj, jačaju procesi koji slabe demokratske institucije, sužavaju prostor za delovanje civilnog društva i dovode u pitanje mehanizme zaštite ljudskih prava. Posebno su ugroženi sistemi i institucije koji štite prava marginalizovanih grupa. Izveštaj ukazuje na zloupotrebu izvršne vlasti za ograničavanje prava, zaobilaženje ili slabljenje zakonodavne i sudske kontrole, ali i na represiju i zastrašivanje aktivistkinja i aktivista, uključujući feminističke liderke sa invaliditetom.
Ovo je važna poruka i izvan neposrednog političkog konteksta pojedinih država.
Prava osoba sa invaliditetom nisu zaštićena samo postojanjem zakona. Za njihovu stvarnu zaštitu potrebne su nezavisne institucije, slobodni mediji, sudovi, organizacije civilnog društva i mogućnost građana i građanki da učestvuju u javnom životu. Kada se demokratski prostor sužava, upravo oni koji su već na margini često imaju najmanje mogućnosti da zaštite svoja prava. Za žene sa invaliditetom to može značiti još manje prostora da govore o nasilju, diskriminaciji, seksualnom i reproduktivnom zdravlju ili nedostatku podrške za samostalan život.
Rodna ravnopravnost kao glavna meta napada
Drugi trend koji izveštaj izdvaja pokazuje da napadi na prava žena, devojčica i rodno različitih osoba nisu sporedna pojava, već jedna od centralnih strategija anti-pravaških i antidemokratskih pokreta. Ovaj trend je nazvan – rodna ravnopravnost kao glavno bojno polje (Gender Equality as a Primary Battleground).
Za žene sa invaliditetom posledice su posebno ozbiljne.
Kada se smanjuje dostupnost programa seksualnog i reproduktivnog zdravlja, kada se ograničava pristup informacijama ili uslugama, kada se politike rodne ravnopravnosti povlače ili slabe, osobe sa invaliditetom koje su već suočene sa fizičkim, komunikacijskim i institucionalnim preprekama mogu ostati potpuno isključene.
Izveštaj ukazuje na primere u kojima su promene politika i smanjenje budžeta doveli do slabljenja ili zatvaranja pristupačnih usluga seksualnog i reproduktivnog zdravlja za žene, devojčice i rodno različite osobe sa invaliditetom.
Ovo je posebno važno jer se seksualnost žena sa invaliditetom i dalje često posmatra kroz predrasude: kao da one nemaju seksualni život, kao da ne mogu ili ne bi trebalo da budu roditeljke ili kao da drugi treba da donose odluke o njihovim telima.
Women Enabled International podseća da je uskraćivanje telesne autonomije jedan od dugotrajnih obrazaca diskriminacije – uključujući zamensko odlučivanje o pitanjima seksualnog i reproduktivnog zdravlja.
Kada se jezik ljudskih prava koristi protiv ljudskih prava
Možda je jedan od najupečatljivijih nalaza izveštaja treći trend – pretvaranje instrumenata pravde u instrumente štete (Turning Tools of Justice into Tools of Harm).
Women Enabled International upozorava da anti-pravaški akteri ne deluju samo otvorenim odbacivanjem ljudskih prava. Oni sve češće koriste postojeće institucije, pravni jezik i međunarodne mehanizme kako bi iznutra usporili ili blokirali dalji razvoj prava.
Invaliditet se, prema izveštaju, ponekad instrumentalizuje u napadima na prava drugih marginalizovanih grupa. Na primer, osobe sa invaliditetom ili deca sa invaliditetom mogu biti predstavljeni kao navodne žrtve određenih „ideologija“, kako bi se opravdalo ograničavanje prava LGBTQ+ osoba.
Ovo je važno upozorenje: prava osoba sa invaliditetom ne mogu se braniti tako što će se koristiti protiv prava drugih ljudi. Istinska inkluzija ne može biti zasnovana na hijerarhiji prava, u kojoj se zaštita jedne grupe koristi kao argument za isključivanje druge.
„Tradicionalne vrednosti“ i preuzimanje jezika invalidnosti
Četvrti trend bavi se sve češćim predstavljanjem rodne ravnopravnosti i ljudskih prava kao oblika stranog ili „kolonijalnog“ uticaja. Prema izveštaju, takvi narativi predstavljaju rodna prava kao pretnju nacionalnom identitetu, tradiciji i suverenitetu. Slični obrasci beleže se u različitim regionima sveta, uključujući Evropu.
Posebno je značajno upozorenje da se i prava osoba sa invaliditetom mogu zloupotrebiti u ovim političkim sukobima.
U izveštaju se ukazuje na slučajeve u kojima antiaborcionistički pokreti preuzimaju jezik prava osoba sa invaliditetom kako bi opravdali ograničavanje prava na abortus.
Ovo je složena i osetljiva tema, ali poruka izveštaja je važna: borba protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom i borba za telesnu autonomiju nisu suprotstavljene. Naprotiv, feminističke liderke sa invaliditetom insistiraju na tome da osobe sa invaliditetom imaju pravo da same donose odluke o svom telu i životu.
Rat, nasilje i masovna proizvodnja invalidnosti
Peti trend – rast sukoba i sužavanje prava (Rising Conflict, Shrinking Rights) pokazuje koliko su pitanja roda i invalidnosti nerazdvojiva u kriznim i ratnim situacijama. Oružani sukobi istovremeno proizvode nove oblike invalidnosti i povećavaju rizike za osobe koje već žive sa invaliditetom.
Prema podacima koji se navode u izveštaju, više od 600 miliona žena i devojčica živi unutar 50 kilometara od područja oružanog sukoba, što je najviše zabeleženo od devedesetih godina prošlog veka. Izveštaj takođe navodi da je globalna vojna potrošnja 2024. porasla za 9,4 %, dok su sredstva za rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom ostala nedovoljna.
Žene, devojčice i rodno različite osobe sa invaliditetom u sukobima suočavaju se sa povećanom isključenošću, većim rizikom od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, preprekama u pristupu osnovnim uslugama i većim zdravstvenim rizicima. Istovremeno, njihove predstavnice ostaju u velikoj meri isključene iz procesa izgradnje mira i oporavka nakon sukoba.
Ključna poruka: Humanitarni odgovor nije inkluzivan ako osobe sa invaliditetom učestvuju samo kao primaoci pomoći. Žene i devojčice sa invaliditetom moraju učestvovati u planiranju, odlučivanju, obnovi i izgradnji mira.
Kada se budžetske odluke pretvore u pitanje prava
Šesti trend je možda posebno važan za svakodnevni život osoba sa invaliditetom. U izveštaju se upozorava na rast militarizacije, mera štednje i finansijske „opreznosti“, čak i među državama i institucijama koje se tradicionalno predstavljaju kao zagovornici demokratije i rodne ravnopravnosti.
Problem je jednostavan: kada se sredstva preusmeravaju, posledice nisu apstraktne. Smanjenje javnih budžeta može značiti manje dostupnih usluga podrške, slabiju zdravstvenu i socijalnu zaštitu, manje sredstava za organizacije koje pružaju podršku ili se bave zaštitom prava, kao i dalje odlaganje već preuzetih obaveza države.
Izveštaj posebno upozorava da mere štednje mogu narušiti dostupnost i kvalitet osnovnih javnih usluga, naročito onih koje omogućavaju samostalan život u zajednici. Za žene sa invaliditetom posledice mogu biti višestruke. Nedostatak personalne asistencije ili drugih usluga podrške može povećati zavisnost od porodice. Nepristupačne usluge zaštite od nasilja mogu značiti da žena nema gde da ode. Smanjenje finansiranja organizacija može značiti gubitak jedne od retkih dostupnih mreža podrške.
Zato budžet nikada nije samo tehničko pitanje. On pokazuje čija prava društvo zaista smatra prioritetom.
Od korisnica do liderki promena
Možda je najvažniji doprinos ovog izveštaja to što menja uobičajenu perspektivu. Žene sa invaliditetom nisu u njemu predstavljene samo kao osobe koje trpe posledice globalnih kriza. One su predstavljene kao liderke koje razvijaju odgovore na te krize. Izdvojeno je više strategija koje feminističke liderke sa invaliditetom koriste: organizovanje za kolektivnu moć, praćenje promena i rano reagovanje, menjanje dominantnih narativa, odbranu reproduktivnih prava, inkluzivnije humanitarno delovanje, povezivanje različitih društvenih pokreta i korišćenje međunarodnih mehanizama za ostvarivanje pravde.
Ovo je važna promena narativa jer prečesto se osobe sa invaliditetom pojavljuju u javnim politikama kao „korisnici“, „ranjive grupe“ ili „primaoci pomoći“. Takav pristup zanemaruje činjenicu da upravo osobe koje svakodnevno žive posledice isključujućih sistema imaju znanje koje je neophodno za njihovu promenu.
U završnom delu izveštaja feminističke liderke sa invaliditetom poručuju da finansiranje treba da se pomeri od projekata ka moći – odnosno da podrška ne bude ograničena samo na kratkoročne aktivnosti, već da omogući dugoročno organizovanje, liderstvo i stvarno učešće u odlučivanju. Takođe pozivaju na napuštanje dobrotvornog pristupa i prepoznavanje osoba sa invaliditetom kao nositeljki promena.
Šta je potrebno promeniti?
Na kraju izveštaja predlaženo je šest konkretnih pravaca delovanja:
- povezivanje sa feminističkim liderkama sa invaliditetom,
- usklađivanje politika sa njihovim prioritetima,
- uključivanje njihovih prava i potreba u sve programe i politike,
- stvaranje pristupačnih prostora u kojima imaju stvarnu moć odlučivanja,
- obezbeđivanje fleksibilnog i dugoročnog finansiranja, i
- jačanje saradnje između različitih pokreta za prava i pravdu.
Možda je najvažnija poruka izveštaja za organizacije, institucije i pokrete koji se bave ljudskim pravima: nije dovoljno „uključiti“ žene sa invaliditetom kada je odluka već doneta. Potrebno je da budu prisutne od početka – kada se definišu problemi, određuju prioriteti, raspoređuju sredstva i biraju rešenja. Jer niko ne može istovremeno graditi rodnu ravnopravnost i ostaviti po strani jednu petinu žena. Niti se može govoriti o pravima osoba sa invaliditetom, a ignorisati činjenica da rod oblikuje iskustvo invalidnosti.
Kada su rod i invalidnost u intersekciji, prava se ne mogu braniti pojedinačno. Napad na demokratiju može postati napad na prava osoba sa invaliditetom. Napad na rodnu ravnopravnost može značiti gubitak pristupa zdravstvenoj zaštiti i telesnoj autonomiji. Smanjenje javnih usluga može značiti gubitak mogućnosti za samostalan život. A rat i sukobi ne samo da povećavaju rizike za osobe sa invaliditetom – oni stvaraju nove generacije ljudi koji će živeti sa posledicama nasilja.
Žene, devojčice i rodno različite osobe sa invaliditetom nisu fusnota u politikama rodne ravnopravnosti. One nisu posebna tema koja se može ostaviti za kraj strategije ili projekta.
Poruka da je INVALIDNOST RODNO PITANJE izveštaja organizacije Women Enabled Internation mnogo je šira od poziva da se u postojeće politike doda još jedna „ranjiva grupa“. To je poziv da se promeni način na koji razmišljamo o moći, pravima i učešću.
Izvor: Izveštaj Trend Report 2026: Disability is a Gender Issue organizacije Women Enabled International zasnovan na iskustvima i doprinosima feminističkih liderki sa invaliditetom iz različitih delova sveta.
